Nove procene
Pad broja stanovnika MOŽDA neće spasti životnu sredinu: Evo zbog čega
Prema novim procenama, globalna populacija mogla bi da dostigne vrhunac ranije nego što se očekivalo, prelazeći 10 milijardi u 2060-im godinama, nakon čega bi mogla početi da opada.
Ova promena već se manifestuje u bogatijim zemljama kao što je Japan, gde populacija opada brzim tempom. Slične tendencije primećene su u Evropi, Americi i Istočnoj Aziji, dok se očekuje da će mnoge zemlje srednjeg i nižeg prihoda uskoro slediti ovaj trend.
Pre samo deset godina, demografi su prognozirali da bi globalna populacija mogla da dostigne čak 12,3 milijarde. Ova dramatična promena ukazuje na novo poglavlje u demografskoj istoriji, gde se globalni rast smanjuje bez obzira na pokušaje kontrole nataliteta.
U poslednjih 70 godina, stope nataliteta su stalno opadale, dok duži životni vek dovodi do značajnog povećanja broja veoma starih ljudi.
Kina, nekada najnaseljenija zemlja na svetu, sada beleži pad populacije koji se očekuje da će se ubrzati. Do kraja veka, predviđa se da će Kina imati dve trećine manje stanovnika u odnosu na današnjih 1,4 milijarde, dok će Japan verovatno prepoloviti svoju populaciju pre kraja veka.
U Brazilu, rast populacije je sada najsporiji ikada zabeležen. Do 2100. godine, samo šest zemalja – Samoa, Somalija, Tonga, Niger, Čad i Tadžikistan –imaće više rođenja nego smrti.
Šta sve ovo znači za životnu sredinu?
Manji broj ljudi mogao bi da smanji ukupnu potrošnju i pritisak na prirodnu sredinu, ali stvarnost je složenija.
Količina energije koju koristimo po osobi raste s godinama, što može kompenzovati pad populacije. Takođe, bogatije zemlje troše više resursa, pa kako se zemljama povećava standard života, globalne emisije mogu rasti.
Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju jer se predviđa da će prisilna migracija zbog klimatskih katastrofa znatno porasti.