Dragan Petrović - fotograf koji nema pravo na grešku

Jedan od takvih fotografa je i Dragan Petrović, dobitnik prestižne međunarodne nagrade World Elite Photographers, koji već gotovo 30 godina, zajedno sa svojim FVS timom, beleži ne samo najlepše trenutke na venčanjima, već i na svim ostalim svečanostima, korporativnim događajima… kako u Srbiji tako i širom sveta.

Među njegovim klijentima su mnoge poznate ličnosti, fotografisao je i venčanje Novaka Đokovića, zamalo i Tine Tarner, a u intervjuu za "Ekspres“ razgovarali smo o najčešćim (ne)mogućim zahtevima mladenaca, lepim, ali i onim neprijatnim situacijama posla koji nema popravnog.

Kao fotograf, najčešće, venčanja u Srbiji, ali i inostranstvu, da li ste primetili šta su sličnosti, a šta razlike u zahtevima mladenaca i gostiju u Srbiji i dijaspori?

"Trendovi u vezi sa izgledom venčanja u Srbiji su se dosta približili estetici koja je karakteristična za Evropu, ali i Ameriku. Mi smo, kao i u svemu ostalom, između Istoka i Zapada, tako da se to može odnositi i na venčanja – dok su na Zapadu venčanja sa manjim brojem gostiju od 30 do 70, na Istoku taj broj može biti i 500, ali je svuda i svima estetika važna.“

Sa kojim najneverovatnijim zahtevima ste se susretali i da li ste uspevali da odgovorite tim izazovima?

"Izazovi u poslu i postoje da bi bilo zanimljivije, ali odgovoriću ovako: leteo sam sa mladencima helikopterom, privatnim avionom, fotografisao sam venčanje u napuštenom rudniku, a desilo mi se i da sam u jednom danu radio dva venčanja u dve različite zemlje! Takođe, slikao sam i sedam venčanja vezano, ali u četiri države.“ 

S obzirom na to da ste često imali, a i dalje imate, među svojim klijentima i poznate ličnosti, estradne... da li ste, možda, nailazili na zahteve za diskreciju ili možda potpisujete i neki dokument gde se obavezujete "na ćutanje“?

"Poštuje se volja mladenaca, naravno, jer mi to zbog njih i radimo. Neke kolege menjaju cenu ako ne mogu da koriste fotografije sa venčanja za svoj portfolio, ali kod nas u FVS-u  to nije slučaj – svako ima pravo na svoju privatnost i mi to poštujemo.“

Imali ste privilegiju da fotografišete venčanje Novaka Đokovića. Zašto baš Vi i koja sećanja i emocije nosite s tog događaja, a smete da ih podelite s javnošću?

"Mogu samo da kažem to da sam veoma ponosan što sam imao tu priliku. Fotografisanje venčanja Novaka Đokovića i njegove supruge Jelene za mene je bilo veliko zadovoljstvo – kako profesionalno tako i privatno.“

Zbog diskrecije koju garantujete ne smemo da nabrajamo sa kime ste sve do sada sarađivali od javnih ličnosti, ali da li biste nam otkrili ime nekoga sa kime niste radili, a bio bi Vam veliki izazov? Može da bude i neka inostrana ličnost.

"Pa… bio sa veoma blizu toga da prisustvujem venčanju Tine Tarner jer su moji prijatelji iz Švajcarske bili zaduženi za dekoraciju na tom događaju, a bili su i njeni prijatelji, ali nažalost nije došlo do realizacije toga da i ja budem deo njenog venčanja.“

Kako ste, uopšte, počeli da se bavite fotografisanjem – da li je to bila Vaša ljubav i plan ili nužnost? Možda sudbina?

"Iz današnjeg ugla, dakle posle 30 godina rada, rekao bih da je to bila sudbina. Ali, da ste mi ovo pitanje postavili ranije, na početku karijere, verovatno bi moj odgovor bio drugačiji. Počelo je sve kao ’nužnost’ i potreba da zaradim sredstva za život.“

Svadba je sinonim za zabavu, veselje, pozitivnu energiju. A šta se dešava iza "kulisa“? Koliko je posao fotografa zabavan?

"Svadba je jedan veliki stres jer zahteva dosta organizacije, a posao fotografa je da zna da se nosi sa tim, kao i da ne unosi dodatnu nervozu. Moj zadatak je da svojim iskustvom doprinesem tome da se na kraju pamte samo one najlepše stvari, a na venčanjima ih i te kako ima…“

Šta ste primetili da mladenci najčešće propuste da Vam kažu kada ugovarate posao?

"Kada se vidimo uživo ili video-pozivom, na čemu ja uvek insistiram, velika je verovatnoća da dođem do skoro svih informacija koje su mi potrebne, ali nekoliko puta se, na primer, desilo da neko mladencima pokloni još nekog fotografa, a da ja i moji saradnici sa time nismo bili upoznati.“

Koliko su mladenci u Srbiji, ali i njihovi gosti, spremni da saslušaju Vaše savete u vezi sa fotografisanjem?

"Tokom razgovora sa mladencima, kada ugovaramo saradnju, nikad ne namećemo svoja rešenja za neke situacije, uglavnom se oko svega lepo usaglasimo, dogovorimo. Ukoliko mladenci nešto žele, to će i dobiti. Mi im, eventualno, predložimo neka drugačija, dodatna rešenja i verujte da ih uvek prihvate i zahvale nam jer mi imamo puno iskustva, a mladencima je to venčanje, uglavnom, prvi put.“

Kada kažete – uglavnom prvi put – da li Vam se dešavalo da istu osobu venčate više puta?

"Haha… ovo pitanje vam je baš na mestu. Desilo se da sa ekipom ulazimo u stan u centru Beča, pre toga smo dogovor imali isključivo preko preporuke prijatelja, a komunikacija je išla mejlom, dakle nakon ulaska odmah čujem komentar mladoženje: ’Ja vas znam.’ Nisam se odmah setio i bilo mi je malo neprijatno. Sledeći komentar je bio: ’Pa, ti si mi fotografisao i prvo venčanje u Beogradu, fotografije su bile super, samo sam ja malo izbor mlade promašio.’ Svi smo počeli da se smejemo, a i ja sam se ubrzo prisetio svega. Posle toga smo fotografisali i dva venčanja na kojima je mladoženja kumovao.“

Koje neprijatne situacije želite da zaboravite?

"Ja sam se među prvima borio za slobodno tržište i nisam prihvatao bilo kakva uslovljavanja vlasnika restorana, a bilo je u vezi sa tim neprijatnih situacija. Dobijao sam pretnje da se ljudima mešam u posao. Takođe, neprijatnosti je bilo i na samim venčanjima. Jednom su se, na primer, posvađali mlada i mladin otac oko koncepta snimanja – mi smo radili onako kako je ranije dogovoreno sa mladom, ali je njen otac na samom venčanju mislio da treba drugačije…“

Da li je fotografisanje svadbi zaista unosan posao, koliko se čini svatovima kada na red dođe kupovina fotografija na svečanosti?

"Svaki posao može biti unosan onoliko koliko mu se posvetite jer zavisi od vaše organizacije i toga koliko želite da radite, a ja sam radio mnogo i to u sopstvenoj organizaciji. Sada radim znatno manje. Na primer, pre korone mi se dešavalo da imam u jednom danu 14 venčanja ili da u jednom danu fotografišem venčanja u četiri različite zemlje, imao sam i 11 venčanja u tri zemlje. Danas više nije tako. Sada uradim tri do četiri venčanja mesečno.“

Osim venčanja, fotografišete i ostale najrazličitije događaje, radite i reklame, video-materijale, promotivne spotove... Koliko u Vašem poslu ima umetnosti, kreativnosti, a koliko zacrtanih pravila?

"Totalno je drugačiji pristup poslu na privatnim i na korporativnim događajima. Samo dogovaranje je već drugačije – sa firmama i korporacijama sastanci su u redovno radno vreme, dok su oni u vezi sa venčanjima gotovo uvek po podne, kada mladenci završe svoje redovne poslove. Zatim, zahtevi za privatna fotografisanja mogu biti komplikovaniji jer tu ima i dosta emocija, dok se kod korporativnih držiš pravila da je posao urađen super ako se niko od nadređenih nije žalio.“

Šta biste izdvojili kao važnije – tehniku i inovacije u opremi ili, ipak, bez talenta, kreativnosti i "majstora zanata“ i dalje nema dobre fotografije?

"Ideja je na prvom mestu, a tehnika olakšava realizaciju te ideje. Veštačka inteligencija napreduje i preuzeće neke stvari, čak i u vezi sa samom idejom, a ne samo sa realizacijom.“

Danas svako može da bude "fotograf“ zahvaljujući pametnim telefonima. Šta Vi, kao profesionalac, mislite o tome?

"Telefoni su veoma napredovali jer osim optike koriste kao pozadinu i softver, koji radi sve bolje i bolje. Znači koncentrišete se samo na kadar, odnosno na trenutak, i to je olakšavajuće.“

S obzirom na nagrade koje ste do sada za svoj rad osvojili, verovatno ste uzor nekim mlađim kolegama, a ko su bili Vaši uzori?

"Nisam imao jedan uzor, već sam ’krao’ zanat od svih ljudi za koje mi se učinilo da nešto rade dobro, bilo da je to neka fotografska caka ili neki marketinški trik. Sada je to akumulirano znanje jako dostupno i ne mora da se plaća.“

Šta biste poručili onima koji tek žele da kao kao i Vi imaju desetine klijenata u svom portfoliju, stotinu svadbi i sličnih događaja?

"Poručio bih im da znaju gde žele da budu u nekom budućem periodu i da svaki dan rade na tome, tad je uspeh zagarantovan.“

I na kraju, šta biste rekli za svoj posao: da li je najlepši na svetu jer zauvek beležite ljubav dve osobe i trenutak kada počinju svoj zajednički život sigurni da će biti srećan i dugovečan ili najodgovorniji jer kamerom i dronom ovekovečavate ono što se nikada više neće ponoviti?

"Upravo ste sami odgovorili – moj posao je i najlepši i istovremeno veoma odgovoran.“