Nju je nemoguće ne voleti

Da li je ona porok , zavisnost ili uteha. Svejedno, svi odgovori vode ka slatkom komadu bez koga bi život na planeti sigurno bi bio manje zanimljiv. Da nije tako ne bi za njom svakog dana posegnulo milijardu ljudi. Danas je Svetski dan njenog veličanstva čokolade i slavimo ga kao dolazak čokolade u Evropu 1550. godine.

Međutim, nije ovaj dan nije jedini važan dan najprodavanije poslastice na svetu, jer ona ima još tri važna dana. Nacionalni dan koji se obeležavaju 28. oktobra i 28. decembra, kao i Međunarodni dan čokolade, koji se obeležava 13. septembra u čast Miltona Heršija, osnivača fabrike čokolade Herši, koji je rođen 13. septembra 1857. godine.

Najviše čokolade i danas se pojede u Evropi, a ako je verovati statistici, stanovnici Velike Britanije, Švajcarske i Nemačke u proseku pojedu po 11 kilograma čokolade godišnje. Međutim, ljudi toliko vole čokoladu da su ustanovljeni i Nacionalni dan mlečne čokolade, Nacionalni dan bele čokolade i Nacionalni dan kakaoa.

A od kakaoa sve i počinje. Njegovo botaničko ime je veoma simbolično, Theobroma cacao, što znači “hrana bogova”. Malo zimzeleno drvo raste do osam metara visine u području oko Ekvatora (Meksiko, Venecuela, Nikaragva), zaštićeno od vetrova i direktnog sunca. Najpogodnija temperatura za razvoj je između 25 i 35 Celzijusovih stepeni. Nagađalo se da je divlji kakaovac rastao sve od jugoistočnog Meksika do reke Amazona, dok novija istraživanja pokazuju da je ipak stigao iz tropskih područja Amazona, a kasnije se raširio sve do Severne Amerike.

 Iz Amerike na španski dvor prvi ga je doneo Kristofer Kolumbo, a nešto kasnije španski osvajač Hernando Cortez 1519. probao je na dvoru kralja Montezume "gorku vodu". Kad se desetak godina kasnije vratio u Španiju, sa sobom je doneo i čokoladni napitak nazvan "cho-co-lah-tay".

Godine 1615. taj se napitak prvi put pojavio na kraljevskom venčanju u Francuskoj, a 1662. godine stigao je u Englesku pod nazivom "chocolata". Čokolada kakvu poznajemo danas je novijeg datuma, i to zahvaljujući Holanđaninu Conradu J. van Houtenu, koji je 1828. godine patentirao hidrauličnu presu, koja je mrvila zrna kakaoa I tako dobio prah.