Neko nas posmatra

Institucija poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obavila je 1300 redovnih nadzora u prošloj godini, a najviše žalbi građana odnosilo se na oblast video-nadzora privatnog obezbeđenja, izjavio je poverenik Milan Marinović.

On je kazao i da je podneo inicijativu za osnivanje elektronske platforme za saradnju sa organima u zaštiti podataka o ličnosti širom sveta na koju su do sada stigli odgovori iz Moldavije, Bosne i Hercegovine i Jermenije.

"Prošle nedelje smo mejlom na više od 130 adresa organa koji se bave zaštitom podataka o ličnosti širom sveta uputili inicijativu o osnivanju e-asocijacije tih organa koja bi služila kao platforma za razmenu iskustava i zajedničko delovanje", rekao je Marinović na obeležavanju Dana zaštite podataka o ličnosti u Beogradu.

Kazao je i da se radi na Zakonu o veštačkoj inteligenciji i na dva zakona u oblasti obrade podataka o ličnosti.

Marinović je dodao da će priznanja za doprinos u borbi za zaštitu podataka biti dodeljena OEBS-u, neprofitnoj organizaciji Ujedinjenih nacija UNOS, Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa Srbije.
Prethodno, Marinović je za RTS rekao da će ova godina biti još izazovnija u sferi zaštite podataka u odnosu na prethodnu. Bilo je prijava povrede podataka na nekoj od platformi društvenih mreža, navodi Marinović, objašnjavajući kome se u tom slučaju treba najpre obratiti.

U digitalnom svetu, naši podaci često putuju brže nego što pravila stižu da ih zaštite.

Koliko su naši podaci zaista bezbedni u vreme ubrzanog tehnološkog razvoja i veštačke inteligencije?
Marinović kaže da su u prethodnoj godini izazovi u vezi sa zaštitom podataka bili izraženi, a u godinama koje dolaze biće još veći.
On je naveo da podatke građana svi traže i da ih je teško sačuvati.

Jedan od ključnih problema u zaštiti podataka o ličnosti je nedostatak odgovornosti velikih tehnoloških kompanija. Zakoni u Srbiji, ali i šire u Evropi, nalažu da svi subjekti koji obrađuju podatke građana, bez obzira na to gde se nalaze, moraju da imaju predstavnika za zaštitu podataka.

Iako su neki od najvećih globalnih igrača, poput "Gugla", "Alibabe", "Snepčeta" i "Vibera", odredili svoje predstavnike za zaštitu podataka, neke kompanije, poput "Mete" (bivši Fejsbuk) i "Iksa" (bivši Tviter), to nisu učinile. Poverenik Marinović naglašava da su te kompanije dužne da se pridržavaju zakonodavstva zemlje u kojoj korisnici ostavljaju svoje podatke.

Zaštita podataka postala je naročito problematična u kontekstu društvenih mreža. Građani Srbije su se najčešće žalili na curenje podataka, posebno na mrežama poput Fejsbuka, Instagrama i Tvitera. Iako Marinović nudi pomoć građanima koji sumnjaju da su njihovi podaci povređeni, problem je u tome što društvene mreže često zanemaruju zakonske zahteve.

Naime, građani su obavezni da se prvo obrate kompanijama koje upravljaju njihovim podacima, a tek ukoliko to ne donese rezultate, poverenik može da interveniše. 

"Zakonodavni okvir u Srbiji nije dovoljno snažan da se efikasno spreče ovakve povrede privatnosti, naročito kada su u pitanju velike međunarodne kompanije", napominje Marinović.

S obzirom na to da mnoge velike kompanije posluju u više država, poverenik se u poslednjim godinama fokusirao na međunarodnu saradnju.

Zajedno sa kolegama iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore započeo je inicijativu kojom je nastojao da se udruže države regiona i zajednički deluju protiv nepoštovanja zakona od strane velikih tehnoloških kompanija. Iako su neke kompanije odgovarale na upite i počele da menjaju svoje prakse, mnoge su ostale nezainteresovane za saradnju, pa čak i ignorisale pozive.

"Na primer, ’Meta’ je počela da odgovara na zahteve, ali odgovori nisu bili zadovoljavajući, dok je ’Iks’ potpuno ignorisao pozive za dijalog", dodaje Marinović.

Jedan od najvažnijih i najkompleksnijih izazova u oblasti zaštite podataka odnosi se na upotrebu ličnih podataka za razvoj veštačke inteligencije. Kompanije poput "Mete" i "Iksa" koriste podatke svojih korisnika za obuku i razvoj algoritama veštačke inteligencije.

"Problem nastaje jer se ovi podaci, koji su prikupljeni od strane korisnika u ranijim godinama, sada koriste za tehnologije koje tada nisu postojale. Građani nisu uvek svesni da će njihovi podaci biti korišćeni u tim svrhama, a iako su korisnici prethodno pristali na uslove korišćenja, nisu mogli da predvide kako će se njihovi podaci koristiti u budućnosti. To je stvorilo ozbiljnu zabrinutost među regulatornim telima i organizacijama koje se bave zaštitom privatnosti", kaže Marinović.

Poverenik Marinović ističe da građani moraju biti sve više budni i edukovani o svojim pravima i odgovornostima u pogledu zaštite podataka o ličnosti.

Na Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti, koji se obeležava 28. januara, predstavljena je nova publikacija koja analizira praksu u ovoj oblasti. Publikacija prikazuje najvažnije prijave i utvrđene povrede, a prema podacima iz prethodne godine, najveći broj prijava odnosio se na društvene mreže i video-nadzor.

"Građani se najčešće žale na neovlašćeno snimanje, bilo od strane države ili privatnih lica", istakao je Marinović.

Video-nadzor predstavlja još jedan značajan izazov za zaštitu privatnosti. Iako u Srbiji postoje zakoni koji regulišu video-nadzor, još nema specifičnog zakona koji bi detaljno regulisao ovu oblast. Zakon o policiji reguliše video-nadzor na javnim mestima, dok Zakon o privatnom obezbeđenju pokriva privatne video-nadzore.

Međutim, mnogi građani nisu dovoljno upoznati sa tim zakonima pa često dolazi do prekršaja privatnosti. Poverenik je najavio i izmene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koje će delimično regulisati i oblast video-nadzora, s ciljem da se poveća zaštita građana.
Zaštita podataka o ličnosti zavisi i od angažmana samih građana. Poverenik ističe da je ključ u edukaciji i informisanju građana o njihovim pravima. Samo kroz veću svesnost o privatnosti i odgovornosti mogu se stvoriti uslovi za efikasnu zaštitu podataka.

"Pored toga, neophodno je da međunarodna zajednica postigne veću saradnju i postavi jasnija pravila u vezi sa upotrebom podataka, kako bi se obezbedio pravičan i siguran digitalni prostor za sve korisnike", zaključio je poverenik Milan Marinović.