Uz njegove pesmice smo svi odrasli

Rođen je 24. novembra 1833. godine u Novom Sadu u uglednoj građanskoj porodici.

U najranijem detinjstvu interesovao se za srpske narodne pesme koje su mu recitovali, pa je i sam stvarao neke.

Osnovnu školu je završio u Novom Sadu, a potom i gimnaziju, koju je pohađao i u Halašu i Požunu.

Studirao je prava u Pešti, Pragu i Beču, gde je upoznao Branka Radičevića, koji mu je bio najveći pesnički uzor.
Nakon završenih studija radio je kao službenik u novosadskom magistratu, ali mu to nije odgovaralo pa je napustio to radno mesto i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis "Javor" i satirični list "Komarac", a potom i satirični list "Zmaj", kasnije i "Žižu" i "Starmali".

U Budimpešti je završio studije medicine, što je bila njegova velika želja, pa je potom u Novom Sadu radio kao lekar.

Ubrzo nakon povratka u rodni grad zadesila ga je porodična tragedija - njegova žena, Ruža Ličanin, i deca umrli su od tuberkuloze. Iz ove tragedije proizašla je zbirka elegičnih pesama pod nazivom "Đulići uveoci", nakon što je ranije napisao zbirku "Đulići". 

"Unuk je čovek koji ima dedu, a šuma ono gde ne smeš da ideš" i slični dečiji biseri

Svetski dan deteta

Svetski dan deteta

Život 20.11.2023. 09:05

"Unuk je čovek koji ima dedu, a šuma ono gde ne smeš da ideš" i slični dečiji biseri

Tokom tog perioda pisao je i prozne radove, najviše kratke romane, ali pod drugim imenom. Najpoznatiji rad iz tog doba je "Vidosava Brankovićeva".

Pisao je raznovrsne pesme - ljubavne, lirske, satirične, političke, ali je, najpoznatiji po pesmama za decu koje je stvarao.

Čika Jova Zmaj je prvi srpski pisac za decu, a njegove pesme se ističu ne samo po umetničkoj, već i po etičkoj vrednosti. Naročito je poznata "Riznica pesama za decu", koja je omiljena svim mališanima, i u njoj su dobro znane pesme poput "Pačija škola", "Trči zeka iz jendeka", "Điha, điha četiri noge", "Zima, zima, e pa šta je", "Taši, taši tanana" i mnoge druge.

Njegove zbirke pesama za najmađe govore o srećnoj porodici i životnim problemima na koje je želeo da pripremi decu jednostavnim i poučnim stihovima. Napisao je više od 400 dečijih pesama.

Pored toga što je bio pisac, Jovanović se bavio i prevođenjem, najviše iz mađarske književnosti.

Pokrenuo je i uređivao i dečji list "Neven", a bio je i dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta. 

Umro je u Sremskoj Kamenici 14. juna 1904. godine.

Na dan njegovog rođenja, poklanjamo vam njegovu, možda, i napoznatiju pesmu "Pačija škola", a vi je pročitajte nekom mališanu.

PAČIJA ŠKOLA

Jeste l čuli, kumo,
verujte, bez šale,
otvara se škola
za pačiće male.

Tako je i bilo,
verujte, bez šale,
otvorila s škola
za pačiće male.

Svi pačići došli,
na skamijam stoje
stari patak metno
naočari svoje.

Sve ih je upiso
u katalog, male,
pa ih je prozivo,
verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
s ozbiljnošću krutom
učio ih, učio,
i knjigom i prutom.

Učio ih, učio
od srede do petka,
al se nisu odmakli
dalje od početka.

Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!