Nova studija

SLATKIŠI I ANTIBIOTICI ne idu zajedno, evo zbog čega

Nova studija pokazuje da hrana bogata šećerom, u kombinaciji sa terapijom antibioticima, može oštetiti crevni mikrobiom i učiniti ljude podložnim opasnim infekcijama.

Novo istraživanje, objavljeno u sredu u časopisu "Nature", iskoristilo je prednosti svojevrsnog prirodnog eksperimenta: naučnici su pratili promene crevnih bakterija kod pacijenata obolelih od raka koji su bili hospitalizovani i primali dugotrajnu terapiju antibioticima pre transplantacije matičnih ćelija. Budući da su se pacijenti hranili isključivo bolničkom hranom, istraživači su tačno znali šta i koliko jedu – što je prava retkost u studijama o ishrani, koje se obično oslanjaju na sećanje učesnika o tome šta su jeli satima ili danima ranije, a ljudi u tome često nisu pouzdani.

Crevni mikrobiom čine milijarde bakterija, virusa i drugih mikroba koji nastanjuju ljudska creva. Ovi sićušni organizmi obavljaju niz funkcija, uključujući pomoć pri varenju, proizvodnju esencijalnih vitamina i ulogu u radu imunološkog sistema. Naučna istraživanja su pokazala da mikrobiom takođe komunicira sa mozgom radi proizvodnje neurotransmitera poput serotonina, koji su važni za san, raspoloženje i nivo stresa.

Studije su pokazale da broj i raznovrsnost bakterija u crevima u velikoj meri zavise od ishrane. Ljudi koji se hrane raznovrsno, uz mnogo namirnica biljnog porekla i vlakana, obično imaju veću raznovrsnost organizama u crevima u poređenju sa onima čija ishrana sadrži više visoko prerađene hrane. Uopšteno govoreći, što je mikrobiom raznovrsniji, to je zdraviji. Gusta i raznovrsna zajednica mikroorganizama u crevima sposobna je da spreči štetne aktere – takozvane patobionte – da preuzmu prevlast i izazovu bolest.

Ukoliko deci dajete antibiotike na svoju ruku, rizikujete OVE komplikacije

Pročitajte, važno je

Zdravlje 14.10.2025. 04:20

Ukoliko deci dajete antibiotike na svoju ruku, rizikujete OVE komplikacije

Istraživanje, koje su vodili naučnici iz centra za rak "Memorial Sloan Kettering", ustanove "NYU Langone Health" u Njujorku i centra za rak "City of Hope" u Los Anđelesu, bavilo se promenama koje nastaju nakon što antibiotici i bolnička hrana destabilizuju i poremete normalnu crevnu floru. Iskoristili su ovo stanje poremećaja kao priliku da sagledaju uticaj određenih vrsta hrane na sastav crevnog mikrobioma.

Ispitivali su vezu između opštih kategorija makronutrijenata – poput masti, ugljenih hidrata i vlakana – i različitih vrsta crevnih bakterija. Takođe su proučavali uticaj konkretnih namirnica, kao što su piletina, jabuke i čokoladna torta. „Tema koja se neprestano ponavljala bila je ta da hrana bogata šećerom – bez obzira na vrstu šećera, mada su dodani šećeri imali posebno štetno dejstvo – 'sarađuje' sa antibioticima u oštećenju mikrobioma”, rekao je autor studije dr Džonatan Peled.

Studija je koristila podatke iz više od 1.000 uzoraka stolice, prikupljenih od 173 pacijenta koji su konzumirali preko 9.400 obroka pripremljenih u bolnici.

Utvrđeno je da je, u svim slučajevima, što je terapija antibioticima bila intenzivnija, gubitak raznovrsnosti mikrobioma bio veći.

Otpornost na antibiotike godišnje ubije VIŠE OD MILION LJUDI

Važno upozorenje

Zdravlje 20.11.2024. 03:25

Otpornost na antibiotike godišnje ubije VIŠE OD MILION LJUDI

Istraživači su otkrili da većina vrsta hrane nije povezana sa promenama u raznovrsnosti crevnih bakterija. Međutim, sa slatkišima – koje su istraživači definisali kao šećere, te zaslađenu hranu i pića – situacija je bila drugačija. Studija je pokazala da se sa svakih 100 grama povećanja unosa slatkiša tokom lečenja antibioticima, raznovrsnost pacijentovog mikrobioma (merena u uzorku stolice) smanjivala za oko 24 odsto.

Smanjenje raznovrsnosti crevnih bakterija bilo je povezano sa porastom populacije određenih štetnih mikroorganizama, kao što je bakterija Enterococcus faecium. Enterococcus je oportunistički organizam. On bezopasno boravi u crevima, a njegov rast kontrolišu druge vrste bakterija koje su u nadmetanju s njim uspešnije. Međutim, kada dođe do poremećaja, poput lečenja antibioticima koji uništavaju druge bakterije, ova bakterija može početi nekontrolisano da se razmnožava. U nekim slučajevima može prodreti kroz zid creva u krvotok, gde može izazvati sepsu.

„Konkretno kod transplantacije koštane srži, utvrdili smo da Enterococcus može da pogorša određene komplikacije transplantacije, odnosno stanje poznato kao bolest ’kalem protiv domaćina’”, rekao je Peled. Kod bolesti „kalem protiv domaćina”, donirane matične ćelije prepoznaju telo primaoca kao strano i počinju da napadaju njegova zdrava tkiva.

Sveukupno, pacijenti koji su unosili više šećera od proseka imali su oko 12 odsto veći rizik od smrtnog ishoda nakon transplantacije u poređenju sa onima koji su ga unosili u manjim količinama. To je malo, ali značajno povećanje rizika. „To je umerena promena u njihovom profilu rizika”, rekao je Peled.

Širenje bakterija roda Enterococcus trajalo je oko osam dana nakon tretmana antibioticima.

„Ovo je veoma zanimljiva studija. Pretpostavljam da će izazvati veliku pažnju. Ovo je važno za primaoce transplantata jer je glavna briga bolnica upravo to da bi oni mogli da dobiju infekcije tokom bolničkog lečenja. To me navodi na razmišljanje o tome da li bi trebalo da promenimo ishranu u bolnicama", rekao je dr Entoni Mareso, profesor virusologije i mikrobiologije na Medicinskom fakultetu Bejlor u Hjustonu, koji nije učestvovao u istraživanju.

Sledeće pitanje je, kako je naveo, da li ova studija ima značaja za ljude koji uzimaju antibiotike van bolničkog okruženja. Da li ishrana bogata šećerom tokom uzimanja antibiotika – na primer, zbog upale uha – povećava rizik od nekih drugih infekcija u budućnosti?

Peled je rekao da, iako je studija provokativna, ona ne predstavlja randomizovano kontrolisano kliničko ispitivanje u kojem bi istraživači mogli da testiraju različite načine ishrane kako bi utvrdili koji od njih pruža najbolju zaštitu ljudima koji uzimaju antibiotike.

Budući da je generalno dobra ideja izbegavati prekomeran unos šećera, rekao je on, nije nerazumno razmotriti ograničenje unosa šećera tokom lečenja antibioticima.

„Naša studija sugeriše da bi rešenje moglo biti ne u potpunom izbegavanju šećera ili slatkiša, već u njihovom izbegavanju konkretno tokom perioda uzimanja antibiotika”, rekao je Peled.

ALARMANTNO: Bakterije sve otpornije, antibiotici više "NE RADE"