Zdravlje
26.08.2025. 17:40
Život
10.11.2025. 14:10
Mihailo Paunović
Generacijski jaz
Mentalno zdravlje dece i mladih: POVERENJE koje je neophodno VRATITI
U Srbiji se o mentalnom zdravlju i dalje govori šapatom. Kao da je reč o sramoti, a ne signalu da je čoveku potrebna pomoć. Valjda zbog toga što smo dugo učeni da "stisnemo zube“, da "izdržimo“, da je slabost pričati o strahu, tuzi ili praznini. Dok ne zaboli telo, problem ne postoji. Dok ne pukne sistem, svi se pravimo da funkcioniše.
Ali poslednjih godina, taj zid ćutanja počeo je da se kruni. Da na ovu temu ne razgovaramo samo na Svetski dan mentalnog zdravlja, u velikoj meri doprinela je tragedija u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar“. Taj bolan događaj naterao nas je da se zapitamo koliko zaista poznajemo svoju decu i šta se dešava u njihovim glavama, u učionicama, ali i u virtuelnim svetovima u kojima su istovremeno najpovezaniji i najusamljeniji.
Dok nam deca i mladi svakodnevno šalju suptilne, ali jasne signale kroz tugu, povlačenje, anksioznost, izlive besa ili predugo zadržanu tišinu, mi smo još društvo koje tek uči da razume i prepozna njihove emocije. Ispod statistika, iza školskih ocena i društvenih mreža, krije se generacija koja odrasta pod pritiskom da bude "srećna“, "uspešna“ i "snažna“, dok joj retko ko pokazuje kako da bude samo dobro.
Svetska zdravstvena organizacija već godinama upozorava da je mentalno zdravlje dece i mladih jedno od ključnih pitanja 21. veka, upozoravajući da globalno više od 15 odsto mladih između 10 i 19 godina pati od neke vrste psihičkih problema. Prema studiji "Situaciona analiza dece i adolescenata“ koju je sproveo UNICEF, u Srbiji je oko 16 odsto adolescenata od 16 do 17 godina ranjivog mentalnog zdravlja.
Detinjstvo i rana adolescencija predstavljaju posebno važne periode za promociju mentalnog zdravlja i prevenciju mentalnih poremećaja, s obzirom na to da je utvrđeno da do 50 odsto mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine.
Ali brojke same po sebi ne govore dovoljno. Iza svake statistike stoji jedno dete koje se svako jutro budi s knedlom u grlu, tinejdžer koji glumi da je dobro jer ne želi da brine roditelje, ili mlada osoba koja ne zna kome da se obrati. Njihove brige nisu uvek dramatične, ali su uporne i stvarne.
Današnji adolescenti odrastaju u svetu u kojem su stalno "onlajn“, ali sve ređe stvarno povezani. Digitalni pritisak da izgledaju savršeno, budu uspešni, zabavni i neprekidno dostupni, postao je novi oblik opterećenja. Poređenja, komentari, lajkovi i algoritmi neprekidno mere njihovu vrednost. Brojni izazovi sa kojima se svakodnevno suočavaju čine ih ranjivijim, u domenu mentalnog zdravlja, u odnosu na druge uzrasne grupe.
Kada stručnjaci govore o faktorima rizika kojima su tinejdžeri izloženi, a koji mogu negativno uticati na njihovo mentalno zdravlje, najčešće ističu: biološke faktore (genetske predispozicije, hormonalne promene i druge fizičke promene koje mogu doprineti razvoju mentalnih poremećaja), socijalne faktore (pritisci u školi, problem u porodici, vršnjačko nasilje i socijalna izolacija), psihološke faktore (nisko samopouzdanje, perfekcionizam, nezadovoljstvo sopstvenim izgledom ili sposobnostima).
Ali, mentalno zdravlje odavno više nije samo tema za "stručnjake“, već je pitanje javne svesti i društvene odgovornosti. Ne tiče se samo psihologa, nego i nastavnika, roditelja, medija, institucija. Mentalno zdravlje dece i mladih jedno je od najvažnijih pitanja našeg vremena.
Da bismo bolje razumeli kroz šta mladi u Srbiji danas prolaze, od velike pomoći može biti studija Centra za prava deteta – "Procena stanja mentalnog zdravlja adolescenata i psihosocijalne podrške“ iz 2024. urađena u okviru projekta "Promovisanje dobrobiti dece u zaštiti od nasilja“. Istraživanje ne samo da donosi sveobuhvatan uvid u stanje mentalnog zdravlja mladih u Srbiji, već donosi i uvid u izazove sa kojima se suočavaju deca, roditelji i stručnjaci koji rade sa njima.
Kako je u samoj studiji objašnjeno s obzirom na ograničene resurse i vremenski period, nije bilo predviđeno sprovođenje sveobuhvatnog pristupa koji uključuje mešovite metode, već je sproveden brzi pregled stanja sa ograničenom grupom zainteresovanih strana u periodu od 10. marta do 10. aprila 2024. godine.
"Sproveden u kratkom vremenskom okviru, ovaj brzi pregled omogućio je sintezu ključnih informacija dobijenih od ciljno odabranih grupa aktera, kroz primenu sledećih istraživačkih metoda: a) Pregled međunarodnih i evropskih standarda, kao i nacionalnog pravnog okvira koji se odnosi na mentalno zdravlje adolescenata, s posebnim fokusom na povezanosti mentalnog zdravlja i nasilja; b) Ankete usmerene na roditelje i stručnjake, bilateralni intevjui sa odabranim profesionalcima i fokus grupe sa decom, radi sagledavanja izazova sa kojima se suočavaju adolescenti, roditelji i stručnjaci u vezi sa mentalnim zdravljem adolescenata, kao i dostupnih usluga za unapređenje mentalnog zdravlja, prevenciju i zaštitu od nasilja. Procena je obuhvatila četiri fokus grupe sa decom, anketu sa roditeljima dece uzrasta od 11 do 17 godina, kao i anketu sa stručnjacima za razvoj deteta (psiholozima, pedagozima i socijalnim radnicima). U anketi sa roditeljima učestvovalo je preko 300 ispitanika, što predstavlja statistički značajan uzorak. Anketu sa stručnjacima popunilo je 47 profesionalaca iz oblasti razvoja dece, koji rade kao psiholozi, pedagozi i socijalni radnici, i to 40,4 odsto psihologa, 34 odsto pedagoga i 23,4 odsto socijalnih radnika. Iako je poseban trud uložen da se u fokus grupe uključe decа iz ranjivih ili socijalno isključenih grupa, ograničenje ove ankete jeste to što možda nije adekvatno obuhvatila stavove njihovih roditelja, koji su manje aktivni na internetu i u roditeljskim udruženjima kroz koje je anketa distribuirana“, navodi se.
Ono što ovo istraživanje čini posebnim jeste spajanje tri perspektive – dečje, roditeljske i stručne.
Takođe, istraživanje je pokazalo da ako iskreno želimo da razumemo kroz šta prolaze mladi, prvo moramo da ih saslušamo. A kada ih neko zaista pita, oni umeju da govore jasno i iskreno.
Iako se često misli da deca i tinejdžeri ne umeju da prepoznaju svoje emocije, istraživanje pokazuje sasvim suprotan uvid.
"Deca su pokazala razumevanje za to šta znači loše mentalno zdravlje i prepoznaju mentalne izazove kao što su agresivno ponašanje, depresija, anksioznost, emocionalna nestabilnost, promene raspoloženja i nedostatak strpljenja. Deca su navela da u školi ne uče o mentalnom zdravlju“, piše u istraživanju.
Međutim, razumevanje problema ne znači da deca imaju i kome da se obrate. Upravo tu nastaje jaz između njihovog znanja i sistema podrške koji bi trebalo da ih prati. Iako prepoznaju šta znači loše mentalno zdravlje, mladi često ne veruju odraslima da mogu ili žele da im pomognu. Zbog toga biraju da ćute ili da se poveravaju jedni drugima.
"Većina dece navela je da bi svoje probleme najpre podelila sa prijateljima, radije nego sa odraslima. Deca su istakla da najviše poverenja imaju u prijatelje, a u nekim slučajevima i u roditelje. Iako su upoznata sa stručnjacima za razvoj dece koji rade u njihovim školama (psiholozima i pedagozima), rekla su da im ne veruju dovoljno da bi sa njima razgovarali o svojim problemima mentalnog zdravlja zato što smatraju da takvi razgovori ne bi ostali poverljivi. Takođe, deca se plaše negativnih posledica koje bi mogle nastupiti ako prijave nasilno ponašanje drugih vršnjaka. Ona se plaše da bi nasilje moglo eskalirati ako škola ili centar za socijalni rad intervenišu u takvim situacijama“, navodi se u istraživanju.
Zdravlje
10.10.2025. 10:21
Zabrinjavajući podaci: Oko 250.000 ljudi u Srbiji pati od depresije
Ono što dodatno pogoršava situaciju jeste činjenica da deca, iako provode najveći deo svog vremena u školama, ne doživljavaju te ustanove kao mesto gde im stručnjaci mogu pružiti sigurnu i poverljivu podršku. Deca tako ostaju bez podrške u okruženju koje bi trebalo da im pruža sigurnost i priliku za razvijanje veštine suočavanja sa stresom i konfliktima. Takođe, iako je istraživanje pokazalo da deca prepoznaju različite oblike nasilja kojima mogu biti izložena, uzdržana su u vezi samog prijavljivanja slučajeva nasilja.
"Deca u fokus grupama prepoznaju različite oblike nasilja nad decom, uključujući fizičko, psihičko i seksualno nasilje, i potvrđuju da su fizičko i psihičko nasilje najzastupljeniji u školama. Mnoga deca smatraju da im odrasli ne mogu pomoći u rešavanju slučaja nasilja. Dečaci su istakli potrebu da nasilje rešavaju sami ili uz podršku prijatelja. Deca su manje sklona da prijave nasilje nekom školskom radniku, bilo da je to nastavnik, psiholog ili pedagog. Neka deca bi najpre o nasilju razgovarala sa roditeljem ili starateljem, dok su se neka osećala prijatno da prijave nasilje razrednom starešini ili nastavniku za kojeg veruju da može rešiti problem. Deca su kao problem videla i to što prijavljeni slučajevi nasilja nisu adekvatno rešavani. Smatraju da nasilnici često ne snose odgovornost za svoje postupke. Neka deca nisu verovala da škola može pružiti podršku deci koja su bila žrtve nasilja.“
Iako deca često ne veruju odraslima da će im pomoći u rešavanju problema mentalnog zdravlja ili nasilja, roditelji sami priznaju da im je potrebno više znanja i podrške kako bi mogli da razumeju svoje tinejdžere.
Glavni nalazi ispitivanja roditelja o mentalnom zdravlju adolescenata koje je Centar za prava deteta sproveo pokazali su da su roditelji svesni mentalnih izazova sa kojima se adolescent suočavaju i u velikoj meri smatraju da je neophodno da dobiju raznovrsne informacije i usluge kako bi adekvatno podržali svoju decu.
"Većina roditelja (82,8 odsto) smatra da je rani period adolescencije najrizičniji kada je reč o problemima mentalnog zdravlja. Roditelji su naveli da je nedostatak samopouzdanja najčešći mentalni problem u ovom periodu. Takođe, roditelji su ukazali na prisustvo osećanja anksioznosti, gubitka motivacije i koncentracije, sklonosti ka sukobima sa vršnjacima, tuge ili samopovređivanja kao pokazatelje mentalnih poteškoća u ranoj adolescenciji. Većina roditelja (više od 80 odsto) smatra da roditelji nemaju dovoljno znanja o mentalnim izazovima adolescenata. Ukupno 95,6 odsto ispitanih roditelja smatra da roditelji treba da budu bolje informisani o problemima mentalnog zdravlja dece. Roditelji smatraju da bi linije telefonskog ili onlajn savetovanja za podršku roditeljima i kvalitetnije informacije dostupne na internetu bile najbolji način da se bolje informišu. Pored toga, više od polovine roditelja izrazilo je potrebu za raznovrsnom podrškom koja bi obuhvatala onlajn konsultacije, individualne sesije sa stručnjacima za razvoj deteta, grupne radionice za roditelje i pristup porodičnom savetovanju“, piše u studiji.
Mentalno zdravlje mladih u Srbiji ostaje izazov jer, iako mladi jasno prepoznaju sopstvene emocionalne potrebe, često nemaju kome da se obrate. Nepoverenje u odrasle i strah od posledica prijavljivanja nasilja ostavljaju ih ranjivim u okruženju gde provode najveći deo svog vremena. Ovo nas podseća da je naš zadatak da ih više slušamo, da im se zaista posvetimo i pokažemo da smo tu za njih. Samo kada deca budu sigurna da ih odrasli razumeju i štite, škole i porodica mogu postati istinski oslonac i prostor za njihov zdrav razvoj. Vraćanje poverenja nije luksuz već ključ za snažnu, otpornu generaciju.
Zdravlje
21.05.2025. 16:10
MENTALNO ZDRAVLJE DECE I MLADIH: Kako pomoći neshvaćenoj generaciji
Zdravlje
29.10.2025. 22:10
ChatGPT i mentalno zdravlje: MILION korisnika nedeljno pokazuje samoubilačke namere
Komentari
