"Opet je počeo jedan rat“

Ako je Kosovo srce Srbije, novac je srce rata.

Novac je srce rata, glasila je stara latinska poslovica.

Od kada je počelo u Ukrajini izgubio mi se san.

Ustajem u dva ujutru, pušim kutiju cigara prije nego što svane.

Jedno je gledati rat na televiziji kao što su ga patriote i rodoljupci gledali, kao što ga je gledala Hadži Čaršija Salijeri, a drugo sedeti u rovu, slikati odsečene glave, izmasakriranu decu, gledati kako ginu dečaci oko tebe, pričati sa silovanim ženama koje su razmenjene u petom mesecu trudnoće.

Bol je, lopovi moji, privatna svojina, bol je neotuđiv ako već ne znate.

Vraćaju mi se slike iz rata.

"Nije ti bio dosta jedan rat?"

Kolumna

Kolumna

Scena 17.11.2021. 08:05

"Nije ti bio dosta jedan rat?"

Većina od vas zna da sam na šlemu otpozadi nosio natpis ćirilicom "Ne pucaj brate“.

Bojao sam se više od prijateljske nego od neprijateljske vatre.

Ujutru poluludog od mučnine i sećanja nalazi me pored pepeljare žena.

Prvoga dana čuo sam vest od koje mi se preturila utroba. Od koje mi se mozak zagnojio. Mnogi je nisu čuli. Ne verujem da je ta vest nekom nešto značila.

Čuo sam reč AMNESTIJA.

Ukrajina je obećala opštu amnestiju robijašima koji prihvate oružje i slobodu.

Mnogi su to u ratovima radili.

Kapetan Dragan je tražio da svi dobrovoljci imaju psihijatrijsko uverenje da su zdravi.

Posle toga su svi na to zaboravili.

Ponuditi oružje i slobodu ubicama, silovateljima, pedofilima.

Prvo počinju pljačke. Odmah posle prve granate.

Kurcio Malaparte opisuje ulazak njemačke vojske u Beograd.

Iz Pančeva, Zemuna u Knez Mihailovu su stigli Cigani.

"Jedna Ciganka se toliko prejela kolača da je ležala na podu poslastičarnice i povraćala.“

Na Telegramu se vide popljačkane radnje u Kijevu.

Nisu ih popljačkali Rusi.

Jedna posleratna priča

Urbane legende

Urbane legende

Scena 28.10.2021. 10:25

Jedna posleratna priča

Kad u ratu imaš trista evra u džepu za koje se zna, već si potencijalna meta prijateljske vatre.

Imao sam prijatelja kojeg su ubili zbog četiristo.

Dobro znaju sarajevski Srbi šta to znači kad kriminalci u gradu dobiju oružje.

Pričao sam sa ljudima koji su prošli privatne zatvore Juke Prazine, Ludog Seja Grbavog, Caca...

Sa ženama koje su bile u njihovim javnim kućama.

Nestalo je deset hiljada sarajevskih Srba. Nikog ne interesuje njihova sudbina.

Osnovna organizaciona jedinica u zatvoru je kolektiv.

Kada se kolektiv nađe na slobodi, kapo postaje komandant, a ostali članovi specijalne jedinice.

Kolektiv interesuje ratni plen. Ne interesuje ga rat.

Kad nestane ratnog plena, nestaće i oni po raznim gradovima Evrope.

Ko ima dobar stomak nek pročita knjigu koju je objavila "Svetigora“: "Sarajevski Aušvic“ Đorđa Šuvajla.

Sve mi je deža vi. Televizor ne palim. Slušam Mocarta. Dobar je za epilepsiju.

Znam šta će se videti na televizijskim ekranima. Znam koliko košta fotografija koja će obići svet. Kako će je napraviti. Čak i ko će je napraviti. Čekam izveštaj sa Markala u Kijevu.

Ništa Rusima neće pomoći to što ne ulaze u gradove.

U gradovima je dovoljno oružja. Da li iko zna šta znači podeliti narodu oružje, rekla mi je Žana, Jevrejka prevodilac Crvenog krsta koja je obilazila zbegove.

U knjizi "Masakriranje istine“ najhrabriji srpski ratni reporter Mišo Vujović donosi izjavu kanadskog generala Mekenzija: "Rat u Sarajevu biće gotov kad Muslimani prestanu da ubijaju svoje za potrebe CNN-a.“

Prvo što u ratu strada je istina.

Vazduh je zagušen lažima.

Rat smrdi.

Kao zamrzivači bez struje u kućama po Slavoniji. Kao nadute lešine svinja koje su muslimani ostavljali za sobom. Ka Mrtav čovek. Ništa ne smrdi kao lešina čoveka. Slikao sam za jedan dan četrdeset sedam mrtvih Srba u Mrkonjić Gradu. Došao sam kući i sve sa sebe zajedno sa patikama ubacio u mašinu. Ošurio se vrelom vodom dok je bilo u bojleru. I dalje sam smrdio na mrtvace. Nasuo sam na sebe bočicu ženinog parfema. I parfem je smrdio na mrtve.

Da je novac srce rata saznaćete kad uđete u prvu samoposlugu. Junetina 1200, a ja zbog jetre ne smem da jedem svinjsko. Saznaćete na svakoj benzinskoj pumpi.

"Opet je počeo jedan rat“, rekao je Kafka. I to je sve što je o ratu napisao.