INTERVJU ZORAN LUKOVIĆ: Sekta stvara dobrovoljnu žrtvu

U karijeri u kojoj se, što kao policijski inspektor, što samostalno, bavio problemom sekti, Zoran Luković, inače i član Evropske federacije za borbu protiv sekti, sreo se sa raznim slučajevima u kojima su ljudi, zavedeni raznoraznim pričama, učenjima i obećanjima, krenuli putem sa kojeg nekad nije bilo povratka. Kada se pomenu sekte, ljudi obično pomisle na razne mračne rituale, žrtvovanja, krv... Nekada i jeste bilo tako. Takvih slučajeva ima i danas, ali manje. Jer, kao što se menjalo društvo, menjale su se i sekte. Menjale su svoja učenja, prilagođavale vrbovanje savremenom dobu...

"Danas je ubedljivo najviše onih tzv. lajfkoučeva, iza kojih se često kriju razne sekte. Dolaze mi razni ljudi. Procenim otprilike da li ima smisla truditi se ili je stvar već otišla predaleko pa se postavlja pitanje da li bi uopšte osobu bilo moguće izvući iz sekte. Jer za jedan slučaj treba od šest meseci do godinu dana", objašnjava Luković dok nas prima u poluzamračenoj kancelariji u agenciji „Protekta". To je možda i prikladno, s obzirom na to da su mnogi ljudi baš tu iznosili svoje mračne tajne, muke i probleme sa kojima se suočavaju. Poseban ton atmosferi daje i stolica za poligraf okrenuta ka belom zidu, spremna da testira nečiju iskrenost. Ovog puta, na pitanja odgovara Luković. Na samom početku razgovora za "Ekspres" on upozorava da ni sekte danas nisu ono što su nekad bile.

"Postoje stvari oko sekti koje su već opšte poznate i imamo stvari koje su novije. Sam problem sekti se posebno tretira u bogoslovskim krugovima otkad je sveta i veka. Ali govorimo o vremenu u kojem mi živimo, tu je reč o sektama novog doba. One se posmatraju, rekao bih, poslednjih 40, 50 godina, recimo, od slučaja Čarlsa Mensona. One su postale, pre svega jedan kulturološki obrazac koji se širi s vremena na vreme brže ili sporije, da bi u poslednjih 15, 20 godina to postalo sveprisutna pojava, s obzirom na internet. Tako da danas ne možemo da kažemo odakle dolaze, zato što su opšte dostupne i prisutne. Naravno, ta učenja su nekada dolazila uglavnom sa Dalekog istoka. Ona postoje i danas, ili su vezana za religijske pravce sa Istoka, ali prisutne su samo verzije preuzete od tih nekih izvornih učenja. Dakle, imamo religije, religijske pravce, nove religijske pokrete 60-ih i 70-ih. Onda imamo pokrete koji nastaju iz tih učenja i koji se šire svetom, sa Istoka na Zapad, ili sa Zapada na Istok, u zavisnosti od toga kad je koja priča ,,in''. Poslednjih 20 godina te priče su postale mešavina svih religijskih, parareligijskih, spiritualističkih, duhovnih pokreta koji se jednostavno šire. Mi, na primer, možemo da kažemo da smo u nekadašnjoj Jugoslaviji bili skloni dalekoistočnim učenjima 80-ih i 90-ih godina. Ali mi danas nemamo ta učenja koja je neko doneo, već su neki ljudi to preuzeli i počeli sami da promovišu svoje učenje, kao što je u Srbiji sve sklono improvizaciji. Tako da su i sekte improvizacija."

Foto: Oksana Skendžić

Da li ih to čini manje opasnim ili više opasnim?

"To je dobro pitanje. Čini ih više opasnim, zato što smo kroz doktrinu koja je proveriva, kroz neku hijerarhiju koja ipak daje neki poredak, mogli neke stvari da vidimo, predvidimo, da preveniramo i da možda neutrališemo, da negativna dejstva smanjimo. Danas, nemajući tu hijerarhiju, tu strukturu, sa puno improvizacije, mi ne možemo tako lako da otkrijemo šta je krajnji cilj. To je, inače, teško otkriti kod sekti. One su zato opasne jer imaju posebnu ideju, posebnu misao, nikad se to učenje ne kaže do kraja, već se te posledice vide tek na nekom 20. ili 50. koraku. Tek se tad vidi šta je stvarno neko hteo kad je vrbovao nekoga pre šest meseci ili šest godina. U tome je i zamka, što na početku ljudi ne vide šta sve može da se desi. Jednostavno prilaze tome kao nečem modernom, nečem sa čime će biti u duhu vremena, ne videvši da mogu da nastradaju kroz takve korake."

Posledice mogu da budu i fizičke, mentalne, materijalne... Nekoga mogu da opljačkaju, a neko može i da izgubi glavu zbog toga.

"Svakome je nešto važno. Neko će izgubiti vreme, jednostavno izgubiš deo života tako što si bio sledbenik nečega, pa si se razočarao. Video si da to nije to. I to je, uslovno rečeno, najbolja varijanta kad izgubiš samo vreme. Druga, teža posledica jeste kada istovremeno izgubiš i novac, imovinu. Treći teži slučaj jeste kad izgubiš i zdravlje. U svakom slučaju si izgubio vreme. Neko izgubi vreme i novac, neko izgubi vreme i zdravlje, neko izgubi i vreme i novac i zdravlje. Četvrto, neko će da izgubi prijatelje, familiju, porodicu. Sva ova poređenja treba uzeti uslovno, jer svako određuje šta je njemu teže. Na kraju dolazi do agresije, autoagresije, po čemu su sekte uglavnom i prepoznavane, kad se zbog nečega reagovalo. To su, dakle, slučajevi nanošenja teških telesnih povreda, pokušaja ubistava, ubistava, samoubistava, seksualnog iskorišćavanja... To su sve slučajevi klasičnog kriminala. Ako je nečija imovina stradala, to bismo mogli da nazovemo finansijskim ili privrednim kriminalom. Potom imate slučajeve krvnih i seksualnih delikata. Može da bude u pitanju i šverc narkotika, elementi terorizma..."

Trafiking?

"Trafiking takođe. Sve su to moguće posledice. Sekte se, naravno, kriju i nerado prihvataju bilo kakvu lošu reklamu. Tako da ćemo teško doći do tragova koji ukazuju na tu njihovu kriminalnu delatnost. Naravno, taj uzorak u kojem su one ušle u kriminal nije veliki, ali je bio dovoljan da pokaže poredak stvari. To su stvari koje su obično počinjale humanim, humanističkim idejama, pod nekim pseudohumanizmom, a obično su se završavale teškim slučajevima nasilja, kriminala pa čak i onih dela koja nisu u okviru krivičnog zakona. Jer, ne meri se društvena opasnost samo kroz krivična dela. Jednostavno, neko je izgubio godine života, neko je izgubio posao, imovinu, porodicu... Sve to nisu krivična dela, ali posledice postoje i to nije zanemarivo. Ja ovo ne govorim kao policajac, ili kao advokat, niti kao tužilac, jer nije sve ni tuživo. A kada posmatrate u svetu šta se dešava, vidite da su te posledice često zanemarene zbog toga što jednostavno neko ko je već sve izgubio nema pravo ni na šta, jer ono što je gubio, gubio je svojom dobrovoljnom odlukom. E tu dolazimo do jedne od glavnih karakteristika sekti, da sekte stvaraju dobrovoljnu žrtvu. Dakle, niko vas nije naterao na nešto, već ste vi pristali da neke elemente učenja primenite što strastvenije, fanatičnije, da biste se popeli na lestvici u tamo nekom poretku."

Foto Oksana Skendžić

Da li je kod nas bilo slučajeva da možemo da kažemo da je sekta upala u kriminal, a da se potvrdi da je u pitanju sekta?

"To kod nas nije nikad tako tumačeno, jer ono što se dešavalo uvek je išlo pre zakona. A da bi neko stajao iza neke pojave, to treba da bude utemeljeno u zakonu. Ta pojava, međutim, nije nikad uvedena u zakon, i ono što smo mogli da signaliziramo jeste da je neko, motivisan učenjem sekte, počinio krivično delo. Ta formulacija je opstala i na njoj sam lično insistirao, počev od 1993, 1994. godine, kada su bili slučajevi u kasarnama motivisani učenjem sekte."

To su ona ubistva vojnika u kasarnama?

"Tako je, bilo je jedno šestostruko i jedno dvostruko ubistvo. Onda smo se mi zaista pokrenuli u celoj toj priči i vojska i policija. Posle toga se vodilo računa. Znate, kada se desi krivično delo, gleda se da se to rasvetli. Mi tako rasvetljavamo neko nepoznato ubistvo i vidite da je motiv bilo nešto što potiče iz učenja sekti. Tu pre svega mislim na satanističke sekte. Nije to neki veliki broj slučajeva i odvratno mi deluje stav nekih vaših kolega, koji kada pričaju o tome, ispada da smo mi zemlja satanista. To je mnogo manji broj takvih u odnosu na ukupan broj ubistava. Za 30 godina bilo je mnogo ubistava, mnogo nasilja, i možda je bilo desetak ovakvih slučajeva. Ne mogu da kažem da je to baš zanemarivo, jeste brutalno i krvavo, ali ja ne mogu da kažem da smo mi satanistička zemlja kao što kažu tabloidi. Mi možda jesmo plodno tlo za sekte zato što smo sujeverni, ne razlikujemo veru i sujeverje. Podložni smo nekim čudima, da to tražimo u sebi i drugima od religije. I onda smo često u šakama nekih crnomagijaša, okultista, astrologa, astroterapeuta, jogina... Iz te žeđi za čudom, promenom, brzim rešenjem, prihvatamo i sektaška učenja. Teže ulazimo baš u satanizam, ali dovoljno je opasno ulaziti u crnu magiju, u elemente spiritizma, učenja koja se zasnivaju na čudu..."

Foto Oksana Skendžić

Kažete da u tim modifikacijama sekti nema neke hijerarhije, što otežava borbu sa njima. Da li možemo da kažemo ko su ljudi koji vode sekte, da li postoje vođe sekti ovde?

"Pa, nema. Te kategorije su nažalost razuđene. Kad smo pre nekih 20, 30 godina imali sekte koje su imale centrale u inostranstvu, a ovde su bile samo ispostave, znali smo hijerarhiju, ko je učitelj, ko je vrhovni učitelj, sa koje strane dolazi to učenje, iz čega se sastoji to učenje. Onda smo imali elemente misije, pa je ta misija bila predmet opservacije, ko misionari u Srbiji, šta radi, kako radi... Ta se misija mogla pratiti jer je bila vidljiva. To su bili naši ljudi koji su prihvatali neka učenja i primenjivali ih i širili ovde. Danas taj inicijacijski sled ne postoji. Guru koji to radi na internetu može da bude neko ko je proveo šest meseci ili tri meseca vrteći sadržaje na internetu i jednostavno je sebe video kao nekog ko može na Jutjubu da promoviše neka učenja, da drži neke meditacije, da otvori grupu na Fejsbuku i da privlači neke ljude. Oni se, naravno, na početku testiraju, koliko će lajkova da imaju, koliko ih ljudi prati, kakav je odziv... I na osnovu toga se profiliše i samo učenje. To je potpuno prilagođavanje tržištu i onome ko će da ga sledi. To je obrazac."

To je, pretpostavljam, sada jedan od glavnih načina vrbovanja?

"Jeste. Neko ima tri-četiri lažna profila i svoj glavni profil. Ti lažni profili koji su mešoviti, muško-ženski, zaduženi su da se dive ovom mudracu, geniju, na njegovom glavnom profilu. Onda se tu uhvati još nekoliko njih, pa navodno ti pratioci pomažu nekim novim koji dolaze pričom „Ja sam na početku imao krize, ali probaj sad sa ovim"... Pa je prosto sramota ne ukapirati „vrhovnog gurua". Ponavljam, njegov je jedan profil, ostali su lažni. U takvu mrežu ulaze i mladi i stari. Mladi će tražiti neku vrstu superiornosti, kako da uspeju u životu, da se zaposle, ožene, udaju, a stariji čovek će tražiti kako da nađe bolji posao, da ga bolje razume šef, da bolje zaradi, neko u trećem dobu će se baviti svojom usamljenošću, bolešću... A ovi imaju odgovore na sva pitanja."

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...