DANAS POČINJE GOSPOJINSKI POST: Velika Gospojina poznata je kao praznik majki i dece

Danas počinje Veliki Gospojinski post i traje naredne dve nedelje. Ovaj post je najkraći, ali i najstroži od svih.

Gospojinski post najkraći je od četiri velika posta i traje od 14. do 28. avgusta, kada se i proslavlja ova velikomučenica. Velika Gospojina poznata je kao praznik majki i dece i žene bi tada trebalo obavezno da se pričeste.

Ovaj post posti se na vodi i ulju, osim praznika Preobraženje Gospodnje, 19. avgusta, kada je dozvoljeno jesti ribu.

Gospojinski post je, inače, strožiji i od Božićnog i od Apostolskog, pa ga pravoslavni hrišćani poste kao i Veliki Vaskršnji post.

Crkva je ovaj post ustanovila kako bi se svi sećali Presvete Bogorodice i tražili molitveno zastupništvo od Nje. Prvi put se spominje u spisima Teodora Studita (826), a konačno je utvrđen na Carigradskom saboru 1166. godine, u vreme Patrijarha Luke Hrisoverga i cara Manojla I Komnina.

Prema narodnom verovanju, svi običaji na današnji dan vezuju se za vodu i bosiljak za koji se veruje da je božja biljka. Zato se, prema običaju, tog dana u jelo stavlja malo ove biljke kako bi nas Presveta Bogorodica zaštitila od zla.

Takođe, prema verovanju taj period je najbolji za najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava. Zbog toga mnogi bolesni ljudi odlaze na izvore za koje se smatra da imaju lekovito dejstvo, da tamo potraže spas za svoje zdravlje.

Crkva post smatra veoma značajnim i važnim za duhovni život. Narušavanje zapovesti o postu prvi je greh, a ono što ne treba zaboraviti jeste to da svaki posti ima dve strane - telesnu i duhovnu.

Iako većina ljudi pretežno vodi računa o onom telesnom, duhovni deo posta daleko je važniji. I dok telesni post podrazumeva odricanje od jela životinjskog porekla, duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih misli, dela i želja.

Pravi post, onaj koji privodi čoveka smirenju jeste onaj koji objedinjuje i telesni i duhovni deo.