Drevna tehnika

Gradilište u Pompeji otkriva kako su stari Rimljani pravili BETON

Pompeja, arheološko nalazište — Izvor: Shutterstock

Novootkriveno drevno gradilište u Pompeji, zamrznuto u vremenu nakon erupcije Vezuva 79. godine nove ere, omogućilo je arheolozima da konačno utvrde metode koje su se koristile za pravljenje rimskog betona.

Lokalitet koji se istražuje predstavlja građevinski projekat koji je bio u toku kada je erupcija zatrpala Pompeju vulkanskim pepelom i stenama.

Istraživači su naišli na prostorije u kojima su zidovi bili nedovršeni, a gomile prethodno pomešanog suvog materijala i alati za merenje bili su spremljeni za pripremu betona.

Rimljani su koristili beton u izgradnji stadiona poput Koloseuma, hramova sa kupolama poput Panteona, javnih kupatila i drugih velikih zgrada, akvadukta i mostova, kakvi nisu napravljeni do tada u istoriji.

Otkriće u Pompeji pokazalo je da su Rimljani koristili tehniku koja se zove "vruće mešanje", u kojoj se materijal nazvan živi kreč, što je suvi krečnjak koji je prethodno zagrejan, direktno kombinuje sa vodom i mešavinom vulkanske stene i pepela, stvarajući hemijsku reakciju koja prirodno zagreva smešu.

Admir Mašić sa Masačusetskog instituta za tehnologiju kaže da je tim bio zapanjen koliko je lokalitet "izuzetno dobro očuvan“ i da je pružio priliku da se razumeju rimske metode betoniranja na način koji "nijedna laboratorijska rekonstrukcija nikada ne bi mogla“.

"Materijali su bili tačno onakvi kakvi su bili u trenutku kada je erupcija zamrznula grad u vremenu“, kaže Mašić. "Proučavajući ga, zaista sam se osećao kao da sam putovao kroz vreme nazad u 79. godinu nove ere i stajao pored radnika dok su mešali i postavljali beton", rekao je za "New Scientist".

Veliko arheološko otkriće u Pompeji: Raskošno kupatilo sa bazenom