Kuća i čuvarkuća

Koliko dugo gradimo kuću? Godinama. Koliko dugo otplaćujemo kredite za stan? Decenijama. Koliko štedimo za nov nameštaj? Mesecima. Koliko nam je potrebno da ostanemo bez svega? Možda samo nekoliko sati.

Sećam se da je moja baba svaki dan proveravala da slučajno nije uvenula čuvarkuća, a onda je pelcer nosila kad god bi čula da neko iz familije pravi kuću ili kupuje stan. Unuke su kuću mogle naopako da okrenu, samo crveno jaje u vitrini niko nije smeo da dira. Čudila se mom čuđenju zašto se jaje i biljka isto zovu. „Kako zašto, pa zato što mi čuvaju kuću!“ „Od čega?“ „Od nevolje.“ „Pa to su samo jaje i cvet.“ „A ne, to su moji zaštitnici od bolesti, groma, razbojnika. Bolje čuvarkuća na kući nego dva psa pred kućom.“ I tu se završavala svaka rasprava.

Kada sam kupila stan i moja majka se pojavila sa saksijom tek rasađene čuvarkuće, nisam ništa pitala. Neko crveno jaje sada, što bi rekla moja deca, bleji i u mojoj vitrini. Ne sećam se više kada sam taj običaj usvojila, ali eto, i ja imam dve čuvarkuće. Za svaki slučaj. U stvari, imam iste strahove kao moja baba i moja majka. Strah od tih nekoliko sati u kojima sve može da nestane. Svaki stres počinje strahom, tvrde psiholozi. I ti strahovi su, ma koliko  zvučalo iracionalno, veoma realni. Samo prošle godine  šteta od poplava u Srbiji iznosila je  oko 25.000.000 evra. Uništeno je nekoliko stotina kuća, privrednih objekata, mostova. Ljudi su ostali bez domova, imovine, decenijskih ulaganja. Bar jednom mesečno u novinama osvane vest i o nekom požaru koji je progutao nečiji stan. Skoro već dežurno objašnjenje glasi da je reč o lošim instalacijama. Ako, srećom, nema žrtava, vest zaboravimo i pre nego što je pročitamo. O ljudima koji su u trenu ostali bez ičega retko kad razmišljamo.

Niko nema spakovan kofer s uspomenama koji će spasti iz poplavljenog ili zapaljenog stana. Malo je onih što imaju rezervnu adresu na kojoj će opet stvoriti dom, a svi žele da ono što su stekli potraje. Da ne ostanu ni bez krova ni bez uspomena. Zašto nam je važnije da kupimo nov tepih nego da platimo osiguranje? Zašto se ne borimo protiv svojih briga i strahova? Zašto ne razmišljamo da loše stvari mogu i nama da se dogode? Zato što štedimo!? Ne, već zato što mislimo da se to događa nekim drugim ljudima. Zato  što verujemo da smo oprezniji i  odgovorniji. Ali ne, mi smo možda samo imali više sreće. A sreća nije trajna imovina.  Zašto nikad ne pomislimo da je osiguranje zapravo najbolja štednja?

Štedimo zdravlje jer manje strahujemo i štedimo ono što smo stvorili jer to možemo nekako da nadoknadimo. I nije važno da li će i kad će zatrebati. U nekom trenutku bićemo srećni  jer smo mnogo uštedeli.

Jedna polisa nekad menja sve, a paket „čuvаr kućе“ „Dunav osiguranja“ pruža  zаštitu оd  pоžаra, udаra grоmа, od оluјe, grаda, еksplоziјa, izliva vоdе iz instаlаciја, od prоvаlne krаđe i rаzbојništva, lоma stаklа, havarije na instаlаciјama, pоplаve i buјicе, zеmlјоtrеsа, a čuva i članove domaćinsta. Posebnu pogodnost predstavlja u slučајu  pоžаrа, jer podrazumeva nаdоknаdu trоškоva iznајmlјivаnjа privrеmеnоg smеštаја zа pоrоdicu, uklјučuјući i trаnspоrt prеоstаlih stvаri dоmаćinstvа, dо iznоsа оd 500 еvrа, kао i trоškоve prеvеntivnе zаmеnе brаvе nа оbјеktu usled nеstаnkа klјučеvа, u iznosu od 100 еvrа.

Da li je mnogo mesečno izdvojiti oko 300 dinara ili 550 dinara za osiguranje stana od 50 metara kvadratnih u zavisnosti od brojnih rizika koji se mogu dogoditi? Šta možemo svakog meseca da kupimo za taj novac? Malo toga, tek neku sitnicu. U stvari, mnogo – jer osećaj sigurnosti nema cenu. Ništa nas ne može spasti od neprijatnih ili teških situacija, ali može nam pomoći da ih prebrodimo, ma kad se dogodile. Biti pozitivan i verovati samo u dobre dane sjajan je stav, ali… E to „ali“ treba spremno dočekati. I kupite obavezno čuvarkuću, lepo izgleda, ne traži mnogo truda, a možda nekad i ona ustreba. Nikad se ne zna.