Legendarni 747 džambo džet odleteo u istoriju

Od svog prvog leta 1969. godine, džinovski, ali graciozan 747 služio je kao teretni avion, komercijalni avion sposoban da preveze skoro 500 putnika, transport za NASA spejs-šatlove i predsednički avion Air Force One. Doneo je preokret u putovanju, povezujući širom sveta gradove koji nikada ranije nisu imali direktne rute i pomogao omasovljenje putničkog avio-prevoza.

Ali tokom proteklih 15 godina, Boing i njegov evropski rival Erbas su predstavili profitabilnije i efikasnije širokotrupne avione, sa samo dva motora što je ekonomičnije za održavanje, umesto četiri motora modela 747. Poslednji avion je 1.574. koji je izgradio Boing u regionu Pjudžet Saund kod Sijetla, u državi Vašington.

Velika gužva sadašnjih i bivših radnika Boinga je bila na ispraćaju poslednjeg 747 - teretne verzije tog avion za prevoznika Atlas Air.

"Ko god voli ovaj posao, plašio se ovog trenutka", rekao je dugogodišnji analitičar avijacije Ričard Abulafija. 

Iako "više niko ne želi avion s četiri motora, to ne briše ogroman doprinos koji je 747 dao razvoju industrije i njenom izuzetnom nasleđu".

Boing je 1967. krenuo u proizvodnju 747 pošto je izgubio ugovor za ogroman vojni transporter, C-5A. Ideja je bila da se iskoriste prednosti novih motora razvijenih za njega - turboventilatorski motori s "visokim bajpasom", koji su sagorevali manje goriva propuštanjem vazduha oko jezgra motora, omogućavajući veći domet leta, i da se koriste za novozamišljene civilne avione.

Više od 50.000 radnika Boinga manje od 16 meseci je radilo da se proizvede prvi 747. Proizvodnja džambo-džeta zahtevala je izgradnju ogromne fabrike u Everetu, severno od Sijetla, najveće zgrade na svetu po obimu.

Trup tog aviona je dugačak 68,5 metara, a rep je bio visok kao petospratna zgrada. Avion ima i drugu, gornju palubu koja se proteže od kokpita preko prve trećine aviona, dajući mu karakterističnu grbu i inspirišući nadimak: "kit". Još romantičnije, 747 je nazvan i "Kraljica neba".

Prepolovio se teretni avion prilikom sletanja

Kostarika

Kostarika

Svet 08.04.2022. 11:39

Prepolovio se teretni avion prilikom sletanja

Neke avio-kompanije su drugu palubu pretvorile u prvoklasni koktel-salon, dok je čak i donja paluba ponekad imala salone ili čak bar za klavir.

Jedan 747 koji je prestao da leti, prvobitno izgrađen za Singapur Airlines 1976. godine, pretvoren je u hotel sa 33 sobe i nalazi se kod aerodroma u Stokholmu.

"Bio je to prvi veliki avio-prevoznik, prvi širokotrupni avio-prevoznik, postavio je novi standard za avio-kompanije da shvate šta da rade sa njim i kako da ga popune", rekao je Gijom de Sion, profesor istorije na Olbrajt koledžu u Pensilvaniji koji je specijalizovan za avijaciju i mobilnost.

"To je postalo suština masovnog putovanja avionom: niste mogli da ga ispunite ljudima koji plaćaju punu cenu, tako da morate da snizite cene da biste dobili putnike. To je doprinelo onome što se dogodilo kasnih 1970-ih sa deregulacijom vazdušnog saobraćaja", rekao je on.

"Prvi 747 ušao je u službu 1970. godine na liniji kompanije Pan Am Njujork-London, a to vreme je za prevoznike bilo užasno", rekao je Abulafija.

Debitovao je neposredno pre naftne krize 1973. godine, usred recesije u kojoj je zaposlenost u Boingu opala sa 100.800 zaposlenih 1967, na najniži nivo od 38.690 u aprilu 1971. godine. Tada se pojavila parola: "Kada poslednja osoba napustiti Sijetl neka ugasi svetla".

Ažurirani model - serija 747-400, stigao je kasnih 1980-ih i imao je mnogo bolji tajming jer se poklopio s azijskim ekonomskim procvatom ranih 1990-ih, rekao je Abulafia. Ljudi su masovno mogli da putuju u Aziju, a "ranije su avioni morali da slete po gorivo na Aljasci ili Havajima i putovanje je koštalo mnogo više. Zato je 747 je bio pravi pogodak - i po razumnoj ceni".

Ovaj avion bi mogao da leti mesecima bez prestanka (VIDEO)

Budućnost?

Budućnost?

Život 04.06.2022. 10:22

Ovaj avion bi mogao da leti mesecima bez prestanka (VIDEO)

Delta je bila poslednja američka avio-kompanija koja je koristila 747 za putničke letove, koji su završeni 2017. godine, iako su neki drugi međunarodni prevoznici nastavili, uključujući nemačku avio-kompaniju Lufthanza.

Atlas Air je početkom prošle godine naručio četiri teretna 747-8, a poslednji je napustio fabriku u utorak.

Boingovi koreni su kod Sijetla, ali ima i druge fabrike u državi Vašington i u Južnoj Karolini. Kompanija je u maju objavila da će preseliti svoje sedište iz Čikaga u Arlington u Virdžiniji, čime će se njeni rukovodioci približiti ključnim zvaničnicima savezne vlade i Federalnoj upravi za vazduhoplovstvo koja sertifikuje putničke i teretne avione Boing.

Boingov odnos sa FAA je bio zategnut posle smrtonosnih nesreća njegovog najprodavanijeg modela aviona, 737 Maks, 2018. i 2019. FAA je trebalo skoro dve godine - daleko duže nego što je Boing očekivao, da odobri promene dizajna tih aviona i dozvoli im da se vrate u vazduh.