Važno je znati
Šta se, zapravo, dešava sa našim telom kada se opustimo
Vreme letnjih odmora je u jeku. Bez obzira na to da li ćete negde putovai ili odmarati kod kuće, pročitajte zašto je važno da se, napokon, opustite....
Srčani ritam se usporava
Stres pokreće aktivnost našeg simpatičkog nervnog sistema, koji je odgovoran za funkcije tela u opasnim situacijama. Ova reakcija "borbe ili bega" proizvodi hormone zvane kateholamini, koji ubrzavaju rad srca.
Ali, opuštanje daje telu do znanja da je u redu uštedeti energiju. Tada parasimpatički sistem preuzima i oslobađa hormon acetilholin. što usporava srčani ritam.
Krvni pritisak opada
Hormoni stresa mogu ubrzati otkucaje srca i suziti krvne sudove. Ovo privremeno podiže krvni pritisak.
Suprotno se dešava kada se opuštamo. Tehnike opuštanja poput meditacije mogu pomoći da upravljamo stresom i smanjimo šanse za srčane bolesti.
Ipak, ne treba prestati sa uzimanjem lekova za pritisak dok lekar ne kaže da je sve u redu!
Bolje varenje
Kada stres izazove reakciju "bori se ili beži", probava se zaustavlja kako bi krv brže proticala kroz naše mišiće. Opuštanje preokreće ovaj proces. Takođe, smanjuje upalu koja može oštetiti creva. Stres igra ulogu u mnogim probavnim problemima, poput sindroma iritabilnog creva (IBS).
Mišići se opuštaju
Kada smo ugroženi naši mišići su napeti i zategnuti, bilo da je to zbog medved u šumi ili nekog roka na poslu. Obično napetost mišića slabi kada se smirite. Ali, dugotrajni stres može dovesti do stalnog naprezanja mišića.
"Duboko udahnite", uglavnom kažemo nekome ko je u panici. Postoji dobar razlog za to.
Kada smo pod stresom, disanje se ubrzava. Previše ubrzano disanje može dovesti do smanjenja nivoa ugljen-dioksida u krvi, što može uzrokovati vrtoglavicu i slabost. Ali, opuštanje usporava brzinu disanja.
Isprobajte Bensonovu metodu opuštanja* Udobno se smestite.* Zatvorite oči.* Postepeno opustite sve mišiće, počevši od nogu ka gornjim delovima tela.* Dišite kroz nos.* Obratite pažnju na svoje disanje.Radite ovo oko 20 minuta, a zatim nastavite da sedite zatvorenih očiju nekoliko minuta.
Manje bolja
Opuštanje nas neće osloboditi bola, ali ga može umanjiti. Opušteni mišići bole manje.
Opuštanje podstiče mozak da oslobađa endorfine koji deluju kao prirodni lekovi protiv bolova. Istraživanja pokazuju da tehnike opuštanja poput meditacije, mogu smanjiti bol u uslovima kao što su fibromialgija, migrena, hronični bol u karlici i sindrom iritabilnog creva (IBS).
Bolja kontrolu šećera u krvi
Hormoni stresa mogu dovesti do povećanja nivoa šećera u krvi. A ako imate dijabetes, napor potreban za upravljanje vašim stanjem može povećati stres.
Opuštanje može pomoći da kontrolišemo nivo šećera u krvi (iako ne može zameniti lekove). Da bismo to postigli, potrebno je redovno vežbati i dovoljno spavati. Isprobajte opuštajuće prakse poput meditacije ili joge koje će vam pomoći da se još više opustite.
Imuni sistem radi bolje
Dugotrajni stres otežava telu borbu protiv infekcija.
Opuštanje može pomoći imunološkom sistemu da se oporavi. To se može postići tehnikama poput progresivnog opuštanja mišića - prvo napregnite sve svoje mišiće, celo telo, a zatim pokušajte da se koncentrišete na svju grupu mišića posebno, na svaki deo tela i da se opustite potpuno.
Bolji san
Ponekad ne možemo da zaspimo, čak i ako smo veoma umorni. To stanje znak je da smo još uvek u režimu "borbe ili bekstva".
Tehnike opuštanja, poput dubokog disanja, mogu pomoći jer se ponekad koriste za lečenje nesanice.