U fokusu
09.08.2023. 09:05
Život
29.08.2023. 17:05
Vojislav Tufegdžić
Radne akcije
Dobrotvorni rad: Solidarnost na delu
Rad bez finansijske nadoknade danas je, osim ako nije izazvan bilo kakvom vrstom sukoba između poslodavca i zaposlenog, nezamisliv. Istovremeno, dok ambicije i zahtevi vlasnika kapitala i kompanija neprekidno rastu, radnika je sve manje. Manjkaju u svim segmentima operativnih delatnosti. I tu se mnogo šta poslednjih godina menja. U korist ovih drugih.
Dobrotvorni rad, onaj koji podrazumeva da se za uloženi trud i vreme ne očekuje nikakva naknada, mogao bi da bude tema podsmeha, neuspele šale onih koji nisu imali prilike da se s time sretnu ili im je nedokučivo da je nešto tako ikada postojalo i bilo "profitabilno“ na drugi način.
Sada zvan volonterski, rad je davno, što za mlade znači period od pre 40 i više godina, imao drugo ideološko i praktično utemeljenje. Zvao se radna akcija. Po pravilu su akcije podrazumevale angažovanje omladine, čak ni punoletnih devojaka i mladića, na velikim poslovima građenja infrastrukture. I ko god se danas s podsmehom osvrne na dobrovoljni rad mladih širom nekadašnje Jugoslavije, trebalo bi da osmeh zadrži dok danas posmatra zaposlene u javnim preduzećima i privatnim kompanijama koji se vikendom, u slobodno vreme, ne po ličnoj inicijativi, već po zahtevu poslovne vrhuške, okupljaju kako bi sakupljali kese i otpad uz reke, puteve, u parkovima, na dečjim igralištima… Pred mikrofonima i kamerama, opremljeni fluorescentnim prslucima, ekološkim džakovima, rukavicama za jednokratnu upotrebu, osvežavajućim pićima dobijenim od sponzora koji se zalažu za "povratak prirodi“ i brigu o "budućnosti zelene planete“.
U sličnu ravan mogli bi da se podvedu i nekada zagriženi protivnici nuklearne energije od kojih se više ni glasa ne čuje. Jer, nuklearna energija je u međuvremenu proglašena za "zelenu“ pošto ne ispušta negativne produkte koji zagađuju okolinu. Van debate je deo priče o mestu i načinu "odlaganja“ radioaktivnog otpada iz reaktora.
Pa, ako bi ono prvo u vezi sa radnim akcijama i dobrovoljnim radom moglo da izazove podsmeh, druga dva primera zavređuju grohotan smeh.
Briga o svima
Ali, dobrovoljnost je, kako god je imenovali, opstala. Mobe, kada se komšije uglavnom u ruralnim sredinama okupe da pomognu onima do sebe to jesu. Takvim bi se mogle nazvati donorske kartice i brojne humanitarne akcije organizovane radi pomoći znanim i neznanim kojima su ugroženi život ili puka egzistencija. Rad u ustanovama koje pružaju usluge mladima i starima koji su nemoćni da se sami staraju o sebi takođe. Ništa od toga se ne može niti bi imalo smisla propisivati zakonskim normama.
S druge strane, kada nas, pojedinačno ili kao društvo, zateknu nedaće s kojima nemamo iskustva, ili su neočekivane i dobrim delom van kontrole, iznova se postavlja pitanje – gde nam nestade solidarnost? Ona koja se ne pokazuje namah, već pažljivo čuva kao sastavni deo zajedničkog života.
Podsećanje na mučnu situaciju s poplavama koje su veliki deo Srbije zadesile 2014. godine možda ilustruje važnost promišljanja koje smo, gotovo sa prezirom, odbacili u vremenu kada su tehnološke inovativnosti i egzibicionizam "savremenosti“ potisli decenijama podrazumevane vrednosti: brigu o porodici, brigu o prijateljima, poznanicima, nevoljnicima, brigu o mestu življenja, brigu o firmama u kojima radimo i državi koji bi na isti način trebalo da nam je uzvrate. Nažalost po sve, odavno tako nije.
Sredinom maja 2014. godine usled ciklona koji je kružio nad Balkanom u velikom delu Srbiji je za tri dana palo kiše koliko u proseku za tri meseca. Izlile su brojne reke i potopile više gradova. Kolubara je kod Obrenovca probila branu, poplavila čitav grad zbog čega je evakuisano celokupno stanovništvo, a voda prodrla u 90 odsto domaćinstava i zgrada.
Svet
10.08.2023. 17:04
Poplava u Sloveniji: Širi se zaraza
Pod bujicom su se našli mnogi delovi zapadne i centralne Srbije, Svilajnac, Ćuprija, Smederevska Palanka, Kraljevo, delovi Smedereva, Kragujevca, Šapca, Beograda, Požege, Kosjerića... U naletima vode stradale su 33 osobe, ugroženo je bilo 1,6 miliona ljudi širom Srbije, 32.000 stanovnika je evakuisano, uništeno je više od 2000 kuća, mnogi gradovi i sela ostali su bez vode ili struje. Odroni su pogodili zapadne i jugoistočne delove zemlje, u prekidu je bio železnički saobraćaj zbog oštećenja pruge Beograd – Bar, oštećeno je i srušeno 280 mostova, stotine puteva. Ukupna šteta od ove prirodne katastrofe procenjena na 1,7 milijardi evra. Ništa bolje nisu prošli ni veliki delovi BiH i Hrvatske.
Srbija nije bila spremna za ovakve poplave, o čemu je kasnije, sumirajući događaj, govorio Marko Blagojević koji je tokom poplava postavljen na funkciju direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima: "Srbija je danas bez dileme bezbednija od poplava i spremnija da reaguje.“
Blagojević je naveo da se u odbranu od poplava puno ulagalo do 1985. godine "kada su od toga dignute ruke“, da su nakon katastrofe očišćena pojedina rečna korita i 60 kilometara kanala za navodnjavanje, a donet je i Zakon o upravljanju rizikom od elementarnih nepogoda. Upozorio je i da je za zaštitu basena Kolubare potrebno uložiti 200 miliona evra: "Čak i kada bismo imali toliko novca, potrebno je 20 godina za sprovođenje svih mera.“
Najveću pomoć građanima tih poplavnih dana pružili su obučeni za takvu vrstu posla, spasioci i vatrogasci, aktivni i oni aktivirani iz penzije. Međutim, nekako zanemaren i po strani je ostao angažman dobrovoljaca koji su se pridružili pre svega u odbrani naselja i gradova od poplavnih talasa. Upravo su oni prenosili i postavljali džakove s peskom podižući nasipe za odbranu. U velikom broju slučajeva sami su donosili alatke koje su im bile neophodne ili od svog novca nabavljali i dopremali džakove kojih u lokalnim sredinama nije bilo dovoljno. Zbog nekolicine "sumnjivih lica“ koja su se medijski promovisala u ovom zahvatu, pokušano je čak i obesmišljavanje truda hiljada pretežno mladih koji su se dobrovoljno angažovali u veoma teškom poslu i okolnostima koje su ga pratile. Nazivali to radnom akcijom ili ne, spasavanje Srbije od poplava je upravo to bilo.
Vesti
12.07.2023. 19:15
Evo koliko je država izdvojila novca za ugrožene poplavom
Solidarnost na delu
Nije nikakav pesimizam očekivati da se u budućnosti nešto slično ponovi. Nepogode od pre petnaestak dana koje su zadesile Sloveniju i delove Italije pokazale su da ni najbolje organizovani sistemi odbrane nisu u stanju sami da iznesu teret borbe protiv vodene stihije. Pogotovo ne da je onemoguće i u potpunosti spreče.
Stoga važnost ličnog angažmana, bio pod okriljem institucija ili neformalno samoorganizovanog, svakako ne bi imalo smisla potcenjivati. Više puta se pokazala njegova važnost. U spasavanju makar jednog života ili jedne kuće.
Iz nekog pomodarskog, skorojevićkog razloga dobrovoljni rad se svrstava u kategoriju sirotinjske "zabave“. Oni koji ga takvim smatraju izvesno ne znaju da takva vrsta animiranja zajednice i društva nije ovdašnji "izum“ niti je njegov nastanak vezan za period izgradnje nekadašnje Jugoslavije nakon Drugo svetskog rata. U bogatim zapadnim državama dobra volja ljudi da se zajedničkim trudom upru u rešavanje nedaća od šire važnosti postoji veoma dugo. I niko je ne posmatra sa omalovažavanjem. Suprotno od toga.
Nekada zvane omladinske radne akcije na prostoru bivše SFRJ organizovane su još tokom Drugog svetskog rata, ali su zamah i popularnost stekle po njegovom okončanju. Prema podacima koje je neko uspeo da sakupi, dobrovoljci su u vreme rata "poklonili“ državi 35 miliona radnih dana!
Okončanje rata zemlja je dočekala sa 80 odsto trajno onesposobljene železničke mreže i puteva. Prvi zadatak novih vlasti bio je oporavak privrede, a saobraćaj je bio pokretačka snaga. Pošto država nije raspolagala finansijskim sredstvima da gradi novu infrastrukturu, 1946. doneta je odluka da se u tim poslovima na dobrovoljnoj osnovi, što u to doba svakako nije bilo teško učiniti, angažuju omladinci. Tako je već iste godine počela izgradnja pruge Brčko – Banovići duga 92 kilometra. Za samo 190 dana 62.268 omladinaca, među kojima i oko 2200 dobrovoljaca iz drugih zemalja, završilo je planirani posao.
U narednim godinama na isti način je izgrađeno još nekoliko pruga, među kojima je nekako najpoznatija ona koja povezuje Šamac i Sarajevo u dužini od 242 kilometra. Entuzijazmom su širom zemlje podignute i brojne fabrike, kombinati, mostovi, nova naselja u više gradova, studentski domovi... Radne akcije održavale su se više od 40 godina i na njima je ukupno bilo dva miliona učesnika. Postojala je i posebna brigada koju su činili mladi iz popravnih domova. Nekako je i očekivano bilo da se oni pokažu kao jedni od najboljih radnika jer su želeli da se dokažu i na neki način iskupe za dela zbog kojih su u domove poslati.
Iako im je obaveza fizičkog rada bio prioritetan zadatak, država se potrudila da mladima zauzvrat pruži mogućnosti koje su brojnima među njima tada još bile nedostižne; da se u slobodno vreme na kursevima obuče za umeće fotografisanja, radio-poslove, elektrovarilačka i daktilografska znanja, bavljenje kozmetičkim radom, polagali su za sportske sudije, učili da voze mopede, automobile ili traktore… S takvim benefitima su po okončanju akcijašenja u svojim sredinama neuporedivo lakše mogili da dobiju posao.
Svet
08.08.2023. 19:13
Makedonija pomaže Sloveniji, šalje vojnike
Motivi za volontiranje
Nekadašnje omladinske radne akcije predstavljale su izvorište današnjeg dobrovoljnog angažovanja pojedinaca, nečega što se često naziva i društveno-koristan rad. Tadašnje okolnosti bile su specifične pa se država mladima odužila tako što je mnoge opismenila tokom trajanja akcije i obučila ih za bavljenje zanatima, što im kasnije omogućilo da se zaposle, vremenom dobiju i društveni stan na korišćenje. Danas je tako nešto mladima teško da sagledaju kao motiv, ali savremenost bi mogla da obuhvati poslove pošumljavanja, čišćenja rečnih korita, izgradnju nasipa za odbranu od poplava, uređenja gradskih centara i ruralnih područja… Kao svojevrsnu protivuslugu organizatori bi mogli da im ponude IT kurseve za koje mnogi nemaju novca, obuku za sve traženija zanimanja poput dobro plaćenih kuvara ili vozača, obuku za spasioce i vatrogasce, za pokretanje sopstvenog posla…
Solidarnost koja se u najboljem svetlu pokazala kada su Srbiju 2014. zadesile poplave pokazala je da postoje mladi koji žele da se dobrovoljno angažuju bez ikakvih očekivanja za uložen rad i vreme. Naravno, lepo je kada ipak za to budu nagrađeni. U Srbiji od 2010. godine postoji Zakon o volontiranju, ali njegove odredbe uglavnom određuju način angažmana dobrovoljaca i obaveze organizatora takvih akcija. Nedostajuće je "otvoreno polje“ za mogućnost da mladi, na neki način, na kraju ipak dobiju priznanje koje zaslužuju.
To nije zahtevno i ne podrazumeva neprimerene benefite. Dugogodišnja iskustva drugih država su najbolji primer. Recimo, mnoge dobro znane manifestacije, pre svega organizovanje velikih sportskih događaja koji zahtevaju ogroman broj angažovanih ljudi, u velikoj meri se oslanjaju na volonterski rad: Olimpijske igre, svetska prvenstva, maratoni, atletski mitinzi, teniski turniri…
Mladi koji se "upošljavaju" tom prilikom prolaze obuku i upoznaju se sa znanjima iz ove oblasti, a sem toga stiču poznanstva koja će im u budućnosti biti od koristi. I, što je podjednako važno, u svoje biografije upisuju volonterski rad koji u značajnoj meri oslikava njihovu spremnost na rad, omogućava im dodatno dobar utisak i bodovanje prilikom konkurisanja za dalje školovanje ili usavršavanje, prilikom traženja posla u javnim preduzećima, naravno i u privatnim kompanijama koje to uvažavaju, socijalne pogodnosti ukoliko se nađu u zdravstvenoj nevolji ili drugim vrstama nedaća.
Nije previše zahtevno takva "pravila" uvesti u Srbiji. U najmanju ruku, koliko god priroda povremeno bila ekstremno namrgođena, bar ćemo pružiti dodatni motiv svima koji bi se, ionako, uspeli na bedeme da brane i sačuvaju vrednosti koje su nenadoknadive.
Komentari
