Život
17.05.2021. 22:05
Vojislav Tufegdžić

U potrazi za mirom

Beg od gužve, bolesti, nasilja...

Šuma priroda
Izvor: Shutterstock

Napuštanje gradova i selidba u ruralna područja postali su svakodnevica širom planete.

Američkog publicistu Edvarda Grifina mnogi doživljavaju kao jednog od poznatijih teoretičara zavere. Pored brojnih tvrdnji koje je izrekao, među kojima je i ona da je život bez kancera ostvariv ako bi to dozvolili farmaceutski giganti, nalazi se i „Tajna agende 21“. Suština tog tajnog plana stvorenog u Ujedinjenim nacijama, kako kaže, jeste da se svet „ugura“ u potpuni kolektivizam, da se ljudima onemogući da budu nezavisni, odnosno da se primoraju da zavise od države na sve načine kako bi bili lakše kontrolisani:

„Da biste kontrolisali čovečanstvo, morate ga smestiti u velike gradove, po mogućnosti u višespratnice, da se guraju u nepodnošljivoj gradskoj vrevi moleći državu da im reši probleme… Da se priroda i pašnjaci daju korporacijama koje će na njima proizvoditi hranu koja je stanovništvu u gradovima neophodna. Ljude morate da skupite na jednom mestu i napravite ih zavisnim za hranu, vodu, energiju, sve…“

Ali, okolnosti koje su zapljusnule dobar deo planete u poslednje dve godine pobijaju Grifinova ubeđenja. Sve veći broj ljudi, ne samo u Americi, krenuo je u suprotnom smeru.

Spas na Kosmaju

Slavica Jovanović, Beograđanka koja više od tri decenije živi u SAD, navodi nekoliko razloga zbog kojih je Amerikancima život u gradovima dozlogrdio:

„Nije obrt nastupio samo zbog korona virusa kada su se ljudi sklanjali u bezbednija područja. Moderni gradovi su pravljeni za polurobote, arhitektura je užasna, beton i staklo svuda su zamenili kuće sa baštama, gužve u saobraćaju su nepodnošljive, porezi, zdravstvene usluge i školarine su sve veći, kriminal je u stalnom porastu… Kada se, zbog nužde tokom pandemije, ukazala mogućnost da ljudi najveći deo posla obavljaju od kuće, mnogi su se zapitali kakav zapravo život žele. Shvatili su da gradsku džunglu mogu da zamene sadržajnijim životom. Da skratim, kada se moja porodica pre tri godine doselila u Južnu Karolinu, kupili smo za skroman novac kuću uz jezero. Prvi sused se nalazio 300 metara od nas. Danas su gotovo svi placevi, koji su godinama bili prazni, prodati. Za ono malo preostalih prodavci traže i pola miliona dolara.“

Nesputan život, kako ga pojedini nazivaju, nije američki izum. Tokom poslednje godine način funkcionisanja za brojne građane Srbije takođe se znatno promenio. Vikendice se, od izbijanja epidemije kovida 19, sve više traže, a procene trgovaca nekretninama ukazuju da će se takvo kretanje nastaviti, što znači da će cene kuća i placeva van gradova nastaviti da rastu. Pre svega u okolini najvećih gradova. Beograd se sve više „seli“ na Kosmaj, mada je za njegove građane atraktivna lokacija i Avala. Pojedine banke su u međuvremenu izradile svoje projekte i daju hipotekarne kredite za podizanje montažnih kuća.

Vikendica priroda
Izvor: Shutterstock

Advokat Zoran Branković iz Sopota, opštine pod čijom je „ingerencijom“ Kosmaj, potvrđuje za „Ekspres“ da je tržište nekretnina u ovoj opštini eksplodiralo:

„Cene pojedinih vikendica koje su prodate bez problema kretale su se iznad 100.000 evra, danas se i one manjih površina prodaju za približnu sumu. A nije ih mnogo ostalo. Najtraženiji su placevi na kojima bi ljudi da zidaju kuće po svom ukusu, ali su i cene ara zemljišta dostigle nezamislive iznose. Ipak, očigledno postoje ljudi koji mogu to sebi da priušte. Da se profil vlasnika vikendica značajno promenio, dovoljno govori samo pogled na luksuzne automobile i džipove koji su na Kosmaju sada postali uobičajeni, što toliko odudara od voznog parka vikendaša pre samo dve godine.“

Navala na Frušku goru

Sasvim očekivano, stanovnici Novog Sada opredelili su se za „invaziju slobodnih teritorija“ na Fruškoj gori. I u okolini drugog najvećeg grada u zemlji kupovina u vikend zonama po brdima, uz reke ili jezera, eksplodirala je sa uvođenjem policijskog časa prošle godine.

Uoči tog trenutka, tvrde lokalni mediji, na Fruškoj gori, u priobalju Dunava na potezu od Beške, preko Krčedina do Starog Slankamena, prodavale su se na hiljade vikendica, placeva, zapuštenih voćnjaka i vinograda. Pre godinu i po, što je danas daleka prošlost, vikendica sa dvadesetak ari placa koštala je manje od 10.000 evra.

Kao i u slučaju Kosmaja, prazni placevi koji su nekada koštali najviše 200 evra po aru, brzo su upetostručili svoju vrednost. U naseljima na potezu između Petrovaradina i Sremskih Karlovaca sada više gotovo nema nekretnina na prodaju, a na najatraktivnijim lokacijama ostale su luksuzne vile čije se cene kreću od 200.000 pa do više od milion evra.

„U Čurugu su placevi bili od 5000 do 10.000 evra pre godinu dana. Posle su svi prodavani za 20.000 do 30.000 evra i bukvalno više nema da se kupi ni plac, a kamoli vikendica“, navodi meštanin Čuruga.

Za one kojima je i dalje teško da veruju u navedeno, dovoljno je izneti podatak Republičkog geodetskog zavoda da im je samo u martu ove godine stiglo 14.458 ugovora o kupoprodaji, što je čak 94 odsto više nego u martu prošle godine. Najveći broj odnosi se na vikendice.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Gde provesti letnji odmor u Srbiji
Zlatibor

Predlozi

14.05.2021. 11:18

Gde provesti letnji odmor u Srbiji

Srbija je zemlja koja se može pohvaliti izuzetnim destinacijama, savršenim za prijatan odmor, bez stresa i žurbe.
Close
Vremenska prognoza
scattered clouds
14°C
20.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve