Priča o Hitleru

Krvava platna sveta netalentovanog slikara

Njegov otac, Ajzak Hitler bio je graničnik, i želeo je da njegov jedini preživeli sin nasledi njegovo mesto. Njegovi profesori pričali su da je prosečan, i da se ne ističe ni na jedan način, a on je zapravo želeo da postane slikar. Ali, svet ga nije upamtiio kao umetnika. Naprotiv? Planeta je zanemela pred njegovim ubilačkim nagonima koje je pokretala želja da vlada, zavlada, porobi sve što se nije uklapalo u njegovu sliku sveta.

Dečak koji je rođen u Braunau, 20. aprila 1889. godine, sa sedamnaeset godina odlazi u Beč u nadi da će upisati Akademiju primenjenih umetnosti. Ali , profesori su smatrali da momak koji se potpisao kao Adolf Hitler nije dovoljno talentovan. Odbijen je 1907. i 1908. godine. Njegova druga želja bila je da postane arhitekta. Odlaskom u Bečke muzeje i pozorišta, jedino čemu se divio bile su građevine.

Nakon drugog bezuspešnog pokušaja, Hitler ostaje bez novca. U Beču je radio moleraj i prodavao svoje slike bogatim Jevrejima. Za ovoj period života, veže se i početak njegove mržnje prema Jevrejima. Kako mnogi izvori navode, smatra se da je u svojoj mladosti bio zaljubljen u Jevrejku Stefani Ajzak, kojoj nikada nije priznao svoju ljubav.

Smatrao je sebe patriotom, i kao dobrovoljac otišao u Prvi Svetski rat u kome je teško ranjen. Nakon izlaska iz bolnice, Hitler se vratio u rat i tamo ostao do kraja.

U politiku ulazi 1919. godine kao jedan od policijskih doušnika. Bio je strastveni govornik, i publici je širio mržnju protiv Jevreja, komunista, socijalista. Na njegove javne nastupe dolazilo je sve više ljudi, postaje sve uticajniji, i 1933. godine Hitler je imenovan za kancelara. Nekoliko godina nakon dolaska na "presto" Nemačke, dovodi ovu državu do rata. Zbog napada na Poljsku 1940. godine, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska proglasile su rat Trećem rajhu.

Tokom Drugog Svetskog rata njegov antisemitizam dobija monstruozne oblike. Hitlerov cilj bio je da "istrebi" Jevreje i Rome iz svoje države. U svojim logorima strave i užasa nikada nije bio, nije ostavljao tragove o svojim naredbama, ali zasigurno je znao da je na tim mestima ubijeno više od tri miliona Jevreja.

Bez dileme je izdavao naredbe o ubijanju ljudi, ali zakonom zabranio mučenje životinja, lov i isprobavanje lekova nad njima.

Hitler je u knjizi "Majn Kampf", u prevodu "Moja borba", objasnio svoju ideologiju i politička načela. Objavljena je u dva dela, 1925. i 1926. godine. Prodata je velikom brzinom, tiraž je premašio osam miliona primeraka. Svaki vojnik bi na svojoj svadbi kao poklon dobio primerak knjige.

Najveća ironija tadašnjeg sveta bila je nominacija za Nobelovu nagradu za mir, 1939. godine, samo nekoliko meseci pre napada na Poljsku. Nominovao ga je švedski političar Erik Gotrid Kristi Brant, koji je izjavio da je Adolf Hitler “Bogom dan” i da će doneti mir u svetu. Nominacija je naišla na osude evropske javnosti i smatrala se svojevrsnom provokacijom. "Ovo je trebalo da zakuca Hitlera za zid srama, kao najvećeg neprijatelja mira u svetu", izjavio je kasnije Brant objašnjavajući stvarni razlog nominacije.

Nacizam u Nemačkoj — *Izvor: Shutterstock*

Hitler nikada nije bio ni blizu osvajanja ovo nagrade, a izrevoltiran time što je njegov kritičar Karl Fon Osječki osvojio Nobela, zabranio je Nemcima da primaju ovo priznanje.

Godine 1945. kada je postalo jasno da će Nemačka pretrpeti poraz, Hitler izvršava samoubistvo. Savetovan da pobegne u Austriju, ali Hitler ostaje u Berlinu gde piše testament i ženi svoju ljubavnicu Evu Braun. Zajedno su izabrali smrt, a njihova tela iznesena su u dvorište i spaljena.

Mnogi nikad nisu poverovali u njegovu smrt, decenijama su se širile teorije da su Hitler i Eva lažirali svoju smrt, i kroz tajni tunel pobegli do aviona koji ih je odveo do Argentine. Tvrdilo se da su tamo živeli do 1962. i imali dve ćerke.