Ostrvo melanholije i rebetika

Ostrvo melanholije i rebetika

Shutterstock


Skopelos je grčko ostrvo hedonističke magije i istinski turistički izazov. Između ostalog, i zbog rebetika, neobičnog i nadasve originalnog grčkog bluza, kako ga doživljavaju oni koji su zvuke i taktove ove uveliko tradicionalne muzike prvi put čuli. Ima i onih što tvrde da je rebetiko isto, misli se na muzički žanr, što i portugalski fado. Nama, sa ovih prostora, bez obzira na to da li je jedno ili drugo, zapravo prija jer se u svakoj reči i taktu prepoznaje strast, ljubav, melanholija, beskonačna patnja…

Možda baš zato rebetiko, onaj pravi, ne može da svira i peva baš svako. Izvođač definitivno mora da ima dušu, baš kao što jecaji duše odzvanjaju i u rečima, odnosno melodiji njegove pesme. Upravo zato su i retki oni koje Grci nazivaju rebetes. Reč je o izvođačima s naglašenim personalitijem, čiji život nije kopija dosadnih i ustaljenih navika dostupnih većini, već je to nekonvencionalni stil života prepoznatljiv već pri prvom slušanju i druženju.

Rebetiko ima i svoju istoriju, ali ona je dosadna kao i svaka druga istorija. Ipak, jedan segment iz prošlog vremena daruje notu zanimljivosti iz prostog razloga jer beleži da rebetiko pesme govore uglavnom o nesreći običnih ljudi, pa je možda i to objašnjenje zašto su zatvori, da zatvori, bili mesto gde se rebetiko kao muzički stil posebno razvijao.

Shutterstock

Shutterstock

Buzuki je osnovni instrument za izvođenje ovog muzičkog stila. Koriste se, takođe, violina, harmonika, nekad i gitara ili cimbala… Čovek koji to maestralno radi i još uvek bolje od ostalih rebetiko daruje sebi i drugima zove se Jorgos Sinataris. On je muzički heroj Skopelosa. Leti ga možete naći, ne propustite to ni slučajno, u čudesnom restoranu “Anatoli” na vrhu tvrđave grada Skopelos Hora. Tamo nastupa svake noći. I radi još puno toga – priprema nestvarno ukusnu hranu za goste, nudi piće i moli za tišinu kad svira. Rebetiko se zapravo i sluša u tišini, a ona, tišina koja na sav glas odzvanja beskrajem noći, nigde u  Skopelosu nije tako uzvišena kao što je na vrhu gradske tvrđave od koga je put do zvezdanih visina neba neuporedivo bliži nego od onog što do istog sna vodi od morske obale. Čudesan, gotovo mitski prostor za ljude istančanog ne samo muzičkog ukusa koji postoji i živi neki svoj život zahvaljujući Jorgosu i magiji njegovog buzukija.

Jorgos je danas prvi rebetes Skopelosa, Grčke ali i šire. Prvi među sjajnim muzičarima sa ovog božanstvenog grčkog ostrva. Zahvaljujući Jorgosu ali i svima njima, Skopelos i rebetiko danas su jedno. A kad nije leto, Jorgos, proverili smo, peva i svira buzuki, i za dušu izvodi rebetiko, u jednom sada već istorijskom prostoru u Atini koji se zove “Istorija rebetika”. Svira i peva za sebe, druge i – istoriju. I sviraće i pevaće, kaže, sve dok ga neko od njegovih sledbenika ne nasledi. Ipak, rebetiko nigde ne zvuči tako moćno kao na Skopelosu. Ko ne veruje, moraće da se uveri. I neće pogrešiti ako to učini, možda, već narednog leta.

Letovanje na Skopelosu, čini se ostrvu muzike jer po obliku liči na saksofon, ima i drugih draži. Zanimljiv je takođe i podatak da je u vreme Vizantije Skopelos bio i „mesto izgnanstva“. Ali vremena se menjaju tako da je danas jedna od omiljenijih turističkih destinacija čijoj je lepoti teško odoleti. Ostrvo pripada arhipelagu Sporada i “usidreno” je u plavetnilu zapadnog dela Egejskog mora između Skijatosa na zapadu i Alonisosa na istoku. Netipično je kopno Egeja s obiljem vode i zelenila čiji nestvarni mir mogu da poremete jedino zvona sa ogrlica brojnih koza. Oni koji su ga doživeli predstavljaju ga u jednoj rečenici: veoma zeleno, veoma grčko i veoma smireno. Zapravo, najzelenije je ostrvo Grčke čija su brda prekrivena gustim borovim šumama i maslinjacima. Takođe, Skopelos se turistima i znatiželjnicima predstavlja i kao ostrvo sa 365 crkava od kojih je gotova svaka mala riznica fresaka i starih ikona.

Shutterstock

Shutterstock

Pogled u prošlost kazuje da prva naselja na ovom ostrvu datiraju još iz praistorije. Po legendi ostrvo je stvorio Dionisov sin Stafilos. Na Mediteranu je znano i kao „mesto gde rađa vino“… Osim vina, u ta davna vremena, Skopelos je bio poznat i po izuzetno kvalitetnom maslinovom ulju. Zbog svojih bogatstava, prepričavaju priču danas turistički vodiči, stanovništvo na ostrvu Skopelos je bilo fokusirano na poljoprivredu i vinogradarstvo, dok su se plemićke porodice koje su živele u Skopelos Kastru, mestu odakle se razvijala Skopelos Hora (glavni grad), bavile trgovinom. I kako to uvek biva, tamo gde ima mnogo vina i maslinovog ulja, ali i velikog bogatstva u zlatu, ima i pljačkaša. U to vreme zvali su ih piratima. Na Skopelos su dolazili sa obližnjeg ostrva Alonisos, koje je obilovalo lagunama i velikim pećinama i kao takvo bilo je savršeno mesto za skrivanje onih koji su bežali od zakona i sopstvene savesti.

Na ostrvu je i mnogo manastira. Najatraktivniji su Evangelistrija, Preobraženski manastir, Episkopi… Svi oni nalaze se u neposrednoj blizini Skopelos Hore, visoko na brdu Palouki koje je nacionalni park Skopelosa. Najstariji je ženski manastir Evangelistrija u kome živi samo jedna monahinja. Reč je o Mariji koja ima 85 godina, a u manastir su je doveli kao devojčicu sa samo četiri godine.

Manastir Evangelistrija, pored toga što pruža najlepši pogled na zaliv u grad Skopelos, potiče iz ranog 13. veka i opasan je debelim kamenim zidovima. Poznat je po tome što se u njemu nalazi čudotvorna ikona Evangelistrije, odnosno Presvete Bogorodice koja je još u 13. veku izrađena u jednoj radionici u Konstantinopolju zajedno sa ogromnim ikonostasom koji se nalazi u manastiru Agija Varava. Jako puno pravoslavnih vernika posećuje manastir Evangelistriju upravo zbog ikone Presvete Bogorodice da se pomole za zdravlje i sreću svojih bližnjih.

U riznicama manastira Evangelistrija, koje su ukopane u brdo Palouki, bogate plemićke porodice iz Skopelos Kastra su skrivale svoje blago. Ipak, krajem 17. veka, otomanski pirati su uspeli da se probiju do manastira i izvrše napad prilikom kojeg su oštetili dobar deo manastira, ali se nisu dokopali blaga. Nakon napada, venecijanska porodica Daponte, koja je u to vreme živela u Skopelos Kastru a čiji su naslednici i danas naseljeni u Skopelos Hori, bila je ktitor obnove ovog manastira, tako da osim čudotvorne ikone Presvete Bogorodice, ovaj manastir krase ikonostas i episkopski tron iz 17. veka sa prepoznatljivim venecijanskim motivima.

Manastir Agija Varvara je pravi dragulj. Kad ga posetite saznaćete i da je odavno napušten i da ga danas održava Magda, žena kojoj je preminuo muž sa kojim je zajedno do pre desetak godina vodila brigu o ovom manastiru smeštenom na predivnom mestu, u okruženju maslinjaka. Nalik je na malo utvrđenje koje je u davna vremena imalo zadatak da osmatra more u pravcu Alonisosa i da zvonima upozorava manastire Sotiros i Evangelistriju, koji su onda upozoravali crkvu Panagitsu o dolasku piratskih brodova.

Pročitajte još: Koje zemlje EU otvaraju granice za Srbiju?

Nedaleko od manastira Agija Varvara je manastir Agios Podromos koji je u svoje vreme imao zadatak da nadgleda čitavo ostrvo Skopelos i odakle puca pogled sve do Atosa kada je vedro. Manastir je poznat po izuzetno očuvanim ikonama iz 17. veka, ali i po predivnom pogledu sa terase.

Manastir Agios Riginos je glavni manastir ostrva Skopelos, a Sveti Riginos, koji je živeo u 6. veku na kontinentalnom delu Grčke, zaštitnik je ostrva. Bio je sveštenik ali, po legendi, i ubica zmajeva. Legenda kazuje i da je na ostrvu Skopelos živeo zmaj Ravino koji je mučio i ubijao nedužne stanovnike. Kada je to čuo, sveštenik Riginos je otišao na ostrvo Skopelos, ali ga je zmaj priterao uz stenu, što je sveštenika nateralo da klekne i da se obrati Bogu. Molitva je urodila plodom, po legendi zemlja se otvorila i progutala zmaja Ravina. I danas, na zapadnoj strani Skopelosa postoji duboka pukotina i uvala u obali koju meštani zovu Ravinova grobnica. Sveštenik Riginos je preminuo tokom 6. veka prirodnom smrću, a mošti su mu premeštane iz manastira u manastir sve dok u 17. veku nisu pohranjene u manastir Agios Riginos gde se nalaze i danas.

Na Skopelosu su snimljeni i kadrovi filma „Mamma Mia!“, koji je naslov dobio po čuvenoj pesmi još čuvenije švedske grupe ABBA. Sve se događalo 2008. godine i od tada je Skopelos želja mnogih parova koji se baš na ovom ostrvu činom venčanja zaklinju na večnu ljubav…

Skopelos je ostrvo gotovo bez vetra s bezbroj zaliva, uvala, pećina i okomitih stena koje ga čine prepoznatljivim… Njegov ukras su i predivne plaže s obiljem sunca koje se ogleda u nestvarnom plavetnilu čistog mora. Ima ih više od 20, počev od peščanih preko šljunkovitih, kao i onih s predznakom „divlje“. More je idealno čisto i kao izmišljeno za ronjenje i jedrenje. Sve plaže su mirne i izolovane s borovima i kedrovima koji daruju prijatnu prirodnu hladovinu. Panormos je najpopularnija ostrvska plaža. Smeštena je u živopisnom zalivu udaljenom 12 kilometara od Hore. Duga 500 i široka 30 metara prekrivena je šljunkom. Na obali uz plažu su mnogobrojni restorani i kafei. Apsolutno zadovoljstvo turiste čeka i na plažama s imenom Stafilos, Milija ili Kastani, uz napomenu da su vode oko ostrva Skopelos 2018. proglašene kao najčistije od svih na letovalištima u Evropi.

 

 

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar