Svakom pacijentu sa depresijom se može pomoći

Procenjeno je da u Srbiji depresiju ima više od 250.000 osoba, a mnogi od njih izvrše suicid, što pojačava potrebu za reagovanjem, rečeno je.

lako je i dalje prate stigma i nerazumevanje, pravovremeno prepoznavanje simptoma, stručna pomoć, odgovarajuća terapija i podrška porodice i okruženja ključni su za oporavak, ocenili su sagovornici na konferenciji.

Predsednik Udruženja psihijatara Srbije Čedo Miljević kazao je da se depresija vezuje za mnoge predrasude iako se uspešno leči, te da mnogi ne traže stručnu pomoć, a da to može imati posledice.

"Što se depresija duže ne leči, ona pravi promene na mozgu. Kao i u svakoj bolesti, što ranije krenete da lečite, rezultati su bolji. Depresija se javlja i u okviru drugih bolesti, srčanih, bolesti štitaste žlezde ili nakon što neko doživi šlog. Ljudi često uzimaju lekove poput bensedina, a takvi lekovi nemaju nikakvog efekta na sržne simptome depresije", rekao je Miljević novinarima.

Dodao je da su najčešći simptomi depresije gubitak energije, povlačenje iz drustva, smanjen interes za aktivnosti koje su ranije donosile zadovoljstvo, kao i ulaganje velikog napora za svakodnevne aktivnosti.

"Čim se ulaže mnogo veći napor za stvari koji smo radili redovno, to je neki prvi signal za javljanje, i naravno, suicidalne misli. Pacijenti se nerado javljaju na lečenje, a ono je neophodno. Ljudi imaju strah i stid da će neko saznati na poslu da su otšli kod psihijatra. Takođe, važno je napomenuti da depresiju može da izleči i psiholog, a ne samo psihijatar", rekao je Miljević.

Dodao je da je čest problem usamljenost kod ljudi, a da je uticaj usamljenosti na zdravlje adekvatan pušenju jedne kutije cigareta.

Miljević je ocenio da su za taj problem izuzetno važna udruženja pacijenata.

Direktorka Klinike za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKC) Maja Pantović Stefanović kazala je da iako je pravovremeno prepoznavanje simptoma od ključnog značaja, jednako je važno i to da se depresija leči na savremen i sveobuhvatan način, prilagoden svakom pacijentu.

"Danas postoji više terapijskih pristupa, a u praksi se najčešće kombinuju farmakoterapija i psihoterapija. Terapija antidepresivima je efikasna kod većine pacijenata sa simptomima depresije. Medutim, kod oko 15 odsto pacijenata ne dolazi do poboljšanja ni nakon primene dva ili vise različitih oralnih antidepresiva. Tada govorimo o terapijski rezistentnoj depresiji. U svetu, savremeni pristup lečenju ovih pacijenata podrazumeva primenu inovativne terapije", kazala je Pantović Stefanović.

Ona je dodala da ta inovativna terapija treba da bude dostupna svima, ali da po zakonu u Srbijui lekari mogu da je prepisuju ograničenom broju pacijenata.

"Teraporezistentna depresija je neka vrsta karcinoma duše, važno je psihološke bolesti izjednačiti sa somatskim. Lek esketamin koji je revolucionaran lek za psihoterapiju prepisuje se ograničenom broju pacijenata, u tom smislu je potrebno poboljšanje. Nadamo se razumevanju države da će ova terapija da postane dostupna pacijentima u Srbiji", navela je Pantović Stefanović.

Predsednica Udruženja "Herc" Larisa Despotović kazala je da se pacijenti sa depresijom najčešće javljaju kad se prvi put sretnu sa tim stanjem, ili ako se dugo bore sami sa nekim problemom.

"Javljaju se ako nemaju podršku porodice, ili ta podrška nije adekvatna. Mi se ne bavimo lečenjem nego podrškom, ali nekada smo prva stepenica za ljude koji imaju strah da odu kod psihijatra ili psihologa. Naše udruženje organizuje psihološka savetovališta, radionice kao i grupe samopomoći namenjene svim osobama kojima je potrebna ovakva vrsta podrške. Savetovališta vode psihoterapeuti u edukaciji, uz stručnu superviziju", kazala je Despotović.

Predsednica Udruženja "Videa" Marina Marković kazala je da to udruženje pomaže ljudima u resocijalizaciji, odnosno, ponovnog ulaska u društvo kroz razne aktivnosti.

"Kroz likovne radionice, filmske projekcije i knijiževna druženja, naše udruženje pruža podršku osobama sa problemima mentalnog zdravlja, pomažući im da se osećaju prihvaćeno, uključeno i manje usamljeno. Svaka zajednička aktivnost i svaki iskren razgovor mogu biti važan oslonac osobama koje prolaze kroz težak period, ali i značajan korak na putu ka oporavku", rekla je Marković.

Jun se u Srbiji od 2022. godine obeležava kao Nacionalni mesec mentalnog zdravija.