Sudeći po naslovima i napisima u našim novinama podmetanje (ili poturanje) kukavičjih jaja oprobano je sredstvo za postizanje ovih ili onih ciljeva u političkoj borbi. Otuda i upozorenje:
"Promena onoga što ne valja mora biti... Pri tome treba paziti da se sa zahtevima za promenu ne podmetne i 'kukavičje jaje, odnosno neki parcijalni interes."
Slična je i ova konstatacija:
"Pojedinci iz svojih fotelja podmeću kukavičja jaja današnjoj, modernoj Evropi, koja je vreme feuda već zaboravila."
Očigledno je da je i u jednom i u drugom primeru reč o nekoj podvali, o zameni pravih sadržaja krivim, lažnim, o podmetanju svojih shvatanja ili težnji nekome drugom da ih on, i ne znajući o čemu se radi, zastupa ili ostvari. A sve je to, kako smo videli, označeno izrazom podmetnuti kukavičje jaje. Kako je nastao taj izraz i zašto je određeno ljudsko ponašanje povezano s kukavičjim jajima?
Poznati nemački zoolog Alfred Edmund Brem (Brehm), u svojoj sjajnoj i već pomenutoj knjizi "Život životinja", prikazujući našu sivu kukavicu (Cuculus cornus), govori, pored ostalog, i o njenom posebnom načinu razmnožavanja. Ta ptica, naime, ne izvodi mladunce kao sve ostale ptice - ležanjem na jajima. Ona svoja jaja polaže u tuđa gnezda da se tamo izlegu, tako da mlade kukavice kasnije othrane drugi roditelji. Kukavica, dakle, stvarno podmeće svoja jaja drugima. Obično su to zebe, ševe, vrapci, šojke, svrake, slavuji, drozdovi, kosovi i druge ptice pevačice. Zanimljivo je da joj pri tome pomaže i sama priroda. Njena jaja su, naime, bojom prilagođena jajima ptica u čija ih gnezda polaže.
"Usled toga", kaže Brem, "u različitim područjima prevaguje čas jedna, čas druga boja." Ovaj prirodnjak iznosi i druge zanimljive podatke o kukavičjem podmetanju jaja: "Mlada kukavica izlazi iz jajeta nakon 12 dana ležanja. Tek izlegla, potpuno je nemoćna, ali uprkos tome strahovito proždrljiva. Zahteva više hrane nego što joj njeni odgojitelji mogu smoći, pa ako u gnezdu ima i drugih mladunčadi, grabi im hranu ispred kljuna. Mlada kukavica, još gola, izbacuje redovito sva jaja i svoje sustanare iz gnezda... Eksperimentima je provereno da mlada kukavica nagonski izbacuje iz gnezda decu svojih gostoprimaca. Nekoj mladoj kukavici, tri dana nakon izlaska iz jajeta, stavili su u gnezdo, koje je već bilo prazno, kanarince od osam dana. Mali kukavičji golišavac nije mirovao sve dotle dok nije jednoga od njih, žestoko se okrećući i podmećući glavu, naprtio sebi na leđa. Zatim se brzo i snažno uspravio, krenuo natraške i izbacio mladog kanarinca iz gnezda. Isto je tako postupio i s ostalima."
Ostavši samo u gnezdu, mladunče kukavice obezbeđuje sebi opstanak, jer ga pomajka i poočim hrane – nastojeći da mu donesu što više insekata, pužića, gusenica i crva kako bi zadovoljili njegovu veliku glad. Nakon dvadesetak dana mlada kukavica napušta gnezdo i odlazi u prirodu, praćena još izvesno vreme dirljivom pažnjom obmanutih hranitelja.
Na osnovu spoznaje ponašanja kukavica u prirodi nastao je u jeziku izraz podmetnuti kukavičje jaje, sa značenjem: "nasamariti koga", "vešto podmetnuti kome svoje misli ili shvatanja", "svojim problemima opteretiti drugoga" i sl. On se uglavnom odnosi na ljude koji se ponašaju kao kukavice, tj. one koji su spremni da drugima podmetnu svoje ideje ili svoje težnje kako bi ih ostvarili tuđim naporima.
Treba na kraju reći da između stvarnog podmetanja kukavičijih jaja u prirodi i ponašanja ljudi koja se označavaju tim izrazom postoji jedna bitna razlika: ptice to čine po nagonu za održanje, a ljudi svesno - da bi prikrili svoje prave namere i ostvarili ih nasamarivši drugoga. Stoga izraz podmetati kukavičja jaja ima jako pejorativno (pogrdno) značenje.
