Doli je bila deo niza eksperimenata na Institutu Roslin gde su naučnici pokušavali da razviju bolji metod za proizvodnju genetski modifikovane stoke.
Uspeh eksperimenata bi značio da bi u budućim eksperimentima bilo potrebno koristiti manje životinja. Naučnici iz Roslina takođe su želeli da saznaju više o tome kako se ćelije menjaju tokom razvoja i da li se specijalizovane ćelije poput ćelija kože ili mozga mogu koristiti za stvaranje potpuno nove životinje.
Ovi eksperimenti su izvedeni na Institutu od strane tima na čelu sa profesorom ser Ijanom Vilmutom. Zbog prirode studije, tim se sastojao od mnogo različitih ljudi, uključujući naučnike, embriologe, hirurge, veterinare i radnike na farmi.
Doli je klonirana iz ćelije uzete iz mlečne žlezde šestogodišnje ovce i jajne ćelije uzete od druge ovce. Doli je nosila treća ovca, koja se izgledom razlikovala od donatora genetskog materijala. Dolino belo lice bilo je jedan od prvih znakova da je klon, jer da je genetski povezana sa surogat majkom, imala bi crno lice, kao ovca koja je nosila u stomaku.
Pošto je DNK dobijen iz ćelije dojke, Doli je dobila ime po kantri legendi i pevačici Doli Parton, koja je poznata po svojim velikim grudima.
Doli je provela život na farmi pod budim okom naučnika, a uginula je 2003. godine. Posle njene smrti Institut Roslin je doirao njeno telo Narodnom muzeju Škotske u Edinburgu, gde je postalo jedan od najpopularnijih eksponata muzeja. Doli je ponovo izložena u muzeju nakon opsežne obnove galerije, zajedno sa interaktivnom izložbom o etici stvaranja transgenih životinja posvećenom trenutnim istraživanjima Instituta Roslin.
