ODLAZAK JEDNOG OD NAJVEĆIH UMOVA 20. VEKA

Nikola Tesla, naučnik, stvaralac, pronalazač, vizionar, duhovnjak, ili jednostavno "čovek koji je izumeo 21. vek", svojom genijalnošću u istoriju je ucrtao naučne izume koji se i danas koriste. Njegovi pronalsci poput Teslinog transformatora, obrtnog magnetnog polja, zatim doprinos u modulaciji radio-signala i radovi u oblasti rendgenskih zraka, čine srž današnje nauke i istraživanja. Po Tesli je nazvana jedinica jačine magnetnog polja, asteroid, krater na Mesecu, fabrika sijalica u Češkoj, električni automobil, avion. Teslino ime, i posle 75 godina od njegove smrti, nose dve termoelektrane u Srbiji, biblioteka Univerziteta u Nišu, zatim aerodrom, Elektrotehnički institut i srednja tehnička škola u Beogradu.

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu u Lici, tada srpskoj provinciji u Austrougarskom carstvu, a današnjoj Hrvatskoj. Kao sin srpskog pravoslavnog sveštenika, kasnije arhiepiskopa, dobio je priliku da uči o raznim temama iz knjiga koje su se nalazile u ličnoj biblioteci njegovog oca. Tesla je započeo školovanje u rodnom Smiljanu, nastavio u Gospiću, Rakovcu kod Karlovca, studirao je u Gracu i Pragu, ali studije nikada nije priveo kraju. Prema zvaničnim dokumentima, u Ameriku se doselio 7. aprila 1882. godine u 25. godini, iako se već nekoliko puta našao tamo sedamdesetih godina 19. veka, sarađujući sa Edisonom. Godine 1885. u Njujorku je osnovao kompaniju "Tesla" kada je i započeo izradu prvih modela predviđenih za korišćenje naizmenične struje - inovacije koja je preobrazila svet.

Tesla je u Njujork došao kao „radnik", iako se na kraju ispostavilo da je postao vrsan pronalazač, kome se pripisuje oko 700 patenata. Tesla je tek 1937. godine bio predložen za Nobelovu nagradu, ali je dobio samo jedan glas od mogućih 38. Italijan Markoni je ukrao njegove zasluge za radio, i 1909. je dobio prestižno Nobelovo priznanje. Međutim, 30-ak godina kasnije, tačnije 1943. Vrhovni sud SAD presudio da je "pravi tvorac radija Nikola Tesla". Najveći broj pronalazaka srpski naučnik je ostvario u SAD, čiji je građanin bio gotovo 60 godina, gde je i umro 7. januara 1943. u oronuloj hotelskoj sobi u Njujorku. Urna sa Teslinim pepelom pohranjena je najpre na groblju u Njujorku uz zvuke violine i melodiju "Tamo daleko", a preneta je u Beograd 1951. godine i otad se čuva u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici pored njegovih ličnih stvari. Inače, Tesla je samo jednom bio u Srbiji, 1982.

"Kao što vidite i čujete, ostao sam Srbin i preko mora, gde se ispitivanjima bavim. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem podižete slavu Srpstva u svetu", rekao je tada Tesla. U Beogradu je proveo ukupno 31 sat, od 1. do 3. juna, a primljen je u audijenciju kod kralja Aleksandra Obrenovića koji ga je odlikovao ordenom Svetog Save. Nedaleko od današnje Mostarske petlje, na Topčiderskom brdu, najverovatnije u vili kod Vajfertove pivare, priređena je velika manifestacija u njegovu čast. Između ostalih, tom prilikom pozdravio ga je i veliki srpski pesnik, lekar Jovan Jovanović Zmaj, pročitavši mu pesmu dobrodošlice.

Zanimljivosti o Tesli

* Tesla je bio neverovatno opsednut brojem tri, kao i svim brojevima koji su deljivi sa tri. Morao je po tri puta zaredom oprati ruke ili isto toliko puta obići zgradu pre nego što uđe u nju. Mnogi su te njegove rituale povezivali sa opsesivno-kompulsivnim ponašanjem.

* Po priči njegovih prijatelja i onih koji su imali prilike da se zateknu u restoranima koje je posećivao, pre nego što bi zalogaj prineo ustima morao je izračunati njegovu zapreminu, jer u suprotnom ne bi osećao nikakvo zadovoljstvo u jelu. Računao je čak i zapreminu šoljice kafe, tanjira supe. Kažu da je zbog svega toga uglavnom voleo da jede sam.

* U ranoj mladosti počele su da mu se javljaju slike i prizori, propraćene blještavom svetlošću, koja mu je maglila pogled na stvarne prizore i predmete. Objašnjavao je da to nije halucinacija, već da u tom momentu stvarno može da uoči slike, u toj meri jasne i živopisne, da nekada nije mogao da razjasni šta je stvarno, a šta ne. Kasnije je tu "moć" pokušao da iskoristi i prilikom svog rada i stvaranja.

* Osećao je veliku odbojnost prema ženskim minđušama, naročito bisernim, pa je čak izbegavao bilo kakvu konverzaciju sa damama koje su ih nosile. Na jednoj od večera, prijatelji su ga upoznali sa veoma zanimljivom i lepom gospođicom, članicom visokog društva, ali je on jedva uspevao da uspostavi komunikaciju sa njom, i uporno je izbegavao da je pogleda, upravo zbog bisera koje je imala na sebi.

* Ono što je najviše zanimalo svetsku javnost jeste ljubavni život mladog genija. Novinari su se utrkivali da saznaju da li postoji žena koja okupira njegove misli, i da li će neka od njih uspeti da ga "smiri". Ipak, Tesla je ostao sam, i nije pokazivao neku veliku zainteresovanost da nađe životnu saputnicu i da se oženi. Navodi savremenika idu dotle da postoji priča da je Tesla smatrao da celibat bolje utiče na njegovo stvaralaštvo.

* Tesla je oduvek imao izoštrena čula, pa je tako tvrdio da može čuti grmljavinu na udaljenosti od 880 kilometara. Međutim, ono što mu se dogodilo tokom rada u Budimpešti, bilo je neuporedivo sa bilo čim, a lekari su, u nedostatku boljeg naziva, to stanje definisali kao slom živaca. Mogao je čuti kucanje ručnog sata, koji se nalazio tri sobe dalje od njegove, dok je lagano sletanje muve na sto, u njegovoj glavi izazivalo pravu tutnjavu.

* Izuzetno je voleo golubove, i bio očaran njima. Svakog dana je dolazio u park da ih nahrani, a ranjene i bolesne je odnosio u svoj apartman, pa su se mnogi gosti hotela žalili na buku i smrad. Ipak, jedna golubica je zauzela posebno mesto u njegovom srcu, voleo je kao nijedno drugo biće, brinuo se o njoj i isticao da dok god je ima, postoji svrha u njegovom životu. Nastavio je da se brine o njoj i kada se razbolela, a njena smrt ga je duboko pogodila.