Život
24.08.2020. 17:13
R. E. / Index.hr
Naučnici su ozbiljno zabrinuti, nestalo je pola milijarde tona leda sa Grenlanda
Ledena ploča na Grenlandu prošle godine otopila se više nego ijedne prethodne otkako postoje merenja, pokazala je nova studija, što je još jedan znak pogubnog uticaja zagrevanje planete.
Istraživanje koje je u četvrtak objavljeno u naučnom časopisu Communications Earth and Environment, pokazalo je da je Grenland 2019. godine izgubio godišnji rekord od 532 milijarde tona leda, i da je samo tokom juna nestalo 223 milijarde tona leda. Poređenja radi, od 2003. do 2016. godine, prosečno se otopilo oko 255 milijarde tona leda godišnje, piše CNN, prenosi Index. hr.
"Dokumentovali smo još jednu rekordnu godinu gubitka za Grenland. To nam pokazuje ne samo da je ledena površina izvan ravnoteže, nego i da će biti sve više i više ekstremnih godina u smislu gubitka", rekao je Ingo Sasgen, glaciolog Instituta za polarna i morska istraživanja Alfreda Wegenera i jedan od autora studije.
Ovaj izveštaj sledio je studiju objavljenu prošle nedelje, koja je ukazala da je ledena površina na Grenlandu prešla tačku bez povratka, i da se povlači u rapidnim skokovima, što dovodi do iznenadnog i nepredvidivog porasta nivoa mora.
Grenland je autonomna teritoteritorija Danske i najveće ostrvo na svetu. Ledom je pokriveno 79 odsto njegove površine. Grenlandska ledena ploča druga je najveća na svetu nakon antarktičke, a njeno otapanje svake godine pridonosi porastu nivoa mora za jedan milimetar. Ali to će se pogoršavati kako se bude povećavala emisija stakleničkih plinova i zagrevanje planetu.
Povezane vesti - U Kaliforniji izmerena najveća temperatura ikada na zemlji
"Arktik se leti zagreva jedan i po put brže od globalnog proseka", kaže Sasgen za CNN.
Grenland je 2019. izgubio 15 odsto više leda nego prethodno rekordne 2012. godine, pokazala je studija. Iako se ledena površina ubrzano topi od 90-ih godina, izveštaj je pronašao nekoliko faktora zbog kojih je 2019. godina bila rekordna. Prošla je godina bila treća najtoplija otkako postoje merenja, a temperature površinskog vazduha na Arktiku bila je druga najviša u 120 godina merenja.
Sasgen kaže da je porast temperatura povezan s malim snežnim padavinama, toplim atmosferskim uslovima s malo oblaka koji omogućavaju sunčevom zračenju bolji prodor u ledenu oloču i rekordno otapanje. Zanimljivo je da su dve hladnije godine koje su prethodile 2019. donele redukciju otapanja leda.
Povezane vesti - Za led na Grenlandu više nema spasa
Satelitski podaci pokazuju da je gubitak leda na Grenlandu 2017. i 2018. bio manji nego u bilo kojem prethodnom dvogodišnjem razdoblju od 2003. do 2019. godine, a razlog tome su bila dva nenormalno hladna leta na zapadu Grenlanda, više snega i zimski uslovi na istoku.
Greenland's ice sheet saw record mass loss in 2019, study finds https://t.co/KmxDh4g6r8 pic.twitter.com/K3x0Q0jLRO
— Reuters (@Reuters) August 20, 2020
Međutim, Sasgen kaže da ova dva hladna leta ne nadoknađuju dramatično otapanje 2019. godine. Izveštaj je pokazao da će se otapanje ledene mase nastaviti zbog zagrevanja Arktika.
"Ovo ekstremno otapanje može dovesti do dodatnog povećanja gubitka ledene mase. To je zabrinjavajuće, ekstremo se povećavaju, a mi premalo znamo o tome kako će ledena ploča reagovati na još ekstremnije klimatske varijabilnosti", kaže Sasgen.
Scientists say the loss of ice in Greenland last year was “unprecedented”, breaking the previous record by 15%
Experts say ongoing emissions of carbon are pushing Greenland into an era of more extreme melting
— BBC News (World) (@BBCWorld) August 21, 2020
Predviđa se da će nivo mora porasti za jedan metar do kraja veka, potopiti obalna područja i izbrisati plaže i nekretnine. Bez izgradnje odbrambene infrastrukture, otprilike 300 miliona ljudi širom sveta, ponajviše u SAD-u, Evropi i Aziji, mogli bi da izgube svoje domove zbog podizanja mora u sledećih 30-ak godina. Obalne američke savezne države poput Floride, veliki gradovi kao što su London, Šangaj, Hong Kong, Dhaka u Bangladešu ili indijska Kolkata i sva pacifička ostrva u riziku su zbog podizanja nivoa mora.
Komentari
