Uživajte!

Jedna lepa priča o VINU, istoriji ovog pića, vinskim sortama u Srbiji...

Nije lako pisati o vinu. Ali problem je lične prirode: DUŽAN SAM MU! Vino razlikuje ljude. One koji piju vino život je blagopomazao. Oni koji ga ne piju, piju sve ostalo.

Od svih božanstava iz starih kultura, ja sam vernik Bahusa.

Grčki bog vina je Dionis (Διώνυσος), takođe poznat kao Bakho (Bacchus) u rimskoj mitologiji. Dionis je bio bog plodnosti, vegetacije, života, vina, ali i uživanja, ekstaze i ludila. Njegov kult bio je veoma razvijen, a u njegovu slavu održavale su se poznate dionisije, koje su imale značajan uticaj na razvoj grčke tragedije.

Starogrčka mitologija svedoči da su bogovi na Olimpu pili nektar i ambroziju, veruje se da je to kupaža više vina sa prelivom polena. Uz vino se verovatno vezuju Zevsova bludničenja sa smrtnim ženama, što je Heru dovodilo do ludila.

U bogatoj tradiciji stare Helade postoje razne zanimljive sekvence u koje svakako spada i Pitagorina čaša, odnosno "Čaša umerenosti“. Veliki naučnik sa ostrva Samo meru za umerenost za sebe i svoje učenike, sledbenike pitagorejstva, osmislio je tako da vino sipa do određene količine. Mera je određena tako što se vino sipa do ispupčenja na unutrašnjoj strani čaše. Ako se sipa a da ne prekrije izbočinu, onda se može piti u miru. Ако se sipa pohlepno, preko ispupčenja, mehanizam unutar čaše na staklu svu količinu, kroz rupu, prosuće u krilo korisniku. Na taj način trebalo bi da nauči da je umerenost u piću najbolja.

U slavu vina ima više latinskih poslovica. Najživotnija je ona "Gde je vino, tu je i Venera“, pa ona o vinu i istini, ili "ako vas nešto nenadano zaboli, popijte čašu vina“.

Da se razumemo, vino primarno nije vezano za greh i uživanje. Vino je duh tradicije, kulture, prirode i sveukupnog bogatstva naroda. Ono zaslužuje veliku pažnju, a povod za ovo pismeno jesu dani berbe grožđa i priprema za pravljenje vina za 2026. godinu. Uz napomenu da se vino ne samo proizvodi, nego se i slavi.

Medicina od starina do danas veruje da je čaša vina posle ručka pravi lek. Ako se ode korak dalje, utvrdićemo da je veza između vina i zdravlja stara koliko i postojanje vina. Još od Egipta i Mesopotamije, preko Grčke i Rima, ona ostaje do danas neprekinuta, a u novom dobu i potkrepljena rezultatima brojnih istraživanja širom sveta.

Vino je piće koje se pominje od prvih pisanih dokumenata. Od Hamurabija iz starog Vavilona, preko svih drugih predistorija ljudskog, postoje svedočenja da se ovo božansko piće drži za ruku sa čovekom. O tome svedoče fragmenti iz svetih knjiga – različitih religija.

Jedan citat iz Talmuda (jevrejske svete knjige) kaže: "Vino je najvažnije od svih lekova, gde god ga nedostaje, lekovi postaju neophodni.“ Čak i muhamedanstvo, koje je surovi protivnik alkoholnih napitaka, za vino ima izvesno razumevanje.

Šta istraživanja dokazuju? Belo vino odlično je za prevenciju bolesti pluća, karcinoma dojke, protiv glavobolje, mučnine, pomaže kvalitetu sna, sadrži fosfor, kalijum i fluoride. Ako ste od onih koji broje kalorije, nije loše da znate da rizling ima najmanje kalorija od svih belih sorti.

Crveno vino, zbog duže maceracije, sadrži više polifenola koji su jaki antioksidansi, štite srce i krvne sudove, umanjuju hipertenziju. Crvena vina štite kožu od UV zračenja, a mozak od Alchajmerove bolesti i demencije. Zanimljivo je znati da u čaši crvenog vina u roku od pola sata umiru uzročnici zaraznih bolesti: bacil tifusa, Ebertov bacil i vibrio kolere.

ŠAMPANJAC je dobar za SRCE – kažu naučnici

Nova studija

Zdravlje 01.05.2025. 04:30

ŠAMPANJAC je dobar za SRCE – kažu naučnici

Ja nešto bežim od konekcije vina i zdravlja jer vino je za moj labavi karakter, među prvim vrednim pronalascima ljudskog roda. A da koristi zdravlju, verujem da je to i opravdanje onih koji imaju čvršći karakter... Tako, eto nas džumle svi za kafanskim stolom. Sa vinom, svi za stolom, osećamo se svakako srećnije jer podstiče lučenje dopamina – hormona zadovoljstva, a kuda nas to dalje vodi, ostavljamo mašti na volju...

Pošto sam diplomirao u svim predmetima kafanske filozofije, davno sam razumeo da se sa vinom valja suptilno družiti. Vino treba voleti i poštovati. Suština je u uzajamnom uvažavanju, pijmo toliko da sa vinom prijateljujemo, a to podrazumeva uživanje u laganom pijenju ovog božanskog nektara, koji moramo odeliti od svih drugih pića, da na sigurnim nogama izađemo iz kafane, da nas niko – kao violinu ne stavlja pod pazuhu i iznosi iz pomenutog obrazovno-ugostiteljskog objekta.

"Ne zaboravite da lekovitost vina važi samo pri umerenoj konzumaciji, a preporučljiva doza je dve-tri čaše za muškarce i jedna-dve za žene. Ako uzmete veću količinu leka, nemojte se obraćati ni lekaru ni bivšoj ljubavi jer posledice mogu biti dalekosežne“, piše u jednom blogu.

I nije neka količina, ovaj bloger je baš cicija!

Istorija vina u našim krajevima, u Srbiji i na prostoru Republike Srpske, zapravo bivše Jugoslavije, seže čak do antičkih vremena. Legende kažu da je prva vinova loza u Srbiju stigla iz antičke Grčke, koja je zapravo zaposedala ove prostore u svojim zlatnim dobima.

Rimsko carstvo, tvrde upućeni, zateklo je zasade vinove loze, pa su rimske legije zapravo sledile vinovu rutu, što znači najprimereniju klimu, plodnu zemlju i vredne ratare. Teško je verovati legendi da je prvi zasad loze doneo rimski imperator Marko Aurelije Prob, koji je vladao u trećem veku naše ere i dozvolio uzgoj vinove loze na brdu Fruška gora. Ova regija danas je jedno od najznačajnijih vinarskih područja u Srbiji.

Tokom srednjeg veka, pod uticajem monaha i proizvodnje vina u manastirima, uzgoj loze i proizvodnja vina kod Srba, postali su deo kulturnog i ekonomskog života. No, prohujali vekovi i turska vladavina ostavili su dubok trag. Oporavak vinogradarstva usledio je tek u 19. veku kada knez Miloš Obrenović uvodi reforme i podstiče obnovu vinograda.

Danas se u Srbiji i Republici Srpskoj proizvode kvalitetna vina. Mnoge vinarije prisutne su i na svetskim tržištima, naravno uz znanje savremenih tehnologija, ali uz duboko poštovanje vinarske tradicije. Sama proizvodnja vina je prefinjena umetnost za sebe, koja zahteva strast, znanje i ogromnu posvećenost. Proces počinje još u vinogradima izborom sorti grožđa. Najpopularnije su autohtone sorte poput prokupca, tamjanike i smederevke, ali i međunarodne sorte kao što su merlo, kaberne sovinjon i šardone.

Koliko vinarija danas ima u Srbiji i Republici Srpskoj? U Republici Srbiji zvanična statistika Privredne komore Srbije za 2024. godinu navodi oko 470 registrovanih vinarija, a pojedini izvori pominju i broj veći od 600. Ni ovaj podatak nije tačan jer postoje male vinarije porodičnog tipa u Negotinskoj krajini, Topoli i Vršačkom kraju...

U Republici Srpskoj postoji već deset renomiranih i izdvojenih proizvođača vina, koji proizvode vina visokog kvaliteta koja se prodaju na tržištu cele BiH, regiona, te Francuske i Švedske. Vinari u RS iz godine u godinu sve više napreduju i izdvajaju se kvalitetom svojih vina, a proizvodnja se povećava za deset odsto svake godine.

U RS postoji 35 organizovanih proizvođača vina, od čega se 25 vinara nalazi u Hercegovini i pripada regiji Trebinja, a deset u okolini Banjaluke i Prnjavora. Na području Srpske ima ukupno 546 hektara zasađenih vinovom lozom.

U hercegovačkom delu RS ima više vinarija koje su poznate ne samo na našim prostorima. Njihovo vino piju poštovaoci na svim kontinentima. O vinogradarstvu i vinu u RS pričao sam sa Radovanom Vukojem, prvim čovekom "Vinarije Vukoje“ iz Trebinja.

Na Vikipediji piše: "Vinogradareva kuća je smeštena usred ’Carskih vinograda’ koje je Austrougarska monarhija podigla još davne 1894. godine i gde vas tokom vrelog hercegovačkog ljeta očekuje osveženje dveju rijeka, Trebišnjice i Sušice koje se utapaju jedna u drugu upravo na tom mjestu“. Radovan Vukoje rođen je u Trebinju, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Nakon gimnazije upisao je fakultet za Ekonomski menadžment Univerziteta u Beogradu i stiče zvanje diplomiranog menadžera. Kao specijalističke studije upisuje tehnologiju biljnih proizvoda, smer enologija, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radovan Vukoje priča da su njegovi roditelji držali restoran pa su zbog toga počeli da proizvode vino.

"Ja sam radio u toj vinariji, ali sam shvatio da bi bilo korisno da odem na specijalističke vinarske studije u Italiju, što sam i učinio. Našu porodičnu vinariju doveli smo do ozbiljnog ugleda, danas prodajemo vina na tri kontinenta, vina su prisutna u Aziji, Americi i širom Evrope. I ne samo vina, nego i destilati i maslinova ulja.“

Pitam koliko su vinarije u Hercegovini napredovale poslednjih desetak godina.

"Ovo je stari svet koji se vinima bavi već tri hiljade godina. Posebna revolucija desila se od 2000. godine. Generalno u svetu se sada mnogo više zna o vinarstvu nego što se znalo do 2000. od vremena kada je prva loza fermentirala i prešla u taj svoj divni tečni oblik. Ono što bih ja rekao da je gioni (mistično znanje o vinarstvu, op Đ. K) jako napredovao što se tiče kvaliteta u vinogradu i u samim podrumima, a termički su podrumi odlično opremljeni. Interesantno je da se vinogradi termološki dobro rade, ali danas mnogo manje, što pokazuje da taj težak posao vinogradarstva još nismo toliko prihvatili.

Ovaj problem svakako komunicira sa činjenicom da u Evropi imaju ogromne subvencije za vinogradare. Ovde su manje. Ali, opet se nadam da ćemo saditi što više vinograda jer bez vinograda nema dobrog vina. Mi ovde u Hercegovini imamo nekih četiri hiljada hektara pod vinogradima, a podrum ʼVukojeʼ svojih 30 hektara i proizvodimo vina isključivo od našeg grožđa, sa naša dva lokaliteta. To garantuje kontinuitet kvaliteta.

Verujem da u vinogradima treba da se držimo svojih autentičnih loza: za Srbiju ju veoma bitni tamjanika, prokupac i grašac. Uz pomoć vinarskih nauka i tehnologija, bilo bi umno probati i sa novim lozama koje bi imale komunikaciju sa našim podnebljem. Kod nas je veoma bitna žilavka jer to je naša prava autohtona sorta i znak raspoznavanja Hercegovine u svetu. Tu je vranac kao regionalna sorta, imamo i ostale regionalne sorte kao što su tamjanika, malopre spomenuta, inovacija dubrovačka, a imamo i deo internacionalnih sorti – šadone, melonka, bernes sovinjon, crni binjo, sira, muskat... Sve su to sorte koje se nalaze na našim vinogradima u Zasad polju i daju odlične rezultate za naša vina.

Suština vinarstva je da prepoznamo čoveka, zemlju i klimu nad tom zemljom. Francuzi imaju divnu reč ’peroa’, što u našem poimanju upućuje na to trojstvo zemlje, klime i čoveka. Bitno je da kada probate neku sortu, vidite da ona dolazi sa određenog područja, kontinentalno ili mediteransko područje vinogradarstva. Bitno je da osetite tu toplinu čoveka koji je verno gradio taj iskreni odnos prema vinu jer vino ne trpi improvizaciju. Ta improvizacija vidi se u samom proizvodu. Veoma je bitno da donesete pred degustatore ili pred obične vinofile veoma iskreno vino. Onda ćete i dobiti rezultat. Inače evropska priprema je veoma specifična. U podrumu enologija mora da bude usmerena ka tome da se vino što manje promeni u odnosu na ono što se dobilo u samom vinogradu. Jer, u protivnom, izgubila bi se autentičnost tog područja i same zemlje.

Ja bih uvek za svoja vina rekao da su to vina koja dolaze iz kamena jer Hercegovina je kamena zemlja i upravo taj kamen daje izuzetnu mineralnost našim vinima. I ono što utiče na kvalitet je sigurno ta specifičnost područja, koja čuva kiselinu, svežinu i voćnost u svim tim vinima te daje mogućnost da se u tom vrelom kamenu razvija i jedno divno božansko piće.“

Veliki uspeh srpskih vinara: Osvojili devet zlatnih medalja

Decanter World Wine Award

Život 07.06.2022. 19:10

Veliki uspeh srpskih vinara: Osvojili devet zlatnih medalja

Da li je to "definicija“ – ljubav i poštovanje zemlje i prostora odakle je, i rada, da bi se sačuvala autentičnost loze, odnosno mirisa, ukusa, bukea, da ono što je u vinogradu bude i u podrumu?

"Tako je. Osnovna stvar je zadržati i što manje promeniti autentičnost sorte i samog položaja. Zato je na vrhunskim etiketama uvek naznačeno odakle dolazi to grožđe jer ključ svega je u vinogradu. Vi 70 odsto vina napravite u vinogradu, a u podrumu ga uobličite, sačuvate to, i što manje promenite, dobićete vrhunski proizvod. Veoma je bitno da autentičnost vinograda budu u prvom planu.“

Pitamo Radovana da li i danas ugledne vinarske porodice šalju decu u Bordo, da uče vinarski zanat, kao što su to nekad radili u Srbiji? Odgovara da su sigurno tradicionalno vinske zemlje koje su veliki svetski proizvođači kao što su Italija, Francuska, Španija, i dalje broj jedan.

"Ali imamo i germanske zemlje koje imaju fantastične univerzitete, Nemačka, Austrija. Znači i te zemlje koje prave vrlo dobra kontinentalna vina imaju tehnološki veoma dobre ljude koji su pripremani na tim institutima. Imamo i novi svet, ljudi odlaze u Ameriku, u južnu Afriku kako bi saznali šta neke sorte mogu da daju i tako oni po tim sortama rade. Naravno, i najudaljeniji kontinent, Australija, veoma je napredovao, ima fantastična vina i enološki odličnu pripremu. Ceo svet na vinskoj sceni je napredovao. Velikih svetskih proizvođača ima mnogo. Mi na Balkanu nismo veliki, ali smo kvalitetni i staro vinogorje je ono što izdvaja Balkan kao posebnu priču u Istočnoj Evropi. Jer, ovde se vina dugo proizvode i veoma dugo se živi sa vinom.

Nisu slučajno rimske legije išle vinskom rutom preko Balkana. Stepen razvijenosti nekog kraja merio se po tome koliko je ta mediteranska priča vina i maslina bila dominantna. To je bilo na počecima novog veka, ali i dosta ranije.

Važno je da je dosta ljudi, prvenstveno mladog sveta, počelo da se bavi vinarstvom. To je složen i suptilan posao koji je u međuvremenu postao unosan. Problem je što stručno obrazovnog kadra još nema dovoljno. Imamo veliki razvoj i vinogradarstva, pogotovo vinarstva, ali nije običaj u svetu da jedan enolog gradi deset vinarija. U suštini, svaka vinarija trebalo bi da ima nekog svog enologa koji se bavi isključivo vinima koja se tu proizvode, zato što je ovo veoma kompleksan posao.

Vino traži, da kažem, jednu konkretnu celodnevnu posvećenost kako bismo dobili jedan izuzetan kvalitet. Mislim da ima prostora za mnogo tehnologa, za mnogo enologa da se uključe u priču. Vinogradarstvo takođe treba da se razvija i sigurno da te površine koje su sada na Balkanu nisu velike kolike su bile i u bivšoj Jugoslaviji. Ali sve to govori da imamo prostora u našem poslu, da može još da se nadogradi i da se dosta dobije na kvalitetu uz određen broj stručnjaka. Bez pravih stručnjaka ne može se očekivati kontinuitet kvaliteta. Jedne godine vinograd će dati nekom domaćinu dobro vino i jednostavno će sve to posložiti u podrumu da i ta fermentacija i održavanje budu kako treba i da se rodi veliko vino. Ali neće biti kontinuiteta kvaliteta ako nemate stručnog nadzora. Ili, na primer, desiće se da se dobije dobro vino ili da se u procesu održavanja, ako nemate stručnih lica, nešto ne uradi kako treba“, priča gospodin Radovan Vukoje.

U Srbiji danas ima nekoliko desetaka vinarija, čiji proizvodi zadovoljavaju i probrane svetske prohteve: Vinarija "Aleksandrović“, Vinarija "Kovačević“, "Zvonko Bogdan“, "Erdevik“, "Virtus“, "Radovanović“, "Mačkov podrum“, "Despotika“, "Mauer“, "Tikveš“... do dugih vinarija koje povezuju vinom Srbiju sa njenim korenima i prošlošću i otvaraju vrata ka svetu. Svaka boca nosi sa sobom narativ ovog bogatog tla, tradicije i čoveka.

Profesor Slobodan Jović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, van sumnje najveći autoritet za vinarstvo u Srbiji, deli mišljenja Radovana Vukoja o nedostatku pravih enologa i tehnologa, koji su potrebni srpskom vinarstvu.

"Treba pričati o kulturnoj potrošnji vina, zdravlju i lepoti, o vinu oplemenjivaču gastronomskog doživljaja... Vinska kultura deo je kulture jednog naroda i gastonomske kulture i zato su ljudi koji žive u regiji pogodnoj za gajenje vinove loze u prednosti od onih u Holandiji, Norveškoj... Mi treba da uživamo u našim ʼsuncimaʼ, mislim i na ono u čaši. Mislim da ljudima treba dati još neka znanja zato što od 100 vina imamo 20 koja mogu da pijem, pet bih poželeo da pijem, a problem je onih 75 koja su u rukama nedovoljno znanjem potkrepljenih privatnika. I takve privatnike treba obučiti da kvalitet vina dovedu na prihvatljiv i poželjan nivo. Šteta što naša vinska politika ne ide u tom pravcu, a mislim da je to jedini pravi put kojim možemo da stignemo i da se prikažemo kao zemlja dobrih vina. Jer mali nedostaci u procesu proizvodnje relativno su lako otklonjivi, a to bi doprinelo da imamo kudikamo bolji kvalitet vina. Još idemo logikom da svako pije vino kakvo zaslužuje, a treba da se vodimo logikom da svi zaslužujemo da pijemo dobro vino“, govorio je profesor Jović pre petnaestak godina.

U međuvremenu neke stvari su se unapredile, ali i dalje improvizujemo: Nije moguće da na tromesečnom kursu ljudi dobijaju validne diplome enologa i somelijera.

"O vinu, vinskoj kulturi i ʼbrakuʼ hrane i vina treba dosta znati da bismo ga mogli razumeti. Dobro vino i dobra hrana nekada i ne idu zajedno i mogu biti uzrok lošeg raspoloženja, bezidejnosti. Ako su se hrana i vino našli u skladu, to je dobar uslov za užitak. Ne piti vino, to je božja kazna. Vino je utemeljeno na civilizacijskim osnovama čovečanstva i treba ga piti zato što je odraz visoke, sofisticirane kulture. Vino je najcivilizovanije sredstvo za uživanje. Uz vino su se sklapala primirja, objavljivali ratovi, velike ljubavi rađale su se uz vino. To je i erotsko piće, ali i piće koje donosi zdravlje i štiti od raznih bolesti. To je najstarije i najhigijenskije piće koje ima toliko dobrih osobina kao nijedno drugo. I zato treba u tom koncentratu sunca i soka vinove loze nalaziti i farmakodinamsko dejstvo, sprečavanje zakrečavanja krvnih sudova, ali naći i onu vedrinu koja je toliko poželjna. Uveče, kada posle napornog dana popijemo čašu vina i suzbijemo simpatikus, parasimpatikus stupa na scenu i shvatamo da su mnogi problemi bili predimenzionirani. U tom stanju dubljeg rasuđivanja možemo sutradan da započnemo novi život pun mudrosti, suvereniteta, da se uspešno nosimo sa hazardima svakidašnjeg života. To je vino“, zaključio je prof. Slobodan Jović.

Profesor Jović je početkom ove godine objavio "Priručnik za spravljanje vina“, što će, kako tvrde stručnjaci, mnogim našim vinarima pomoći da unaprede svoju proizvodnju.

"Vino jeste piće života jer stvara raspoloženje i podstiče kreativnost u ljudima, osim toga, održava zdravlje, pa čak leči i neke bolesti. Ali sve stvari žive u svojoj suprotnosti pa se tako i za vino može reći da je piće života i smrti. Još je u srednjem veku Paracelzus rekao: Dosis facit venenum, što će reći, samo od količine zavisi da li će nešto biti hrana, lek ili otrov. Vino je mnoge umetnike uzdiglo do Olimpa (besmrtnosti), ali su i mnogi, koji su zloupotrebljavali vino, završili u paklu ništavila i bede. Međutim, ono što nedostaje svima njima jeste isticanje onoga što vino ima, a druga pića nemaju. Vino ima priču, vino ima svoju kulturu. Poznato je da postoji vinska poezija koja datira još od Anakreonta po kome se ona i naziva.

Deo vinske kulture predstavlja i segment koji se odnosi na njen duhovni deo, a uključuje filozofsko, poetsko, ekstatično, čak i mistično i predstavlja samo spiritualizovanje i uživanje vina. Vinska kultura je deo gastronomske kulture jednog naroda i govori mnogo o njemu jer su Italijani odavno zaključili da ’ako želiš da upoznaš neki narod, sedi za njegov sto i pij njegovo vino’. Uostalom, još su i stari Rimljani govorili da je civilizacija doprla samo dotle dokle i uzgajanje vinove loze i proizvodnja vina.

Lekar papa i kraljeva, Vilanova, veličao je moć vina još pre 1300 godina: vino pušta da mislima porastu krila i stvara čistu atmosferu u kojoj se ljudi bratski sjedinjuju. Ova sintagma i danas je aktuelna jer, ako i izazove jednu prolaznu svađu, vino sklopi najmanje deset prijateljskih i ljubavnih veza. Uostalom, jedan francuski biskup je, takođe, davno zaključio, pošto je prešao u diplomatiju: ’Vino, kao i lepa reč, ume mnoga vrata da otvori’“, govorio je profesor Jović.