Mitovi i istine o PMS-u

Iako skoro 75% žena tokom reproduktivnog perioda oseti neku vrstu premenstrualnih simptoma, mnoge i dalje nisu sigurne šta je zapravo normalno, šta je preuveličano i kako treba da se odnose prema svom telu u tom periodu.

Zahvaljujući sve većoj edukaciji i dostupnosti medicinskih informacija, danas je moguće bolje razumeti PMS i prepoznati razliku između naučno dokazanih činjenica i onoga što društvo nameće kao „žensku slabost“. Ovaj tekst ima za cilj da pruži informacije o PMS-u i da pomogne ženama da osnaže svoje znanje i razbiju najčešće mitove.

Istina - Ishrana i fizička aktivnost mogu ublažiti simptome

Jedan od faktora koji može imati pozitivan uticaj na PMS simptome jeste stil života, a posebno ishrana. Naučna istraživanja potvrđuju da određene navike u ishrani mogu pomoći u ublažavanju i fizičkih i emocionalnih simptoma PMS-a.

Na primer, unos složenih ugljenih hidrata, kao što su integralne žitarice, povrće i mahunarke, može pomoći u stabilizaciji nivoa šećera u krvi i raspoloženja. Hrana bogata magnezijumom, kalcijumom i vitaminom B6 može pomoći u ublažavanju nadutosti, umora i razdražljivosti. Takođe, prekomerni unos kofeina, šećera i alkohola može pogoršati simptome anksioznosti, nesanice i razdražljivosti.

Uvođenjem fizičke aktivnosti mogu se značajno smanjiti nelagodnosti koje donosi PMS i poboljšati kvalitet života. Fizička aktivnost dodatno stimuliše cirkulaciju i proizvodnju hormona sreće, što direktno doprinosi ublažavanju simptoma umora, napetosti i promena raspoloženja.

Sve više žena se odlučuje da uključi sport kao deo svakodnevice, bilo rekreativno ili u okviru organizovanih timova. Razvoj ženskog fudbala u Srbiji ima značajnu ulogu u tome jer pruža devojkama i ženama više prilika da se aktivno bave sportom, pronađu zajednicu podrške i izgrade zdrave navike. Dostupnost sportskih sadržaja i uzor žena koje se bave profesionalnim sportom motivišu mnoge da prepoznaju vrednost fizičke aktivnosti.

Istina - Stres može da pogorša simptome PMS-a

Hronični stres može narušiti hormonsku ravnotežu, utičući na nivoe kortizola i drugih neurotransmitera, što dodatno pogoršava raspoloženje, izaziva nesanicu, umor, pa i pojačava bolove i nadutost koji prate PMS. Žene koje su izložene visokom nivou stresa imaju izraženije simptome PMS-a. Stres povećava i osetljivost na bol, što može pojačati menstrualne grčeve i tenziju u telu.

Jedan od koraka ka smanjenju uticaja stresa jeste uspostavljanje rutine za relaksaciju i psihofizičku regeneraciju. Duboko disanje ili vođenje dnevnika osećanja, mogu doprineti boljoj kontroli emocija. Takođe, važno je posvetiti vreme sebi i sopstvenom telu – to može biti jednostavan ritual kao što je topla kupka uz eterična ulja, najbolji piling za telo i drudge kvalitetne proizvode, opuštajuću muziku i negu kože nakon ovog relaksirajućeg momenta.

Važno je osvestiti da PMS nije samo pitanje hormona, već celokupnog stanja organizma, uključujući i mentalno zdravlje. Stres je neizbežan deo života, ali uz prave rutine i tehnike, njegov uticaj na PMS može biti značajno umanjen.

Mit - PMS pogađa sve žene isto

Jedna od najčešćih zabluda je da sve žene imaju iste simptome PMS-a i da on jednako utiče na sve. Ovo jednostavno nije tačno. PMS je izuzetno individualan, i način na koji utiče na telo i psihu žene može značajno da varira – čak i kod iste žene, iz meseca u mesec.

Simptomi mogu biti veoma različiti – od blagih promena raspoloženja i umora, do ozbiljne anksioznosti, depresije, nadutosti, bolova u grudima i glavobolja. Premenstrualni disforični poremećaj (PMDD), teži oblik PMS-a, pogađa manji procenat žena, ali može značajno uticati na kvalitet života. 

Neke žene uopšte nemaju PMS simptome, dok kod drugih simptomi mogu trajati i više od nedelju dana i značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje.

Ono što je važno jeste da žene prepoznaju sopstveni obrazac simptoma, da vode dnevnik ciklusa i simptoma kako bi lakše komunicirale sa lekarom i razumele šta je u njihovom slučaju „normalno“, a šta bi moglo ukazivati na potrebu za dodatnim ispitivanjem, kao što je hormonalni disbalans.

Mit - PMS je samo u glavi

Ova zabluda je jedan od najvećih problema u razumevanju PMS-a. Često se simptomi poput razdražljivosti, anksioznosti ili tuge otpisuju kao „histerija“ ili „prenaglašena emotivnost“, što umanjuje ozbiljnost problema.

Međutim, PMS ima biološku osnovu – promene nivoa hormona estrogena i progesterona tokom ciklusa utiču na neurotransmitere u mozgu, uključujući serotonin, koji ima ulogu u regulaciji raspoloženja. Ove hormonske promene mogu izazvati anksioznost, depresiju, napade plača ili gubitak motivacije – i to nisu izmišljeni simptomi.

Odbacivanje simptoma PMS-a može ozbiljno narušiti žensko mentalno zdravlje. Potrebno je priznanje da PMS može imati psihološke efekte, ali da ti efekti imaju fiziološku osnovu.

Istina - Postoje načini lečenja i prevencije

Postoje brojni načini za ublažavanje i tretman simptoma, u zavisnosti od njihovog intenziteta i vrste.

U slučajevima blažih simptoma, kao što su nadutost ili blaga razdražljivost, dovoljne su promene u ishrani, fizička aktivnost, redukovanje stresa i korišćenje biljnih suplemenata poput ulja noćurka, vitamina B kompleksa ili omega-3 masnih kiselina.

Za žene koje imaju izraženije simptome, lekari mogu preporučiti hormonsku terapiju, kontraceptivne pilule ili antidepresive, u zavisnosti od potreba. Posebno u slučajevima PMDD-a, važno je pratiti simptome uz pomoć stručnjaka i prilagoditi terapiju tako da se postigne najbolje moguće stanje.

PMS nije mit, ali ni nepremostiva prepreka. To je složeno, ali prirodno stanje koje mnoge žene doživljavaju tokom svog reproduktivnog perioda, i koje zaslužuje razumevanje, stručnu podršku i otvoren dijalog. Mitovi koji PMS prikazuju kao preuveličavanje ili slabost moraju biti razbijeni kroz znanje, osnaživanje i solidarnost. Ukoliko osećate da PMS značajno utiče na vaš život, ne oklevajte da razgovarate sa ginekologom, psihologom ili nutricionistom.