Da li je moguće imati više od 150 prijatelja?

Dr Danbar je u svojoj originalnoj studiji posmatrao primate i utvrdio da veličina njihovog neokorteksa, dela mozga koji je zadužen sa svesne misli, zavisi od veličine zajednice u kojoj žive. Neokorteks kod ljudi je veći nego kod primata, pa je Danbar došao do vrednosti od 150, kao idealne brojnosti socijalne grupe jednog čoveka, piše New York Times.

U novoj studiji na univerzitetu u Stokholmu, istraživači su doveli taj broj u pitanje i objavili da čovek može imati mnogo više prijatelja ako uloži dovoljno napora u međuljudske odnose. Johan Lind, profesor na Univerzitetu u Stokholmu i autor ove studije kaže da su u novoj studiji korišćene nove informacije i statističke metode koje pokazuju da veličina neokorteksa ne utiče na ograničenost broja odnosa koje ljudi ostvaruju. "Danbarov broj već dugo je na meti oštrih kritika" kaže on, dodajući da je njegov tim utvrdio da ne postoji maksimalan broj prijateljstava koje jedan čovek može ostvariti.

Dr Danbar je u jednom intervjuju branio svoja istraživanja, govoreći da je nova studija smešna. Dodao je da su istraživači iz Stokholma sproveli lošu statističku analizu, kao i da su loše shvatili metode njegovog istraživanja kao i ljudskih odnosa. Dr Danbar definiše prijatelje kao ljude koje poznajete dovoljno dobro da se ne osećate nelagodno ako naletite na njih dok čekate prevoz. Taj broj varira od oko 100 do 250, sa prosekom od 150, kaže on. Broj prijateljstava je najveći tokom dvadesetih i tridesetih godina života, a u starosti, posle sedamdesete godine, naglo pada, kaže Dr Danbar.

Luiz Beret, profesorka psihologije na Univerzitetu Letbridž u Kanadi, kaže da je ljudski život previše komplikovan da bi se interakcije svele na optimalan broj. Ona se bavila studijama Dr Danbara, ali kaže da se interpretacija novih podataka koji dolaze iz studije švedskog univerziteta moraju uzeti u obzir.

Pored toga, teorija Dr Danbara nastala je devedesetih godina, u vreme kada internet nije bio toliko prisutan u svakodnevnom životu kao danas. Društvene mreže su potpuno promenile način na koji ljudi komuniciraju u savremenom svetu pa se tako menjaju i međuljudski odnosi, kaže Anđela Li, profesorka u Columbia Business School. Dodaje da se u poslovnom svetu često dešava da baš oni ljudi koji nam nisu toliko bliski mogu biti ključni u ostvarivanju šansi i razvijanju novih ideja.

Dr Danbar smatra da je njegova teorija i danas aktuelna, jer kako kaže "veze koje se ostvarjuju na društvenim mrežama nisu lične". Smatra da će posle pandemije najviše posedica po svoje socijalne krugove doživeti stari ljudi. „Njihov broj prijatelja se već smanjuje zbog starosti, a ovo će samo dodatno ubrzati proces.“

Za sebe tvrdi da ima oko 150 prijatelja, dodajući da „kada malo bolje porazmisle, većina ljudi shvati da se i njihovi socijalni krugovi nalaze u približnim vredostima“