Život
29.10.2022. 16:31
Život
09.11.2022. 14:44
R. E.
"Kristalna noć"
Holokaust: Dan kada je sve počelo
Međunarodni dan borbe protiv fašizma i antisemitizma širom sveta se obeležava 9. novembra, u znak sećanja na veliki pogrom Jevreja u nacističkoj Nemačkoj, koji se desio 1938. godine.
Ovaj događaj se naziva "Kristalna noć" ili "Noć pogroma" i smatra se simboličnim početkom Holokausta.
Tokom noći i ranih jutranjih časova tog dana, na nemačkim ulicama i trgovima došlo je do velikog nasilja, kada su nacisti opljačkali i uništili brojne radnje i preduzeća, čiji su vlasnici bili Jevreji.
Vesti
10.05.2021. 16:26
Holokaust u Beogradu: Da se ne zaboravi i ne ponovi
U neredima je oštećeno, a u mnogim slučajevima, potpuno uništeno više od 1.500 sinagoga, skoro sve koje su postojale u Nemačkoj. Mnoga jevrejska groblja su oskrnavljena, demolirane su škole, bolnice i druge institucije, a više od 20.000 Jevreja je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore.
Broj ubijenih ljudi, tokom dva dana nasilja, nije sa sigurnošću utvrđen. U ranim izveštajima procenjeno je da stradala 91 osoba, dok se u novijim analizama spominje mnogo veća brojka. Kada se uzmu u obzir smrti koje su bile posledica zlostavljanja tokom hapšenja, kao ljudi koji su izvršili samoubistvo, radi se o nekoliko stotina žrtava takozvane "Kristalne noći", kako piše na Vikipediji.
Ove brojke zvuče neverovatno i strašno, ali tužna istina je jedan narod zaista bio predmet toliko velike mržnje i organizovanog nasilja.
Sam termin "Kristalna noć" je kontroverzan jer mnogi smatraju da je previše eufemističan izraz za strahote koje su se dogodile tog datuma. Događaj je, navodno, nazvan tako, zbog mnogo polomljenih staklenih izloga prodavnica, čiji su vlasnici bili jevreji.
Međutim, istoričar Valter H. Pele je smatrao da ovaj izraz nije prihvatljiv jer je originalna namera bila da cinično predstavi nasilje nad Jevrejima kao nešto "sjajno i blistavo" za Nemačku.
Taj naziv čak nije rezultat nacističke propagande, već je potekao iz razgovora običnih ljudi, koji su bili svesni činjenice da su počinjeni mnogo ozbiljniji zločini nego što je razbijanje izloga, ali su koristili ovaj izraz zbog straha od represije ako bi stvari nazvali pravim imenom.
Svet
03.11.2021. 12:05
Morbidno: Aukcija šablona za tetovažu iz Aušvica
Život
17.01.2022. 17:05
Otkriveno ko je izdao Anu Frank
Mnogim ljudima je bilo jasno da nasilje koje je počelo 9. novembra nije bilo spontani izliv besa, već teror koji je organizovala država.
Zbog toga se u Nemačkoj danas uglavnom koristi izraz "Noć pogroma", a istoričari se slažu da je ovaj događaj bio uvod u Holokaust i ono što su nacisti nazivali "Konačno rešenje jevrejskog pitanja".
To "konačno rešenje" je zapravo sistematski vršen genocid, koji je doveo do smrti više od šest miliona Jevreja, od kojih su 1,5 miliona bila deca.
Holokaust je bio veliki šok za tadašnju zapadnu civilizaciju, a mnogi ljudi su se teško mirili sa tim da je ubijanje u takvom opsegu i sa toliko nehumanosti moguće u 20. veku. Odgovornost za Holokaust se često pripisuje ograničenom broju ljudi, tj. Adolfu Hitleru i krugu njegovih pristalica.
Međutim, holokaust ne bi bio moguć, makar ne u toliko velikom opsegu, da nacisti nisu imali prećutnu podršku običnih ljudi, zaslepljenih antisemitizmom.
Ovim se potvrđuje čuvena izjava koja se pripisuje Edmundu Berku, da "sve što je potrebno za trijumf zla jeste da dobri ljudi ne učine ništa".
Komentari
