Kolumna

Dragan Vesić: "Muškarce u letnjim haljinama volim"

Da je Konstraktina pesma “In corpore sano“, od pre tri godine, bila proročka pokazalo se na ovogodišnjem takmičenju na “Pesmi Evrovizije“ u Malmeu, gde je pobedio muškarac u roze bundi i mini-suknji ‒ transdžender iz Švajcarske.

Telo je možda zdravo jer su danas telesno zdravlje, samoživost i, kauzalno, sreća, tri opsesije vrlog novog sveta čija je duša bolesna, što je ključna poruka Konstraktine pesme ‒ performansa.

Sad, ko se seća nastupa Ekstra Nene na “Eurosongu“ 1992. koja je bila poslednji predstavnik Jugoslavije, neka komparira nju i ovogodišnjeg pobednika ‒ glas, ženstvenost, elegancija... Šta mu se više sviđa i šta je normalno i lepo, a šta nije?

Prošle su od tada 32 godine i svet se izmenio, ali nijedan distopijski film ili knjiga nije anticipirala da će had da se nastani na zemlji.

Sve antiutopije imale su viziju o totalitarnom svetu gde su emocije i privatnost zabranjene jer sve kontroliše Veliki brat.

Sve one govore o unisonosti i ispranim mozgovima, i to se ostvarilo, ali nijedna ne govori o brisanju razlika među polovima, o svetu gde se ne zna ko je muškarac a ko žena jer su svi transdženderi. Nijedna distopija ne govori o pervertiranom svetu gde se veliča satanizam i nastranost.

Nisu predvideli defile nakaza sa đavolom na ramenu kao što je prošle godine pevao feminizirani predstavnik Srbije Luka Blek: samo mu se spavalo.

Govorilo se o složenoj poruci te pesme, ali besmisleno je tražiti “dublji smisao“ u nečemu što je besmisleno.

U Švedskoj su defilovali predstavnici svih devet Danteovih krugova pakla pa ko nema šta da radi neka traži nove evropske vrednosti koje promovišu nešto uzvišeno, estetsko i moralno.

Taj defile monstruma, gde je muzika u drugom planu, a šokantni scenski nastup u prvom, ima samo jednu poruku ‒ da je sve uzvišeno mrtvo i da stari normalni svet više ne postoji.

Tipičnom predstavniku epohe ionako je za sreću, čiju definiciju nauka nije dala, potrebno animalno uživanje i materijalno blagostanje.

U konzumerizmu, sve je roba, a ljubav, smisao i ljudskost ne postoje.

Niče nije bio u pravu kada je nesmotreno rekao Bog je mrtav, neka živi natčovek ‒ danas bi moglo da se kaže ‒ neka živi nakaza.

Valja napomenuti da srpska pesma “Lila ramonda“ verovatno nije skrenula pažnju na sebe jer je bila nekako tradicionalna pa se, kao takva, nije uklapala u novi svetski trend.

Sve što imamo u medijima, čini paradigmatičnim izjave ‒ navodne ili ne ‒ čelnih ljudi EU, homoseksualnih lobija, milijardera iz Davosa o smrti Boga, epidemijama, klanju kućnih ljubimaca, starim ljudima, legalizovanju seksualnih izopačenosti, feminizaciji sveta...

Dragan Vesić: "Pentagram i krst"

Kolumna

Život 15.05.2024. 17:00

Dragan Vesić: "Pentagram i krst"

Dragan Vesić: "Mejnstrim i teorija zavere"

Kolumna

Život 25.04.2024. 23:00

Dragan Vesić: "Mejnstrim i teorija zavere"

One se podvode pod teoriju zavere i lažne vesti, ali se ne nudi nijedan validan dokaz da se moćne organizacije ne zalažu za tu vrstu novog fašizma.

Ponekad imamo samo demanti da takve monstruozne stvari niko nije izgovorio i ostaje nam jedino da im verujemo na reč da su u pitanju lažne vesti i da ih šire ludaci opsednuti teorijom zavere.

U sumanute deluzivne ideje teoretičara zavere bar možemo da se uverimo kroz podkast, ali za ovo prvo ne.

Ko bi normalan izjavljivao da treba desetkovati ljudsku vrstu, prekrajati umetnička dela, marginalizovati muškarce, zabraniti Boga, uništiti neprolazne moralne vrednosti?

Niko, ali smo svedoci da gurui kroz poruke pozitivne psihologije upravo to poručuju sledbenicima ‒ da se može biti srećan bez obzira na okolnosti, da su muškarci po difoltu nasilnici sa narcističkim poremećajem, da su brak i porodica okovi, a njihovo razbijanje sloboda, da treba voleti samo sebe, a to “samo“ i lingvistički i logički podrazumeva odsustvo empatije i mržnju prema drugima.

Ogromna većina sledi mainstream i veruje da je izopačenost normalna, a normalnost izopačena.

Zato gotovo svi žele da budu žene ‒ verovatno ne znaju Darvinovu misao da kod velikih evolutivnih promena ne opstaju najbolji i najjači nego najprilagodljiviji, ali je, intuitivno, slede. Zašto bi čitali Darvina, Džona Stjuarta Mila (koji je puno pisao o sreći), Frojda, Kanta, Dostojevskog... kad već čitaju lajf koučeve? Oni znaju više i poruke su im dublje.

Zašto da čitaju Kirkegora koji je žrtvovao konačno za beskonačno ‒ do koga se stiže kroz strepnju, nemir i patnju ‒ ili najvećeg filozofa pesimizma, ženomrsca Šopenhauera, pored mudrih lajf koučeva koji nisu ni žene ni muškarci jer su se estrogen i testosteron ispomešali, pa su nešto između, a razliku između jakih žena i slabih muškaraca je teško primetiti.

Epohalna poruka ovogodišnjeg “Eurosonga“ je da svaki emancipovani muškarac sanja da bude žena ‒ zar nije shvatio poruke rodno senzitivnog jezika da ne postoje žene koje menstruiraju nego ljudi koji to čine?

Svako ko to ne shvata je ženomrzac i nasilnik i nije normalno da mu se sviđa žena poput Ekstra Nene nego transdžender poput pobednika iz Švajcarske.

Nema ničeg seksepilnog u njenoj pojavi nego u transdženderu u roze bundi i mini-suknji.

Bez obzira na to što je distopija predvidela novo totalitarno ropstvo, ali ne i obožavanje đavola i hermafrodita, ostaje vam samo da iskreno, iz dubine duše, zavolite Velikog brata ‒ u suprotnom, za vas nema mesta pod suncem novog sveta jer ste mizogeni.

Zato, bez obzira na pol dat rođenjem, obucite letnje haljine i ponosno šetajte ulicama.

Možda izmamite nečije uzdahe.

Dragan Vesić: "Sajber maltretiranje"