Život
27.03.2023. 14:10
Život
10.04.2023. 12:00
R.E./Klima 101
Na globalnom nivou
Iza nas je drugi najtopliji mart u istoriji merenja
Svet je doživeo drugi najtopliji mart u istoriji merenja, saopštila je Služba za klimatske promene Kopernikus. Mesec je bio za 0,51 °C topliji u odnosu na prosek između 1991. i 2020.
Prosečne temperaturne anomalije su u Evropi generalno veće nego što su na nivou čitave planete. Tako je bilo i tokom meseca za nama. Prosečna temperatura bila je za 0,86 °C viša u poređenju sa referentnim periodom (1991-2020), ali se mart ove godine nije plasirao među deset najtoplijih u Evropi, počev od 1940. Bilo je za 1,3 °C hladnije nego tokom najtoplijeg marta do sada, marta 2014.
Globalno gledano, jedini topliji mart od marta 2023. bio je mart 2016. godine, i to za svega 0,11 °C. Slične temperaturne proseke kao mesec za nama imali su i mart 2017, mart 2019. i mart 2020.
Kako se navodi u saopštenju, u južnoj i centralnoj Evropi beležile su se temperature iznad proseka, dok je u severnoj bilo obrnuto. U velikom delu severne Afrike, jugozapadne Rusije i Azije bilo je znatno toplije nego inače, te su izmerene mnoge rekordno visoke temperature.
Slična situacija bila je i na severoistorku Severne Amerike, Argentini i komšijskim zemljama, Australiji i na obalama Antarktika.
Sa druge strane, hladnije od uobičajenog vremena primećeno je na zapadu i u centralnim predelima Severne Amerike.
Ali porast temperature širom sveta nije jedina osmotrena posledica klimatskih promena u proteklom periodu. Satelitski snimci pokazuju da je obim morskog leda na Antarktiku bio drugi najniži u martu otkako se vodi evidencija, pao je za 28 odsto ispod proseka. To je usledilo nakon rekordno niskog obima tokom februara.
Arktik je takođe u nezavidnom stanju. Morskog leda na tom području bilo je za 4 odsto manje u odnosu na prosek za mart. Pa je mesec za nama četvrti mart među onim sa najnižim obimom morskog leda na Arktiku.
Život
08.11.2022. 22:35
Ovaj oktobar najtopliji ikada, definitivno
Među različitim bazama podataka postoji usaglašenost da je doba nakon 2015. toplije od bilo kog prethodnog, kao i da je srednja globalna temperatura od kasnih sedamdesetih godina prošlog veka rasla za 0,2 °C u toku jedne decenije.
Planeta je u proteklih godinu dana, zaključno sa prošlim mesecom, bila toplija za 1,2 °C nego što je to bio slučaj u predindustrijskom razdoblju. To znači da bi cilj Pariskog sporazuma da se globalno zagrevanje zauzda znatno ispod 2 °C mogao da nam izmakne iz ruku.
Eksperti sugerišu da bi porast srednje globalne temperature mogao da premaši 1,5 °C između 2030. i sredine veka. Klimatske promene uzimaju maha i to je već vidljivo na svim geografskim širinama. Zarad održivije sutrašnjice neophodno je hitno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i zaokret ka obnovljivim izvorima.
Život
15.01.2023. 20:05
Doživeli smo petu najtopliju godinu u istoriji merenja
Komentari
