Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji dnevno umre 128 ljudi

Kako je ukazano, bolesti srca i krvnih sudova i dalje odnose gotovo svaki drugi život u Srbiji. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od ovih bolesti je tokom 2024. godine umrla 46.841 osoba, što je 47,7 odsto svih smrtnih ishoda u zemlji. U proseku je to 128 ljudi dnevno, odnosno jedan izgubljen život na svakih jedanaest minuta.

Žene su češće umirale od bolesti srca i krvnih sudova (54,6 odsto) nego muškarci. Registrovan je 21.654 slučaj akutnog koronarnog sindroma, od čega je akutni infarkt miokarda dijagnostikovan kod 15.693 osobe, dok je od akutnog koronarnog sindroma umrlo 4.588 ljudi. Svaka peta osoba koja je umrla od akutnog koronarnog sindroma nije doživela 64. godinu, a najviše stope obolevanja zabeležene su u južnoj i istočnoj Srbiji.

Ni svetska slika nije ohrabrujuća. Kardiovaskularne bolesti svake godine odnesu više od 20 miliona života, iako se veliki deo tih smrtnih ishoda može sprečiti. Zato Svetska federacija za srce ovogodišnji Svetski dan srca drugu godinu zaredom obeležava kampanjom „Uhvati ritam srca“, posvećenom prepoznavanju simptoma bolesti srca koji često ostaju neprimećeni sve dok ne bude kasno.

Kampanja upozorava da se znaci bolesti srca lako previde, bez obzira na godine, fizičku kondiciju i način života osobe, od urođenih srčanih mana kod mladih, preko simptoma koji se kod žena često zanemaruju, do neregulisanog krvnog pritiska.

"Svaki peti čovek koji je umro od akutnog koronarnog sindroma nije doživeo 64. godinu, što znači da ljude gubimo u najproduktivnijem dobu. Zato je važno da pacijenti znaju da prepoznaju prve znake bolesti i da se lekaru jave na vreme, ali i da, kada se bolest javi, ne odustaju od terapije i redovnih kontrola", rekao je predsednik Udruženja kardiovaskularnih pacijenata Savo Pilipović.

Od zdravstvenog sistema očekuje se, kako je dodao, da savremena dijagnostika i terapija budu dostupne svima kojima su potrebne, bez obzira na to u kom delu Srbije žive, jer svaki pacijent ima pravo na duži i kvalitetniji život.

Predsednica Udruženja kardiologa Srbije Ivana Nedeljković istakla je da savremena kardiologija mora biti usmerena pre svega na prevenciju i rano otkrivanje bolesti.

"Kardiovaskularne bolesti ostaju jedan od najvećih zdravstvenih izazova u Srbiji i vodeći uzrok obolevanja i smrtnosti. Zato savremena kardiologija mora biti usmerena ne samo na lečenje već razvijene bolesti, već pre svega na njeno pravovremeno otkrivanje i prevenciju. Kontrola krvnog pritiska, holesterola, šećerne bolesti, telesne težine, pušenja i fizičke neaktivnosti predstavlja osnovu smanjenja kardiovaskularnog rizika", rekla je Nedeljković.

Ona je navela da se poslednjih godina značajno unapređuju mogućnosti lečenja i dostupnost savremenih terapija, kao i da se Lista lekova kontinuirano ažurira, te da važeća lista iz 2026. godine obuhvata različite terapijske mogućnosti koje se finansiraju iz obaveznog zdravstvenog osiguranja.

"Cilj moderne kardiologije je da pravovremenom prevencijom, ranom dijagnostikom i primenom savremene terapije produžimo život, smanjimo komplikacije i omogućimo pacijentima bolji kvalitet života. Poseban izazov ostaje da savremene mogućnosti lečenja budu pravovremeno prepoznate, dostupne i primenjene kod pacijenata kojima su najpotrebnije", naglasila je Nedeljković.

Među najznačajnijim faktorima rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti su povišen krvni pritisak, kojem se na globalnom nivou pripisuje 13 odsto smrtnih ishoda, upotreba duvana (devet odsto), povišen nivo šećera u krvi i fizička neaktivnost (po šest odsto), kao i gojaznost (pet odsto).

Svetski dan srca obeležava se od 2000. godine na inicijativu Svetske federacije za srce, sa ciljem da se podigne svest o tome da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti u svetu.