Život
04.10.2023. 22:00
Život
11.10.2023. 23:00
Nebojša Jevrić
Kolumna
Urbane legende: Vučelja strašivi
Vučelja je rastao kao iz vode. Postao krupan mladić, stasit ali i dalje po mraku do vode nije smeo. “Šta ću kad sam strašiv!“, priznavao je. Ali takvog guslara nije bilo u tri sela. Ne samo da je guslao, nego i guslarske pesme sastavljao. I opet poče jedan rat.
Malo srpsko hercegovačko selo u dubrovačkom zaleđu pripalo je Hrvatima.
Odavno je pusto. Da nije Vučelje Strašivog, guslara, niko se ne bi sećao ni da je postojalo.
Vučelja jedinak u oca i majke.
Jedva ga očuvali.
Dobar, ali plašljiv.
Kad bi krenuli u polje, on se boji da ostane sam u kući. Mater ga vodi kod Radovanuše da mu slijeva stravu.
Za astalom je sedeo do đeda koji ga je osobio mimo svu đecu kojih je kuća bila puna.
Đed nije ništa radio, samo sa puškom talijankom obilazio vinograde i gađao tice da ne zoblju grožđe.
Vučelja rukama zatisne uši. Padao na zemlju kad bi opalio, ali se ipak navikao.
Jedva ga je đed nagovorio da se i on oproba.
Pokazalo se da je dečačić dobar strelac. Omašivo nije.
Ispred kuće je rasla goleme trešnja na koju su se svi peli sem Vučelja.
Popeo bi se do najniže grane ali dalje nije smeo.
A tu nije bilo trešanja. Sedeo je i plakao dok su mali stričevići pljuvali koštice na njega.
“Kukavice, kukavice...“, rugali su mu se, a on je sedeo pod trešnjom i plakao.
Đed sa sekirom je otkresao granu samo za njega.
Da se vere po stenju i traži gnezda po šumi, nije moglo bit govora.
Bojao se mraka. Nije smeo da ode do izvora jer su se tamo javljala priviđenija.
Deca ko deca, još su ga vise plašila.
Đed nije bio neki guslar, ali su nadaleko bile čuvene gusle koje je on pravio.
Napravio je jedne male, samo za unuka.
Đed je naizust znao mnogo epskih pesama.
Vučelja ih je lako pamtio a onda guslao, prvo đedu, a onda ostalima.
Kad je naučio da čita, kupili su mu u Trebinju Vukovu pjesmaricu.
Pred spavanje, naročito zimi kad se okupe oko ognja, svi su ga slušali. Druge zabave u selu bez struje nije bilo.
Vučelja je rastao kao iz vode. Postao krupan mladić, stasit, ali i dalje po mraku do vode nije smeo.
“Šta ću kad sam strašiv!“, priznavao je.
Ali takvog guslara nije bilo u tri sela. Ne samo da je guslao nego i guslarske pesme sastavljao.
I opet poče jedan rat.
Podeliše oružje, ali se njega niko ne seti. Sa đedovom talijankom prepravljenom da troši metke od apovke, i guslama preko ramena, pojavio se i on na liniji. I to kod interventnog voda.
Svi su se čudom čudili, ali ga primiše. Duge su noći u planini. Guslao je kraj vatre i borce zabavljao.
Kad bi pukla granata, padao je po zemlji i kasnije bled kao krpa ustajao.
“A ko će vaša junaštva opjevati ako ja nisam tu?“
I uvek sa njima u zasedu, uvek na prvoj liniju.
Ostali su se junačili, a on je govorio: “Šta ću kad sam strašiv, pa strašiv.“
Rešeni da očiste zaleđe Dubrovnika, udarila je na njih proslavljena hrvatska gardijska jedinica “Tigrovi“.
Hercegovci su se junački branili, ali su bili prinuđeni da se polako povlače.
Vučelja se nije povukao. Bio se sakrio prepaden u škrapu.
“Tigrovi“ su prošli pored njega, a ni primetli ga nisu.
Život
28.09.2023. 22:20
Urbane legende: Makarije Drekalović
Kad su odmakli, počeo je da puca. Vučelja Strašivi.
Imao je torbak municije, imao bombu koju je za svoj vrat čuvao.
Sam. Nije promašivao. Ko nekad tice u vinogradu.
Među “Tigrovima“ je nastala panika.
Na početne položaja vratio se i interventni vod.
Te noći su hrvatski “Tigrovi“ imali velike gubitke.
Otišli su prema Dubrovniku noseći ranjene. Mrtve nisu izvlačili.
“Šta bi to s tobom, Vučelja, e?“, pitao je komandant.
Nije stigao da mu odgovori. Pala je granata i poginuo je komandant Neđeljko, pomorac, plovio na strancu, a napustio brod da se svojima pridruži.
Vučelja je sad u Meburnu. Obilazi srpske klubove, kafane, slave. Gusla o epskim junacima i iz ovog rata.
Na ono Strašivi svi su zaboravili.
Život
19.09.2023. 23:00
Urbane legende: Frau Sneža
Komentari
