Zdravlje
25.04.2025. 02:20
Zdravlje
28.10.2025. 16:10
Mihailo Paunović
Da li je zaista tako?
Šta se krije iza medijskih naslova da "stiže ruska vakcina protiv raka"
"Ruska vakcina protiv raka stiže u Srbiju!“ Tako su poslednjih dana odzvanjali naslovi u domaćim medijima ‒ kratki, upečatljivi, zvuče gotovo kao spasenje. Čitajući ih, stičete utisak kao da nas deli samo nekoliko nedelja od trenutka kada će lek protiv jedne od najsmrtonosnijih bolesti konačno postati stvarnost.
Ali, šta se događa u glavi čoveka koji takav naslov pročita dok sedi u čekaonici onkološkog odeljenja? Šta se pokrene u svakome ko u toj rečenici ‒ "stiže vakcina protiv raka“ ‒ vidi možda poslednji tračak nade? Za više desetina hiljada ljudi u Srbiji, to nije samo obična vest.
"U Srbiji je tokom 2022. godine od svih malignih tumora obolelo 41.578 osoba, od toga 22.056 je bilo muškaraca, a 19.522 žene. Iste godine umrlo je 19.350 ljudi, i to 10.616 muškaraca i 8734 žene“, navodi se na sajtu Instituta za javno zdravlje "Batut“.
Svake godine u Srbiji dijagnostikuje se više desetina hiljada novih slučajeva raka. Kod muškaraca su najčešći oblici karcinom pluća, prostate i debelog creva, dok žene najčešće obolevaju od raka dojke, pluća, grlića materice i debelog creva.
Standardizovana stopa obolevanja u Srbiji iznosi 610 slučajeva na 100.000 stanovnika, dok je stopa mortaliteta 315 na 100.000, što ukazuje na značajno opterećenje zdravstvenog sistema i visoku smrtnost u odnosu na broj dijagnostikovanih slučajeva. Poredeći ove podatke sa međunarodnim okvirima, Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa najvišom stopom obolevanja i umiranja od raka. Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka "Globocan“, Srbija se svrstava u sam evropski vrh po ukupnom broju novoobolelih i preminulih na 100.000 stanovnika, što potvrđuje i Evropski registar za rak (ECIS). Za razliku od prosečnih evropskih vrednosti od 570 obolelih i 260 umrlih na 100.000, srpski podaci ukazuju na prisustvo ozbiljnih faktora rizika, kasno otkrivanje bolesti i ograničene kapacitete za prevenciju i lečenje, navodi se na sajtu "Onkonet.rs“.
Zbog svih tih ljudi koji se svakog dana bore za još jedan dan, svaka rečenica o "vakcini koja leči rak“ mora biti pažljivo izgovorena jer iza nje stoje stvarni ljudi, a ne statistika.
Zato valja pitati: stiže li zaista vakcina protiv raka u Srbiju, ako da – kada – i šta to zapravo znači? Ili se radi o istraživanju koje je tek na početku svog puta, još daleko od kliničkih hodnika i stvarnih pacijenata? Jer između reči "stiže“ i "istražuje se“, između "uskoro“ i "možda jednog dana“ nalazi se procep u kojem se može izgubiti poverenje pacijenata.
Dolazak ruske vakcine
Priča o "revolucionarnoj“ vakcini pojavila se u domaćim medijima nakon što je nedavno visoka delegacija Ruske Federacije posetila Srbiju. Nju su predvodili akademici Aleksandar Gincburg, direktor Instituta "Gamaleja“, i Andrej Kaprin, glavni onkolog Rusije i direktor najvećeg onkološkog centra "Gercen“. Delegaciju su činili i predstavnici Ministarstva zdravlja i Ruskog fonda za direktne investicije.
"Razgovarali smo o svim aspektima buduće saradnje, uključujući i mogućnost da se Srbija uključi u primenu ove revolucionarne vakcine“, naveo je ministar zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju Nenad Popović za RTS.
On je tom prilikom rekao da je ruska vakcina sa stopostotnim uspehom prošla sve faze ispitivanja na životinjama, a da se u narednim nedeljama očekuje i odobrenje ruskog Ministarstva zdravlja da se otpočne i ispitivanje na pacijentima. Prema rečima Popovića, može se zaključiti da se Srbija uveliko sprema za rusku vakcinu jer, kako je ministar naveo, već je formirana radna grupa koja će pripremiti infrastrukturu i medicinsko osoblje, a do kraja godine delegacija srpskih stručnjaka iz medicine, mikrobiologije i Instituta "Torlak“ boraviće u Moskvi.
"Želja nam je da se najveći deo dijagnostike radi u Srbiji, a sama vakcina da stiže iz Rusije hladnim transportom, kao što je bilo u vreme pandemije kovida“, naveo je Popović, dodajući da bi do kraja 2026. godine vakcina mogla da se proizvodi i u Srbiji, u Institutu "Torlak“.
Na ovu temu govorio je i Aleksandar Vučić.
Predsednik Srbije je nedavno rekao da je imao razgovor sa direktorom Nacionalnog istraživačkog centra za epidemiologiju i mikrobiologiju "Gamaleja“ Aleksandrom Gincburgom i generalnim direktorom Nacionalnog medicinskog istraživačkog centra za radiologiju Andrejem Kaprinom koji su ga upoznali sa razvojem revolucionarne vakcine protiv onkoloških bolesti.
"Objasnili su mi određene stvari. Mi imamo veliki procenat obolelih od raka, veći broj malignih oboljenja od drugih zemalja. Ova vakcina se razlikuje jer pomaže bolesnim ljudima. Nije preventivna. To bi moglo da bude do 85 odsto uspešno. Kada Rusi budu dozvolili sve, mi ćemo da se uključimo u proces. Pripremićemo potpunu infrastrukturu, lekare i sve. Onda ćemo da se osposobimo da sami proizvodimo to“, rekao je Vučić.
Istakao je da nama ostaje da sve uradimo pa ćemo dobiti deo supstance od Rusa kako bismo proizveli ovde kao što se to radilo tokom koronavirusa.
"Onda ćemo da se osposobimo da sami proizvodimo to“, rekao je Vučić.
Kaže da je sada cena tog preparata 100.000 evra i to samo jednog.
"Ali, toliko je značajno da bismo mi bili spremni veliki novac da izdvojimo, da lečimo hiljade i hiljade pacijenata, samo da se to pokaže kao dobro. Naravno, kada se dobiju sve dozvole i kada se pokaže da je to delotvorno, onda sam sasvim siguran da će ta cena ići još gore. Pošto to ljudi ne mogu obično da plaćaju, gledaćemo kako i na koji način da država po tom pitanju pomogne“, naveo je predsednik Vučić.
Dug put
Domaći stručnjaci koji su se ovih dana oglašavali na ovu temu saglasni su da je u ovom trenutku rano donositi bilo kakav sud naglašavajući da tek predstoje testiranja na ljudima i da ostaje da se vidi kakvi će biti rezultati u ovoj fazi istraživanja. Jer od laboratorije do apoteke, od eksperimenta do terapije – put je dug, složen i neizvestan. I upravo tu počinje razlika između nauke i naslova u medijima.
Zato spekulacije treba ostaviti po strani i pričati o činjenicama.
Pre svega treba istaći da se vakcina ne daje preventivno, već kao terapija obolelima od malignog melanoma i pojedinih vrsta raka pluća. To znači da nije namenjena svim vrstama tumora. Ovu činjenicu je posebno važno istaći zbog dvosmislenih naslova u medijima, koji mogu izazvati lažnu nadu kod brojnih onkoloških pacijenata.
Kako stručnjaci objašnjavaju, vakcina je personalizovani tretman osmišljen da cilja maligne tumore koristeći sopstvene genetske informacije pacijenata. Razvijena uz pomoć veštačke inteligencije, tehnologija informacione RNK (mRNK) omogućava da se vakcina prilagodi specifičnom profilu bolesti svakog pojedinca, nudeći potencijalno efikasniju i ciljanu terapiju. Vakcina je za sada namenjena lečenju melanoma i pojedinih vrsta raka pluća, ali je u razvoju više varijanti za druge oblike raka.
Doktor Sergej Boljević, šef Katedre za patološku fiziologiju na Sečenovskom univerzitetu u Moskvi, pojasnio je nedavno kako funkcioniše ova vakcina.
"Ova vakcina nije preventivna kao klasične vakcine, već terapijska. Naziva se vakcinom jer stimuliše imuni odgovor. Od pacijenta kojem je dijagnostikovan tumor uzimaju se uzorci iz tumorskog i zdravog tkiva, a zatim se pomoću veštačke inteligencije u roku od sat i po do dva formira osnovni ’kostur’ mRNA vakcine“, rekao je Boljević.
Nakon toga u roku od nekoliko dana završava se personalizovana vakcina, prilagođena svakom pacijentu pojedinačno.
Veronika Skvorcova, šefica Federalne medicinsko-biološke agencije (FMBA) Rusije, ranije je izjavila da je nova vakcina pokazala visoku efikasnost tokom prekliničkih ispitivanja i da je spremna za kliničku primenu.
"Krajem leta 2025. godine podneli smo dokumenta Ministarstvu zdravlja kako bismo dobili dozvolu za kliničku upotrebu ove vakcine. Istraživanje je trajalo nekoliko godina, a poslednje tri godine bile su posvećene pretkliničkim studijama. Vakcina je spremna za upotrebu, čekamo dozvolu“, rekla je Skvorcova.
Kako je istakla, studije su potvrdile bezbednost vakcine, uključujući mogućnost višestruke upotrebe, kao i visoku efikasnost u smanjenju veličine i usporavanju rasta tumora. Pored toga, rezultati su pokazali i produženo preživljavanje pacijenata.
"Planiramo da počnemo da je primenjujemo kod kolorektalnog karcinoma. Istovremeno, u završnoj fazi imamo vakcinu za još dve vrste tumora – glioblastom, jedan od najmalignijih tumora mozga, kao i posebne vrste melanoma, ne samo kože, već i očnih membrana. Reč je o veoma teškoj i brzonapredujućoj bolesti, pa će ove lokacije biti sledeće“, naglasila je Skvorcova.
Zdravlje
25.10.2025. 04:20
Sve češći oblik raka dojke koji se teško otkriva
Direktor "Gamaleja instituta“ akademik Aleksandar Gincburg je za RT Balkan u emisiji "Intervju“, sa svojim saradnikom profesorom dr Sergejem Boljevićem, šefom Katedre za patološku fiziologiju na Sečenovskom univerzitetu, govorio o značaju ove vakcine.
Gincburg je objasnio da je napravljena terapeutska vakcina, za lečenje obolelih od melanoma, i dodao da je to zloćudna bolest veoma sklona metastaziranju sa velikom verovatnoćom smrtnog ishoda za one koji su oboleli od ovog oblika raka.
"Razvijena je vakcina koja čeka odobrenje za upotrebu na ljudima i očekujemo da ćemo tu dozvolu od našeg Ministarstva zdravlja dobiti za nekoliko nedelja. Nakon toga primiće je grupa od 30 pacijenata, koja je već formirana, pošto je vakcina personalizovana, odnosno priprema se pojedinačno za svakog pacijenta i genetski podaci svakog od njih su takođe već prikupljeni. Napravljena je konstrukcija da se odmah nakon dobijanja dozvole zapravo pristupi lečenju ovih pacijenata“, objasnio je Aleksandar Gincburg.
On je istakao da će, ako lečenje tih pacijenata da pozitivan rezultat, uslediti naredna vakcina, koja je već spremna u laboratoriji za prelazak u kliničku fazu, a u pitanju je vakcina protiv karcinoma pluća.
"To je primarna onkološka bolest koja pogađa pre svega pušače. Svi onkolozi sa kojima sarađujemo imaju velika očekivanja, upravo od ove metode koju razvijamo u našem centru, zajedno sa dva vodeća onkološka centra Ruske Federacije“, kazao je Gincburg.
Dakle, dosadašnje faze testiranja nude optimizam i nadu, ali glavno tek predstoji – testiranje na ljudima. Ako sve bude teklo kako se očekuje, vakcina bi mogla da otvori novu eru u lečenju melanoma i određenih tipova raka pluća, i tek tada bismo mogli da počnemo da govorimo o tome šta bi to konkretno značilo za Srbiju.
Nada za Srbiju
Tek ukoliko naredna faza ispitivanja prođe uspešno, moglo bi da se ozbiljnije razmišlja o perspektivi koju je istakao profesor Vladimir Jakovljević sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu. On je za Tanjug izjavio da saradnja srpskih i ruskih stručnjaka na personalizovanoj mRNK vakcini za karcinom predstavlja veliku šansu za Srbiju jer bi, nakon realizacije ove saradnje, naša zemlja mogla da postane prva posle Rusije u kojoj će vakcina biti dostupna pacijentima.
Govoreći o ulozi Srbije i srpskih stručnjaka u ovom projektu, Jakovljević je rekao da ovo može da bude velika šansa za Srbiju jer ukoliko bude postojala dobra volja sa obe strane, napraviće se transfer tehnologija prema Srbiji da država ima ekskluzivno pravo da proizvodi ove vakcine.
Možda će ruska vakcina zaista biti efikasna. Odgovor ćemo dobiti tek kada se završe sve faze kliničkih ispitivanja. Ako se pokaže bezbednom i delotvornom, dobiće licencu, započeće njena proizvodnja, odobriće je i naša Agencija za lekove te će postati dostupna pacijentima. Važno je imati meru u očekivanjima. Kada se u medijima pojavi vest o "vakcini koja leči rak“, ona ne ostaje samo na naslovnoj strani. Širi se kroz bolničke hodnike, prenosi porodičnim razgovorima, deli na društvenim mrežama. Ulazi u domove onih koji se nadaju i onih koji se plaše. Zato treba slušati stručnjake koji najbolje znaju gde nauka stoji, koliko su ovakva i slična otkrića daleko od pacijenata. Oni najbolje znaju kako bi trebalo govoriti o pronalascima koji mogu značiti život – sa nadom, ali i sa realnošću na prvom mestu.
Zdravlje
02.10.2025. 02:20
AI će raditi na pronalasku leka za karcinom kod dece
Zdravlje
16.09.2025. 02:05
Najčešći MITOVI O VAKCINAMA i šta je, zapravo, istina
Komentari
