Ne goje baš svi...
Znate li razliku između "dobrih" i "loših" ugljenih hidrata?
Ugljeni hidrati imaju lošu reputaciju i uvek su glavni krivci kada ljudi dobiju na težini. Međutim, da li je to zaista tako?
Istina je, postoje oni "loši", ali mnogi ugljeni hidrati su bitni za naš organizam jer se pretvaraju u "gorivo" za naše telo.
Oni koji se prirodno nalaze u hrani biljnog porekla nazivaju se dobrim ugljenim hidratima, jer stimulišu zdraviji probavni sistem i metabolizam.
Oni koji su "loši", dodaju se prerađenoj hrani u obliku skroba i šećera, piše "WebMD".
Nazivaju se jednostavni ugljeni hidrati koji se apsorbuju u krvotoku i pretvaraju u šećer u krvi.
Kako da ih razlikujemo?
Ugljeni hidrati svrstavaju se u dve kategorije: jednostavne (loši) i složene (dobri).
Jednostavni ugljeni hidrati
To su ugljeni hidrati iz kojih su uklonjeni mnogi neophodni hranljivi sastojci.
Brzo se apsorbuju, uzrokujući skokove šećera u krvi i čineći da brže osećate glad. Kratkotrajna sitost dovodi do prejedanja, debljanja, stanja poput dijabetesa i visokog krvnog pritiska.
Hrana sa jednostavnim ugljenim hidratima uključuje: beli hleb, rafinirane testenine, pečenje i beli pirinač.
Složeni ugljeni hidrati
Često sadrže hranljive materije poput mekinja i vlakana.
Vlakna se tokom varenja ne razgrađuju u potpunosti i pomaži pri varenju drugih hranljivih sastojaka.
Duže ćete se osećati sitim, što znači da neće dolaziti do prejedanja.
Dobri izvori vlakana nalaze se u mahunarkama (sočivo, pasulj, grašak), orasima, semenkama, kinoi, smeđem pirinču.
Skrob takođe spada u složene ugljene hidratite i sličan je vlaknima.
Nalazi se u sličnim namirnicama kao što su pasulj, grašak, kukuruz, krompir…
Prednosti zdravih ugljenih hidrata
S obzirom na to da su ugljeni hidrati "gorivo" za telo, nedostatak zdravih ugljenih hidrata može imati negativne efekte.
Ugljeni hidrati "hrane" vaš mozak, bubrege, srčane mišiće, centralni nervni sistem i digestivni sistem.
Dijeta bez dovoljno ugljenih hidrata može dovesti do glavobolje, umora, slabosti, mučnina, poteškoća u koncentraciji i zatvora.
Da li ste čuli za metodu tanjira?
Polovina vašeg tanjira trebalo bi da se sastoji od povrća bogatog vlaknima i bez skroba.
Četvrtina tanjira trebalo bi da bude skrobna hrana, bilo da je to povrće poput krompira ili voćni desert.
Poslednja četvrtina tanjira trebalo bi da bude protein.