Ljudske aktivnosti utiču na FIZIČKU STABILNOST Zemlje

Naučnici ističu da izgradnja velikih brana, akumulacionih jezera i intenzivno crpljenje podzemnih voda imaju mnogo veći uticaj na planetu nego što se ranije pretpostavljalo.

Prema studiji, ljudi su premeštanjem ogromnih količina vode iz okeana i reka na kopno promenili raspodelu mase na planeti. Kada se masa pomeri, menja se i ponašanje rotirajućeg tela, što se dešava i sa Zemljom: njena osa rotacije se pomera, slično kao kad klizač na ledu raširi ili skupi ruke i time promeni brzinu i stabilnost okretanja.

Naučnici su izračunali da su zbog ljudskih intervencija geografski polovi pomereni za više od jednog metra. Najveći deo tog pomeranja povezan je sa 20. vekom, periodom u kojem je izgradnja brana, hidroelektrana i ogromnih rezervoara postala globalno rasprostranjena. Ovaj proces je toliko intenzivan da je merljiv na planetarnom nivou.

Pomeranje mase utiče i na nivo mora. Voda koja se zadrži u akumulacionim jezerima ili crpi iz podzemlja više nije u okeanu, što privremeno usporava porast nivoa mora. Međutim, to ne znači da je problem rešen ‒ naprotiv, ovakve intervencije samo komplikuju razumevanje realnog porasta nivoa okeana jer lokalni efekti prikrivaju globalne trendove izazvane topljenjem glečera i zagrevanjem vode.

Ovo istraživanje pokazuje koliko su današnje ljudske aktivnosti ogromnih razmera: one ne menjaju samo klimu, ekosisteme i biodiverzitet, već utiču i na samu fizičku stabilnost planete. Naučnici upozoravaju da promena ose rotacije možda ne ugrožava život direktno, ali je jasan signal da je čovek postao geološki faktor koji može da utiče na fundamentalne karakteristike Zemlje.

Evolucija ne može da prati ubrzane promene u životnoj sredini

Rizik od izumiranja

Rizik od izumiranja

Život 30.11.2025. 19:20

Evolucija ne može da prati ubrzane promene u životnoj sredini