Podizanje svesti kao misija osiguravača

Na izazove klimatskih promena s kojima se suočava poljoprivreda ne može da odgovori samo osiguranje, ali se osiguravajuća društva trude da poljoprivrednicima maksimalno olakšaju situaciju upravo u trenucima kad nastupe posledice vremenskih neprilika. Ipak, uprkos naporima koje čine osiguravači i podsticajima koje obezbeđuje država, nije mali broj onih koji vođeni logikom da će ih nepogoda zaobići jer na tim prostorima nije zabeležena godinama i dalje ne osiguravaju svoju proizvodnju pod vedrim nebom uzdajući se u sreću kao jedinog ali nepouzdanog saveznika.

O iskustvima poljoprivrednika ali i osiguravajućih društava sa sve izraženijim rizicima nastalim usled klimatskih promena i o načinima da se što veći broj poljoprivrednih domaćinstava uključi u sistem osiguranja bilo je reči na Panelu o osiguranju poljoprivrede, koji je održan 21. maja na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Svoja zapažanja i predloge na tu i te kako važnu temu za napredak privredne grane od koje svi zavisimo izneli su Miloš Obrenović, šef Službe za koordinaciju u osiguranju poljoprivrede u Kompaniji “Dunav osiguranje“, Radoje Živanov, šef Odeljenja za osiguranje poljoprivrede u “Triglav osiguranju“, Nenad Tonić, savetnik predsednika Izvršnog odbora “Globos osiguranja“, i Veljko Jovanović, proizvođač malina i savetnik predsednika Privredne komore Srbije, dok je panel znalački vodila dr Gordana Radović, naučni istraživač u Institutu za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu.

“U aprilu prošle ali i ove godine, prolećni mraz je naneo ozbiljne štete voćarima. Kompanija “Dunav osiguranje“ kao jedina kuća koja i dalje pruža osiguravajuću zaštitu za ovaj sve izvesniji rizik, isplatila je 2024. poljoprivrednicima naknadu štete prouzrokovane mrazom u visini od čak 100 miliona dinara.“ , rekao je Miloš Obrenović i objasnio da će se posledice ovogodišnjih ledenih aprilskih dana tek utvrđivati imajući u vidu da mraz na voćkama ostavlja različite vidove oštećenja.  Prolećni mraz nekada nije bio karakterističan za naše prostore, ali su klimatske promene učinile svoje pa su brojni mikrolokaliteti na kojima su poslednjih dvadesetak godina podizani voćni zasadi gotovo izvesno pogođeni tim rizikom, te se stoga opravdano postavlja pitanje osigurljivosti takvog rizika. Rešenje je svakako u većoj disperziji tj. obuhvatu osiguranja poljoprivrede, za šta preduslovi i te kako postoje s obzirom na to da je u Srbiji osigurano samo 15% poljoprivrednih površina.

Jedan od načina jeste podizanje svesti proizvođača a na tome Kompanija “Dunav osiguranje“ već duži niz godina sistematično i posvećeno radi.

"Obilazimo mlada poljoprivredna gazdinstva i upoznajemo ih s kompleksnošću osiguranja i rizicima s kojima mogu biti suočeni i koji mogu finansijski ugroziti ne samo njihovu proizvodnju već i stabilnost porodice. U uslovima otvorenog tržišta, velike fluktuacije cena, niskih otkupnih cena a u nekim slučajevima i nelojalne konkurencije, mali poljoprivredni proizvođači su u nezavidnom položaju. U brizi da li će zarada uspeti da im pokrije troškove, često su skloni da polisu osiguranja najlakše otpišu iz svojih kalkulacija ne prepoznajući je kao jednu od najvažnijih agrotehničkih mera.",  istakao je Obrenović. 

“Dunav osiguranje“ je za svaki segment poljoprivrede osmislilo kvalitetnu ponudu pa postoji čitav spektar polisa i za voćare i vinogradare.

“Fokus Kompanije je da prati tržište i inovacije na njemu pa kad je u pitanju voćarstvo i vinogradarstvo u ponudi imamo, između ostalog, osiguranje plodova voća od gubitka količine i kvaliteta, osiguranje vinskog grožđa od gubitka količine i osiguranje stonog grožđa od gubitka količine i kvaliteta. Osiguranici mogu osigurati i svoje čokote i stabla voćaka do stupanja u rod i u rodu, čime se kompletnije obezbeđuju od širokog spektra rizika. U ponudi imamo i paket osiguranja kojim pratimo proizvodnju vina i destilata od sirovine do finalnog proizvoda.“, ukazuje Obrenović.

Sagledavanjem međunarodnih iskustava, značaj države u razvoju osiguranja poljoprivrede je nesumnjiv. I naša država u kontinuitetu izdvaja sredstva za regresiranje premije osiguranja, te su oni  2019. godine povećani na čak 70 procenata za pet upravnih okruga, a od 2023. subvencionisanje je prošireno na osam upravnih okruga, uključujući i područje Beograda, gde, prema poslednjem popisu, ima 27.000 poljoprivrednih gazdinstava. Pomaci postoje ali da bi mere države bile još efikasnije, zaključeno je da bi trebalo formirati stalno radno telo sa zadatkom utvrđivanja smernica za dalji razvoj poljoprivrede. U sastav tog tela, pored predstavnika Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, moraju se uključiti predstavnici osiguravača i osiguranika te naučnoistraživačkih institucija i privrednih komora. A uz podsticaje i kontinuiranu edukaciju, poljoprivrednici će svakako s vremenom usvojiti polise osiguranja kao neophodnu agrotehničku meru. Bilo bi dobro, pre svega za njih same, da se to dogodi u što kraćem roku.