Da li znate...
Istorija i različiti narodni običaji pravljenja torti
Da li ste se ikada zapitali kada i kako su torte nastale?
Danas možete samo jednim klikom poručiti torte svih ukusa i dizajna, dok je ranije ovaj luksuzni delikates bio rezervisan isključivo za aristokratsku klasu i imućne porodice, a običan narod je pravio svoje, jednostvanije varijacije ovog kolača.
Naredni redovi biće posvećeni upravo detaljnijoj interpretaciji različitih narodnih običaja prilikom pravljenja ove poslastice, kao i rasvetljavanju načina na koji je ovaj privilegovani desert prerastao u svakodnevni slatkiš.
Istorijsko poreklo koncepta torte - Kako je nastala prva torta?
Torta, kao jedna od najomiljenijih i najčeće konzumiranih deserta, je tokom svog postojanja pretrpela brojna modifikovanja i promene, a njena inicijalna funkcija nije bila ista kao i danas.
Nekada su stari Rimljani praktikovali običaj darivanja specifičnih torti na osnovu položaja planeta kada je osoba rođena, a danas su ljudi uobličili ovu tradiciju i dodeljuju tortu kao poklon prema horoskopskom znaku.
Drevni Egipćat - izvor rođendanske tradicije
Prve torte su se javile nakon što je usvojen i adaptiran običaj drevnih Egipćanja da proslavljaju rođendan. U antičkom Egiptu se verovalo da krunisani faraoni postaju Bogovi, te se sam dan krunisanja vladara označavao kao “ponovno rođenje” i momenat kada su oni dobijali božanske odlike.
Međutim, u toku održavanja ove svečane ceremonije, nisu se služile poslastice kakve obično vezujemo za proslave, već se na trpezi uglavnom nalazilo sveže ili suvo voće, eventualno sladak hleb.
Antička Grčka - prvi narod koji je izmislio tortu
Istorijski spisi ukazuju na to da konkretno poreklo torte datira iz vremena starih Grka, koji su prethodno preuzeli rođendansku tradiciju od Egipćana i ujedno je prilagodili svojim verovanjima. Tokom ove manifestacije su se pekli okrugli ili srpasti kolači, koji su simbolizovali mesec, i koji bi potom bili poklonjeni boginji Meseca, Artemidi.
Artemida je prvobitno važila za zaštitnicu lova i divljine, da bi kasnije dobila i sekundarnu ulogu kao boginja rađanja, te se u tom periodu i uvela rođendanska tradicija. Pomenuti kolači su bili napravljeni od testa, meda, suvog voća i orašastih plodava, pa su torte po ukusu i teksturi više podsećale na današnji kuglof.
Nešto kasnije su u ovu verziju kolača dodavali kozije mleko, te je ova poslastica preteča modernog čizkejka - istorijski dokazi su upućivali na to da se ovakav čizkejk redovno služio na čuvenim Olimpijskim igrama.
Tadašnje torte su obavezno podrazumevale dekoraciju svećicama, koje su se postavljale kako bi imitirale mesečevu svetlost, a otuda i objašnjenje zašto danas palimo rođendanske svećice.
Stari Rim - evolucija rođendanske torte
Rimljani su važili za prvi narod koji je dodelio isti značaj rođendanskim proslavama koji danas poznajemo. Običnim ljudima je bilo dozvoljeno da organizuju feštu kako bi obeležili dan rođenja, međutim ova privilegija je bila rezervisana samo za pripadnike muške populacije (ženama je bilo dozvoljeno da slave od 12. veka).
Takođe, prve pozivnice za rođendan su nastale u ovom periodu i bile su ispisane na kamenim pločama. Ritual ukrašavanje torti svećicama je takođe praktikovan, jer su i Rimljani obožavali boginju Dijanu, koja je pandan grčke boginje Artemide.
Nemačka - zemlja prve moderne torte
Prekretnica u gastronomiji se desila u periodu između 16. i 17. veka, kada su nemački pekari započeli trend prvljenja kompleksnijih deserta. Naime, prva moderna torta za rođendan je kreirana za Kinderfest, nemačku preteču dečijih rođendanskih žurki, koja se ne razlikuje drastično od današnjih.
Tadašnji običaji su podrazumevali da dekoracija rođendanske torte obavezno uključuje svećice - zapravo jednu svećicu više od godina koje je dete punilo, u nadi da će mu ona osvetliti put u narednu godinu i ujedno doneti sreću. Takođe, tradcija darivanja poklona za rođendan nije postojala u ovom periodu.
Prvi recept za tortu je napisan 1653. godine i vezuje se za Lincer tortu, koja je poreklom iz Austrije. Mnogi bi danas rekli da više podseća na pitu nego na tortu, međutim u to vreme se ova receptura kotirala visoko u svetu poslastičarstva.
Sastojci ove torte su brašno, puter, žumance, sok od limuna, lešnici i džem od crvene ribizle. Ono što je karakteristično u vezi nje je tzv. “rešetka” na vrhu zbog čega i neodoljivo podseća na pitu. Tradicionalno se priprema za prazične trpeze uoči Božića, i to u Austriji, Švajcarskoj, Nemačkoj i Mađarskoj.
Torte kao privilegija aristokratije
Masovna proizvodnja torti je započeta tokom 18. veka, međutim tada je jedino viša klasa mogla da ih priušti. Parče torte se tretiralo kao luksuzna roba i bilo je rezervisano isključivo za važne svačanosti i ceremonije.
Tokom 19. veka i početka moderne, u proces proizvodnje je ubačena soda bikarbona, rafinisano belo brašno i šećer, te je ovaj slatki delikates poprimio ukus i izgled savremenih posalstica. Tokom ovog perioda su nastale mnoge famozne torte koje i danas prednjače u poslastičarstvu, poput torte Crne Šume (Black Forest cake), Saher (Sacher) torte i Doboš torte.
U periodu Velike ekonomske krize su izmišljene smese za kolače, kao praktičnija i povoljnija solucija za veliku većinu koja nije mogla tada da priušti sve individualne sastojke za tortu.
Savremene torte - današnji kriterijumi za torte
U današnjem, modernom i urbanizovanom svetu se sve veći akcenat stavlja na dekoraciju i dizajn ovog deserta. U cilju zdravijeg načina ishrane, popularizovane su tzv. raw torte koje su sačinjene od poptpuno prirodnih namirnica, bez dodatka šećera.
Pored njih, torte iznenađenja ili torte sa čekićem su postale omiljeni tip ovog slatkiša - one su nešto više ulubljenje od standardnih torti, kako bi bile ispunjene drugim slatkišima ili poslasticama, a zapečaćene su čvrstom glazurom od čokolade koju možete razbiti ukrasnim čekićem.
Zbog simpatičnog rituala mogu poslužiti kao idealan poklon za maturu, godišnjicu, otkrivanje pola bebe, prosidbu, ili i kao rođendanski poklon. Upravo su zbog toga univerzalne i obožavane širom sveta.
Torte su postale deo svakog našeg značajnijeg poglavlja u životu - one su pristutne svaki put kada zaželimo rođendansku želju, maturiramo, izgovorimo sudbonosno “da” ili kada otkrivamo bebin pol na porodičnim okupljanjima.
Nadamo se da vam je ovaj tekst bio korisan, koliko i zanimljiv, te da ćete se i sami ohrabriti da napravite tortu na način koji su praktikovale starije generacije!