Kofer i razglednica

Oduvek sam želela da imam ogroman kofer sa svim onim nalepnicama, oznakama i žigovima s putovanja. Onaj u kome možeš poneti ceo život i da ti ostane i mesta za suvenire kad odlučiš da se vratiš kući. Takve sam viđala u filmovima, nosili su ih neki fini ljudi koji nikud nisu žurili, a uvek su nekako stizali. Nikad nisam nabavila takav kofer. Imala sam razne druge, ali nikad takav.

U stvari, takav kofer, i kad bi se opet prodavao, verovatno nikome ne bi trebao. Takvi koferi su napravljeni da dugo traju, da budu dovoljno otmeni za daleke gradove, da traju duže od svih putovanja, da na nekom tavanu nadžive dve generacije i budu avantura nekoj deci što će ih otkriti. Da u njima neka gospođa, kad više ne bude putovala, sakuplja i čuva razglednice svoje dece i unučića s njihovih putovanja. Da svedoče o našoj želji da odlazimo radosni u susret nekim novim ljudima i da se vraćamo nasmejani ljudima koji nas vole.

Oduvek sam volela da imam i onaj divan svežanj razglednica pažljivo spakovan i uvezan roze vrpcom. Da svake godine razvežem vrpcu, dodam desetak razglednica i još jednom ih sve pročitam. Te divne fotografije nekih lepih ulica sa šarenim markicama i uvek istom rečenicom: Ovde je divno, primi puno pozdrava... Dovoljno da zamisliš taj grad i neke ljude koji šetaju njegovim ulicama, i tebi dragu osobu koja zastaje, kupuje razglednicu i u bašti nekog kafea ispisuje manje-više iste rečenice, ali s različitim adresama.

Zamenila bih deset ovih plastičnih, šarenih kofera što ih ko šerpe lupaju i gube po aerodromima za jedan ofucani što traje duže od svih putovanja, duže i od onih koje priželjkujemo celog života. Zamenila bih i sve SMS poruke koje ste mi poslali sa svojih letovanja, sa sve onim glupim smajlićima za koje nikad nisam sigurna da li mi se smejuckaju ili rugaju, za jednu razglednicu na kojoj je moja adresa.

U stvari, zamenila bih ove dane za neka bezbrižna vremena u kojima smo u planiranju putovanja uživali možda čak i više nego u putovanjima. Biće da je ključna reč ipak bezbrižnost! To mi možda čak i najviše fali u ovim koferima koje imam. To mi nedostaje među stvarima koje uvek mogu spakovati. Želim da putujem bez straha i nedoumica koje je ovo vreme donelo u nekom svom prtljagu. Možda više nećemo uvek putovati baš kako smo hteli i kuda smo hteli, ali svakako ćemo drugačije planirati i razmišljati.

Više nije dovoljno samo da proverimo da li nam pasoš još važi, da kupimo povratnu kartu, rezervišemo smeštaj… Onaj osećaj bezbrižnosti nesumnjivo moramo da shvatimo ozbiljnije nego što smo to činili ranije.

Poseta stranoj zemlji je uzbudljivo iskustvo, bez obzira na sve, međutim, mnogo je stvari koje, pored spakovanog kofera, treba uzeti u obzir prilikom putovanja u inostranstvo. Bez obzira na destinaciju, pored validnog pasoša najvažnije je putničko zdravstveno osiguranje, koje će nas zaštititi dok smo u stranoj zemlji. Upoznala sam neke ljude koji ne kupuju putno osiguranje kad odu u inostranstvo, i to samo zato što misle da im se ništa neće dogoditi, ili pogrešno veruju da će im domaće zdravstveno osiguranje pokriti medicinske potrebe i kad pređu preko granice. Međutim, ako bolnici u inostranstvu zatreba garancija plaćanja, to može pokriti samo putno zdravstveno osiguranje. I tako, dok sam razmišljala o koferima i nalepnicama, istraživala sam i aktuelne ponude putnih osiguranja. Da, pored toga što sam romantična duša, to mi neće poslužiti kao izgovor da ne razmišljam racionalno, i da posebnu pažnju ne posvetim ovom pitanju. Inače čuvam i stare polise, verovali ili ne, i dok sam kopala po kutijama u kojima držim sve račune i dokumente, našla sam i stare polise „Dunav osiguranja“. Nekako, „Dunav“ me uvek podseti na moja lepa i romantična putovanja. Naravno, dok sam tražila nove, kao najbolja opcija opet se pokazala ponuda „Dunav osiguranja“.

Kao najveća osiguravajuća kuća, omogućili su polisu putnog zdravstvenog osiguranja (PZO), gde je, pored standardnih rizika, obuhvaćen i rizik od kovida 19. A to je danas, složićete se, pitanje broj 1. Cena individualne polise putnog osiguranja za sedam dana boravka u inostranstvu iznosi oko 1.200 dinara – kao par dobrih nalepnica za kofer. Nalepnice su lepe ali nisu neophodne kao ova polisa! Ukoliko je kao osiguranik zaključite onlajn do 30. septembra, imate i dodatni popust od 15%. Polise putnih osiguranja mogu se zaključiti i na oko 600 prodajnih mesta. Ova polisa, osim za standardne rizike, pruža dodatno pokriće za kovid 19 i obuhvata: troškove pregleda lekara i testiranja u slučaju ispolјavanja simptoma infekcije radi hitne medicinske pomoći i dijagnoze infekcije kovidom 19; troškove nabavke lekova u vanbolničkom lečenju za slučaj potvrđene infekcije; troškove bolničkog lečenja i troškove repatrijacije do sume od čak 5.000 evra.

Suma osiguranja po polisi za PZO + kovid 19 iznosi 35.000 evra i najviša je na našem tržištu, u to sam se uverila satima upoređujući sve ponude na internetu. Pored toga, svi osiguranici „Dunava“ treba da znaju da će jednim telefonskim pozivom Kontakt centra dobiti jasne, pouzdane i precizne informacije o neophodnom lečenju. Troškove ambulantnog lečenja i kupovine lekova „Dunav“ će nadoknaditi osiguraniku po povratku u zemlju prebivališta u najkraćem roku.

Ništa više nije isto. Nestali su davno stari koferi, i razglednice sve brže odlaze u prošlost, ali mi i dalje želimo da putujemo, i to se sigurno nikad neće promeniti. Verovatno će naša putovanja biti sve brža, možda će naši koferi biti veći ili manji, za sve naše uspomene biće dovoljan samo mobilni telefon, ali taj divan osećaj da smo nekuda krenuli neće se nikad promeniti. I uvek će nam neko mahati, baš kao što će nas uvek neko negde čekati. Sve što može da se isplanira kao trošak bezbednog putovanja najmanje je što možemo učiniti, jer lepo je odlaziti i vraćati se s osmehom na licu.