Imam sina i nešto đece

Imam sina i nešto đece


Imam jednog sina i nešto đece, bio je ne tako davno odgovor jednog Podgoričanina na pitanje kolika mu je porodica. Nije se šalio.

Jedan od gorućih problema najnovije NATO članice nije spoljni neprijatelj, već unutra­šnja kob. Arhaični običaji i patrijarhalno društvo Crne Gore, koje ženama u 21. veku name­će obavezu rađanja sinova, doveli su do masovnih abortusa u slučajevima ne neželjene, već pogrešne trudnoće. Majke, koje treba na svet da donesu devojčice, znajući da će biti izlo­ žene stigmatizaciji, odlučuju se na prekid trudnoće. Nekad i nakon prva tri meseca. Prema zvaničnim podacima, već sada im nedostaje 3.000 žena u reproduktivnom periodu. Kako li misle da im neko rodi sinove ako istrebe žene i ćerke?!

U Crnoj Gori je pre dve godine rođeno 314 dečaka više nego devojčica, pokazuju podaci Zavoda za statistiku Crne Gore – MONSTAT, što potvrđuje da se nastavlja negativan bilans odabira pola deteta u korist muškog potomstva. Prema njihovoj statistici, u zemlji čojstva i junaštva u proseku se ra­đa 10 odsto više dečaka nego devojčica, dok bi prirodna razmera bila 102 prema 100. I takvo stanje traje već 15 godina.

Podgorički list “Dan” svojevremeno je objavio da su, prema podacima Instituta za javno zdravlje, 2016. godine evidentirana 763 namerna prekida trudnoće u Crnoj Gori. Oni procenjuju da je broj abortusa daleko veći nego što pokazuju podaci koje poseduju zdravstvene ustanove.

Crna Gora Foto: Shutterstock

Crna Gora Foto: Shutterstock

Direktorka Centra za medicinsku genetsku imunologiju Kliničkog centra Crne Gore Olivera Miljanović upozorila je ranije da se evidencija o selektivnim abortusima ne može videti direktno, već, kako je pojasnila, kroz trend poremećaja ravnoteže polova na rođenju. Baš zbog toga pre tri godine pokrenuta je kampanja “Neželjena” sa ciljem da se spreče selektivni abortusi u zavisnosti od pola deteta.

Izvršna direktorka Centra za ženska prava Maja Rai­ čević, u okviru ove kampanje, u Univerzitetskom parku kod spomenika Svetom Petru Cetinjskom pre dva leta otkrila je ploču koja je posvećena devojčicama koje nisu dobile priliku da budu rođene. Ona je tada kazala da je inicijativa usmerena na sistem vrednosti i tradiciju koji diskriminišu devojčice i ukazuju na to da su one manje željene od de­čaka.

Selektivni abortus koji se događa nakon sprovedenog genetičkog testa je medicinski, etički i moralno neprihvatljiva radnja i predstavlja kr­šenje zakona.

“Vi uvek morate imati i onoga ko želi da uradi određeni akt, ali morate imati i dostupnost takvih testova. Danas je ta dostupnost moguća zahvaljujući internetu, odlasku u zemlje okruženja. Veoma je važno pitanje da li se na pravilan način, stručno, pa i zakonski koriste dobrobiti prenatalne dijagnostike.”, smatra Miljanovićeva.

Novinarka Svetlana Slavujević istakla je svojevremeno za “Vijesti” da u određenim delovima crnogorskog dru­štva i dalje postoje stereotipi da je muškarac taj koji produ­ žava prezime, čuva kuću, brani državu.

ABORTUS

“Ovde ne govorimo o abortusima koji su po našem zakonu dozvoljeni do 10. nedelje trudnoće. Danas govorimo o biranju pola, o izboru da se ne rodi devojčica, o više abortusa sve dok se ne dobije dečak. To je pogrešno.”, ocenila je Slavujevićeva i dodala da je njihovo šestomesečno istraživanje, sprovedeno uz podršku Evropske unije, pokazalo da je ćutanje o selektivnim abortusima i danas veoma glasno.

“Nijedna žena koja je uradila takav abortus nije želela da izađe pred našu kameru. Pritisak koji one trpe je izuzetno veliki. I taj pritisak dolazi iz njihovog najbližeg okruženja, iz porodice. Svaka od tih žena nosi ogroman ožiljak na duši.”, rekla je Slavujevićeva

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar