Dragan Vesić: "Z(a)gađenost"

Valjda se pod “prekom potrebom“ podrazumeva odlazak do prodavnice, po lekove, do lekara, dok šetnja, izlazak u kafić, odlazak u pozorište, na utakmicu, koncert ili neka druga dešavanja nije preka potreba jer ljudi rizikuju da se razbole udisanjem vazduha koji je zagađen mnogo više od dozvoljenog.

Zagađen vazduh, upozoravaju stručnjaci, ne izaziva samo somatske tegobe u vidu srčanih ili respiratornih smetnji, nego i psihičke – anksioznost i depresiju.

Zašto je vazduh u razvijenim zemljama Evrope manje zagađen nego u siromašnim, više je tema za neke druge novinarske žanrove.

Sad, nebo u poslednje vreme zaista izgleda nekako jezivo i postapokaliptično, a vazduh jeste zagađen, to je činjenica, kao što je činjenica da normalan svet u današnje vreme ne može da ne bude zgađen životom.

Jer, mnogo je užasnih vesti o katastrofama, ratovima, ubistvima...

S druge strane, neukus u medijima kulminira i sve se izokrenulo. Zlo odnosi prevagu i zato su se prijateljstva, brakovi i veze sveli na interes i profit, dok su ljubav i, uopšte, emocije i ljudskost u drugom planu.

Naravno da je takav model života, koji nameće kultura konzumerizma, lišen smisla i zato se ljudi koji drže do univerzalnih vrednosti osećaju bespomoćno i očajno – depresivno i anksiozno.

Bas kao i zagađen vazduh, i svakodnevni stres loše utiče na zdravlje; kako somatski tako i psihički. Dovoljno je baciti pogled na društvene mreže i medijsko eksponiranje psihopata i polusveta u njima i rijalitijima pa biti zgađen – osim ako niste rezistentni na ono što je prizemno, vulgarno i neukusno.

Takođe, nije teško primetiti da važne životne teme, kao što su zagađen vazduh, na primer, ravnodušnom, anesteziranom javnom mnjenju nisu toliko zanimljive pa se o njima veoma malo govori i piše – nisu dovoljno viralne.

Zato mnogo veću pažnju izazivaju bizarne tabloidne stvari – recimo da neka glumica sa 60 i nešto izgleda “brutalno“ seksi kao da joj je 20 i nešto (što naravno nema veze sa istinom, ali ima s globalnom glupošću i mejnstrimom); da li se neka porno zvezda ili starleta iz rijalitija po stoti put udala odnosno razvela za i od površnog ostarelog milionera – tamo gde je luksuz cveta “ljubav“. Ona dobija lagodan život, a on trofej i to za nove feministkinje nije (auto)diskriminacija žene nego njena emancipacija.

Dakle, pikanterije su čoveku novog doba važnije od životnih tema pa je važno danas postalo marginalno.

Nije to ništa čudno za epohu gde se sledi, a ne misli, i gde je besmisao proglašen za smisao.

Istina je da svet nikada nije bio krojen po ukusu i meri ljudi od integriteta jer je uvek prevagu odnosila rulja kojoj su puki hedonizam i interes iznad emocija i etičkih načela, ali se bar bezdušnost i sebičnost nisu ogoljeno i javno promovisali kao nešto normalno i društveno prihvatljivo.

Sada se prost svet smeje svemu što se pametnom gadi i ta groteska postala je moralno prihvatljiva.

Radovati se tuđoj nesreći, zabiti nož u leđa prijateljima, izdati najbližeg, gaziti onog koji je pao – više ne izaziva zgražavanje.

Bilo je toga u svim vremenima, ali manje i što je najvažnije nije bilo moralno prihvatljivo i nije se promovisalo.

Danas, dakle, imamo ne samo zagađen vazduh, nego i zagađen život. Nismo uništeni samo klimatski, nego i u svakom drugom smislu.

Panem et circenses – sve se svodi na puku zabavu, potrošnju i površnost.

Jasno je da je u takvom svetu sve obesmišlljeno i obezvređeno – ono što je nekad bilo pitanje časti sada je predmet podsmeha.

Ljudi su svedeni na robove konzumerizma, na moralne kreature i u takvom redu stvari nema mesta za ono što je uzvišeno i duhovno.

Što se zagađenosti vazduha tiče, na njega, kako se može pročitati, utiče nekoliko faktora: pominju se energenti, grejna sezona, automobili, razna isparenja.

Sarajevo od jutros NAJZAGAĐENIJI grad sveta

Dišu opasan vazduh

Dišu opasan vazduh

Život 22.01.2025. 09:40

Sarajevo od jutros NAJZAGAĐENIJI grad sveta

Svakako utiču i razni eksperimenti, ratovi, globalno zagrevanje... Prosto, čovek je taj koji uništava klimu i na to odavno upozoravaju ekološki pokreti.

Borislav Pekić pisao je da je “čovek fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazivala kao sistem nenarušene ravnoteže. Pojavom čovekove inteligencije situacija u prirodi se promenila.“

I promenila se na štetu ljudi jer je ravnoteža prirode odavno narušena.

To je cena tehnološkog napretka čovečanstva. Dakle, prljave tehnologije, izduvni gasovi, razna isparenja zagađuju vazduh i dovode u pitanje opstanak svega što živi.

Ne samo zagađenje vazduha, nego i prirodne katastrofe poput cunamija ili porasta nivoa mora, pandemije, ekstremne klimatske promene i globalno zagrevanje (efekat staklene bašte) (ne)delo su ljudi koji se igraju boga, a zapravo su psihopate i monomani – jer kome treba tehnološki progres ako uništi svet? Nema nikakve logike u tome, ali kad je ludilo u pitanju, razum je nemoćan.

Pekić je takođe pisao da od davnina traje sukob između duhovnog i materijalističkog principa, kao i da će prevaga materijalističkog označiti propast takvog sveta.

Svedoci smo da se to upravo odigrava pred našim očima – ne samo u klimatskom, nego i u kulturološkom pogledu.

Možda ljudi jednom postanu svesni svega što se desilo. Ali, kad nastupe posledice, kad se otkrije najstrašnija istina, kasno je da se stvari isprave: naknadna mudrost je beskorisna.

Zato posle kraja ne ostaje ništa osim zagađenosti vazduha i zgađenosti životom.