Kolumna

Dragan Vesić: "Vukovi i ovce"

Na društvenim mrežama se često šeruju citati poput onog da nije lako biti vuk okružen stadom ovaca što bleje.

Ironija nije samo u tome što se taj i drugi citati pripisuju ljudima koji ih nikada nisu izgovorili, nego što takve i slične citate šeruju oni koji bi da istaknu svoju različitost iako su deo stada koje bleji.

Da ne idu mimo glavnog toka nego uporedo s njim, pokazuju i njihovi statusi koji se savršeno uklapaju u mejnstrim vrlog novog sveta.

Jedna od kontradikcija je u tome da oni koji baštine te nove vrednosti tvrde da ne baštine, da nisu isti kao drugi, mada je očigledno da jesu.

Pogrešno pripisane citate i lažne vesti nije izmislio internet ‒ on je samo omogućio da se brzo i nekontrolisano šire: to dokazuje da internet nije pouzdan izvor informacija i da je globalna mreža najbolje sredstvo za manipulaciju ljudima, bilo da je reč o političkoj manipulaciji ili ostvarenju raznih ciljeva pokreta, lobija i grupa koje vode razni gurui i životni treneri.

Nekad su prevare i lažni citati naprosto stvar neobrazovanja, nekad je lako proveriti izvor, a nekad je to prilično zahtevan i komplikovan posao.

Najgore je kada se oni koriste namerno i svesno u manipulativne svrhe, nebitno da li se to radi za potrebe pozitivne psihologije, ukidanja religije, radikalnog feminizma, ponižavanja muškaraca.

Bitno je da se citati izvlače iz konteksta ili pripisuju poznatima zato što se računa na to da njihove reči imaju mnogo veću težinu ‒ pobude su uglavnom prljave i jasne jer cilj odavno ne pita za sredstva.

U moru lažno pripisanih citata dovoljno je pomenuti nekoliko paradigmatičnih da bi se shvatilo koliko je sve to nemoralno i glupo.

Svakom ko se nije preko noći obrazovao na “Guglu“ nego čitao knjige biće jasno da ovo što sledi nikada nije mogao da izgovori Andrić nego Pekić, pogotovo ako je čitao dva velika pisca: “Ima ljudi čiji je život trag u vodi. Nevidljivi su, nečujni, nestvarni, bez otisaka u peščanoj pustinji čovečnosti. Ne znamo odakle su među nas došli, a kad odu zašto su i kuda otišli...“

Potpisan je Andrić, citat je nepotpun, nezavršen i ne kazuje ništa. Istrgnut iz konteksta nema nikakvog smisla, a možete ga naći na Fejsbuku.

Dragan Vesić: "B(r)uka i smeh"

Kolumna

Život 25.07.2024. 21:10

Dragan Vesić: "B(r)uka i smeh"

Dragan Vesić: "Letovanje kao simulacija"

Kolumna

Život 04.07.2024. 23:15

Dragan Vesić: "Letovanje kao simulacija"

Radi se zapravo o Pekićevom citatu iz “Novog Jerusalima“ (poglavlje: Ljudi vode), a nastavak glasi – “... Dok su bogovi zemljom greli, tako smo ih prepoznavali. Kad nas napustiše, od njihove moći ljudi naslediše jedino sposobnost da žive, ali da ne budu. Njihovo biće je voda. Voda je njihov element. U vodi njihova priroda i sudbina.“

Verovatno je neko iz gluposti potpisao Andrića, ali svakome ko ih je čitao jasno je da je reč o piscima različitog stila i senzibiliteta i da Andrić ne piše na ovakav način.

Još jedna u nizu budalaština pripisana je Meši Selimoviću: “Čovek bez ljubavi je uvek na gubitku.“ To je istina, samo što je Selimović u romanu “Derviš i smrt“ napisao ne ovo, nego nešto sasvim drugo: “Pozivam za svedoka mastionicu i pero i sve što se perom piše da je svaki čovek uvek na gubitku.“ Sad, da li je ovo neznanje ili namera, pitanje je, mada će pre biti da je u pitanju ovo prvo.

Svima je već poznata popularna sentenca: “Dođe vreme kad pametan zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.“ Takvo vreme došlo je odavno i nikako da prođe, samo što to nije rekao naš nobelovac Ivo Andrić nego neko mnogo manje poznat.

Poznato je i čuveno jezičko pravilo pripisano tvorcu srpske azbuke Vuku Karadžiću: “Piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano.“ Nije tu misao izgovorio Vuk Karadžić, nego nemački filolog iz 18. veka Adelung.

Takođe, apostol Pavle nije rekao da je novac izvor svakog zla, nego da je izvor svakog zla ljubav prema novcu; Marija Antoaneta nikada nije rekla ‒ “Ako narod nema hleba, dajte mu kolače“; niti ima dokaza da je Galilej izgovorio ‒ “Ipak se okreće“.

Na udaru su i ljudi od duha, čije su misli lucidne i britke: Dostojevski, Tolstoj, Frojd, Mark Tven, kao i političari, glumci... Niko od slavnih i poznatih nije pošteđen ‒ pripisivano im je da su rekli ono što nisu. Neki od tih citata su toliko glupi da ih ne bi izgovorio ni čovek ne baš britkog uma, a kamoli Dostojevski.

Podstaknut poplavom lažnih citata na internetu, čovek koji koristi pseudonim Garson O’Tul upustio se, na svom sajtu, u istraživanje ovog fenomena kako bi se razotkrila laž što nije nimalo lako ‒ pronaći izvor, fusnote i saopštiti istinu. Svoja istraživanja objavio je u knjizi “Hemingvej to nikada nije rekao“.

Po O’Tulu, pretraživači poput “Gugla“ mogu da pogreše sa svojom bazom podataka bez obzira na to što taj posao rade ozbiljni programeri.

On kaže da se to dešava i na njegovom sajtu, kad se ukuca neka reč, i zato savetuje da se otvori link i pročita ceo tekst kako se ne bi desilo da vam pretraživač izbaci pogrešan citat ili deo izvučen iz konteksta.

Šta sa ljudima koji šeruju lažne citate? Svakako ih ne treba ponižavati i sramotiti, pogotovo što su i oni obmanuti, nego im valja diskretno skrenuti pažnju ‒ ako ih poznajete ili procenite da tako nešto ima svrhe.

Postavljanje lažnih citata na društvenim mrežama nije samo stvar nedostatka obrazovanja jer su neke tuđe misli godinama, i pre interneta, iz nekog razloga pripisivane poznatima i nije lako doći do istine, posebno ako je teško otkriti izvor.

Kako god, dezinformacije, prevare, spinovanje, lažne vesti i citati mogu biti sredstvo manipulacije, što je već spomenuto u tekstu, ali ‒ posebno kada je o citatima reč ‒ stvari mogu biti i bezopasne.

Opasno je kad dođe do medijske manipulacije da bi se ljudi držali u zabludi i na taj način globalno ropstvo konzumerizmu i zabavi bilo pod kontrolom.

Tada, u ovom svetskom simulakrumu, gde su rijaliti programi vrhunac duhovnosti, a društvene mreže smisao postojanja, zaista nije lako biti usamljeni vuk okružen stadom ovaca.

Dragan Vesić: "Vreme lažnih bogova"