Da li znate?

Kako se JESENJA RAVNODNEVICA proslavlja širom sveta

Izvor: Beta / Vail Daily / Chris Dillmann

Jesen na severnoj hemisferi svake godine stiže između 21. i 24. septembra. U mnogim delovima sveta ovo godišnje doba donosi niže temperature, raniji zalazak sunca i lišće koje poprima veličanstvene nijanse narandžaste i zlatne boje. Istovremeno, dolazak jeseni nagoveštava da će se zeleni i plodan period uskoro završiti, a priroda početi da miruje.

Kroz istoriju, brojne kulture su obeležavale ovu sezonsku promenu raznim obredima, ritualima i tradicijama. Mnogi od njih su zaboravljeni, iako su sačuvani dokazi da se ravnodnevica poštuje još od davnina. Prema mišljenju arheologa, lokacije kao što su Stounhendž u Engleskoj, Njugrejndž u Irskoj i „Medicinski točak” Mejdžorvil u Kanadi možda su korišćene za predviđanje datuma ravnodnevice i solsticija tako što su pratile kretanja Sunca.

Istorijski gledano, jesenja ravnodnevica se dugo poklapala sa poslednjom žetvom u godini. Širom sveta ona se doživljava kao vreme za slavljenje i odavanje počasti izobilju prirode, ali i za prikupljanje snage i resursa pred hladnu zimu koja sledi. Evo nekoliko rituala vezanih za ravnodnevicu koje su praktikovali kako drevni, tako i savremeni narodi.

SKANDINAVSKE ZEMLJE

Haustblot je staronordijska tradicija u prevodu znači „jesenja žrtva”, a praznik se obeležavao u vreme poslednje žetve. Iako tačan datum nije pouzdano utvrđen, verovatno se održavao krajem septembra, po završetku radova na poljima. Bilo je to vreme kada se iskazuje zahvalnost za plodove prirode i mole bogovi za mirnu zimu. Ljudi su često prinosili životinjske žrtve i priređivali gozbe, odavali počast precima i upućivali molitve bogovima kao što su Frej (bog žetve, sunca i kiše) i njegova sestra bliznakinja Freja (boginja izobilja, ljubavi i plodnosti). Mnogi ljudi i danas proslavljaju ovaj praznik u različitim oblicima.

KINA

Festival sredine jeseni, poznat i kao Festival meseca, u Kini se obeležava 15. dana osmog lunarnog meseca, što ga obično smešta u period između sredine septembra i početka oktobra. Najčešće se obeležava paradama, kolačićima u obliku meseca i porodičnim okupljanjima. Slavi se u mnogim azijskim zemljama, uključujući Singapur, Maleziju i Koreju, mada pod različitim nazivima. Praznik odaje počast žetvi i najpunijem, najsjajnijem jesenjem mesecu. To je vreme kada se porodice i prijatelji okupljaju kako bi poželeli jedni drugima sreću i zajedno uživali u radosti i ukusnim poslasticama.

Stigla JESEN, a uskoro ćemo i sat da pomeramo na zimsko računanje vremena

Najlepše godišnje doba?

Život 23.09.2026. 07:31

Stigla JESEN, a uskoro ćemo i sat da pomeramo na zimsko računanje vremena

POLJSKA

Tradicionalni poljski praznik žetve zove se Dožinki i slavi se još od paganskih vremena. Danas se obeležava krajem avgusta, ali se veruje da se nekada slavio u vreme jesenje ravnodnevnice, uz gozbe kojima se proslavljao završetak sezone žetve. I danas je to popularan praznik za koji ljudi često prave vence i krune od kukuruza, cveća i traka, koje nose tokom brojnih svečanosti, parada i događaja vezanih za ovaj praznik.

JAPAN

Japanski budisti obeležavaju obe godišnje ravnodnevnice kroz dva sedmodnevna praznika pod nazivom Higan. Ova reč znači „druga obala” i ukazuje na prelazak iz patnje, koja odlikuje ovozemaljsko postojanje, u prosvetljenje ili nirvanu. Ovaj praznik je vreme za odavanje počasti voljenima i za razmišljanje o tome kako voditi bolji život. Ljudi tada često posećuju grobove svojih predaka i provode vreme razmišljajući o budističkim načelima saosećanja i praznine. Jesenja ravnodnevnica u Japanu prepoznatljiva je po cvetanju „higan-bane”, odnosno jarkocrvenih cvetova poznatih kao paukasti ljiljani, koji u to doba godine rastu svuda unaokolo.

STARA GRČKA

Stari Grci su u jesen slavili mnoge praznike, a jedan od najvećih bile su Tesmoforije. Ovaj krajnje tajanstveni praznik bio je rezervisan isključivo za odrasle žene, a posvećen je boginji zemlje Demetri i njenoj ćerki Persefoni. Verovatno se održavao tokom meseca koji danas nazivamo oktobar.

Uopšteno govoreći, jesen je u staroj Grčkoj bila duboko povezana sa mitom o Persefoni. Prema tom mitu, Had, bog podzemnog sveta, oteo je Persefonu. Dok je boravila tamo, pojela je semenke nara koje su je sprečile da ikada trajno napusti to mesto. Njena majka Demetra uspela je da izdejstvuje dogovor po kojem ona provodi deo godine na površini zemlje sa njom, a deo godine u podzemnom svetu. Prema predanju, jesen počinje svake godine kada se Persefona vraća u podzemni svet. I danas mnogi ljudi u ovo doba godine odaju počast Persefoni i njenoj priči.

MEKSIKO

Tokom prolećne i jesenje ravnodnevice, kasno popodnevno sunce pada na takav način na drevne majanske ruševine Čičen Ice da stvara iluziju pernate zmije koja se kreće niz severne stepenice. Veruje se da ovo simbolizuje spajanje podzemlja, neba i zemlje. Hiljade ljudi svake godine putuje da posmatra ovaj događaj, za koji neki veruju da blagosilja jesenju žetvu i donosi dobro zdravlje onima koji dođu da mu svedoče.

NEOPAGANSKI PRAZNIK MABON

Dobio je ime po velškom bogu Mabonu, iako njegova priča nema veze sa jesenjom ravnodnevicom. U velškoj tradiciji, Mabon je bio bog koji je otet kao malo dete i tek kasnije spašen nakon godina provedenih u mraku. Dokazi o prehrišćanskim evropskim festivalima ravnodnevice su relativno oskudni, ali se veruje da su druidske kulture i druge paganske zajednice u to vreme slavile ovaj događaj zahvaljujući postojanju struktura poput Stounhendža i nekim pričama i legendama koje su prenete. Ovaj festival, koji je jedan od osam sabata neopaganskog Kola godine, slavi harmoniju i ravnotežu tame i svetlosti koja se javlja na ovaj dan. Često se poštuje razmišljanjem, gozbama, ritualima na otvorenom, izradom oltara i slično, piše Mental Floss.

Evo šta JESEN 2026. godine sprema za svaki znak ZODIJAKA