Otapanje permafrosta

DREVNI MIKROBI se bude iz večnog leda

naučnik, mikrobi, bakterije — Izvor: Shutterstock

U vojnom istraživačkom tunelu na Aljasci, naučnici su uspeli da ožive mikroorganizme koji su bili zarobljeni u permafrostu više od 40.000 godina.

Ovi mikrobi, koji su preživeli milenijume u zaleđenom tlu, pokazali su sposobnost da razlažu organsku materiju i oslobađaju ugljen-dioksid, što izaziva zabrinutost zbog njihovog potencijalnog uticaja na klimatske promene.

Istraživanje je sprovedeno u okviru Permafrost Tunnel Research Facility gde su naučnici iz Univerziteta Kolorado u Bolderu analizirali uzorke iz dubokih slojeva zaleđenog tla. Mikrobiolog i geohemičar Tristan Karo, doktorand koji je učestvovao u studiji, istakao je da sposobnost mikroba da razlažu organski materijal može dodatno doprineti emisiji gasova sa efektom staklene bašte jer se ugljen-dioksid oslobađa tokom tog procesa.

Otapanje permafrosta, koje je ubrzano usled globalnog zagrevanja, ne samo da oslobađa drevne mikroorganizme, već i potencijalno opasne patogene. Naučnici upozoravaju da bi oživljavanje ovih organizama moglo imati nepredvidive posledice po ekosisteme i zdravlje ljudi. Iako većina mikroba nije štetna, postoji rizik da neki od njih mogu izazvati bolesti ili poremetiti postojeću biološku ravnotežu.

Ovo otkriće dodatno komplikuje sliku klimatskih promena jer pokazuje da posledice otapanja permafrosta nisu ograničene samo na oslobađanje metana i ugljen-dioksida, već uključuju i biološke faktore koji su do sada bili zanemareni. Naučnici pozivaju na dalja istraživanja kako bi se bolje razumeo potencijalni uticaj ovih mikroba na životnu sredinu i klimatske procese.

Studija takođe otvara vrata za nova saznanja o otpornosti života i mogućnostima preživljavanja u ekstremnim uslovima, što može imati implikacije za astrobiologiju i potragu za životom van Zemlje. Međutim, prioritet ostaje razumevanje rizika koje ovi mikrobi predstavljaju u kontekstu ubrzanog klimatskog zagrevanja.

Zašto ZAGREVANJE OKEANA treba da nas brine