Život
19.07.2019. 16:01
R. E. / Tanjug
ČLAN "SRPSKOG APOLO 7" Vujić: Zaista smo spustili čoveka na Mesec
Kada je astonaut Džon Svajgert 1970. izgovorio čuvenu rečenicu "Houston, we have a problem", kako bi kontrolnom centru NASA ukazao na kratki spoj koji se desio u letećem objektu tokom misije Apolo 13, on se obratio Srbima koji su u Hjustonu primili tu poruku, a tada su radili kao inženjeri u američkoj svemirskoj agenciji NASA.
Da, mi smo zaista spustili čoveka na Mesec, rekao je poslednji živi član ''Srpskog Apolo 7'' Dejvid Vujić koji je na Mašinskom fakultetu u Beogradu održao prezentaciju povodom obeležavanja 50. godina sletanja "Apola 11" na Mesec.
Na pitanje novinara kako odgovara onima koji sumnjaju da je čovak zaista bio na Mesecu pre 50 godina, Vujić kaže da uživa kada odgovara skepticima.
"Ja im kažem, proveli smo mnogo vremena u Diznilendu da bi snimili film. Ali, to nije slučaj. Vlada SAD i NASA i svi koji su učestvovali: izvođači, podizvođači i dobavljači i inžennjeri potrošili su 25 milijardi dolara na taj projekat, što bi u sadašnje vreme bilo oko 120 milijardi dolara za Apolo program, Mi smo spustili čoveka na Mesec", naveo je Vujić.
"Uživam da ispričam priču Edvina Baza Oldrina, koji je zaista šetao po Mesecu. Kada su ga isto pitali, on je udario čoveka u lice i rekao - da, mi smo se spustili na Mesec", naveo je Vujić.
Kaže da ima više pojedinosti kada je reč o tim sumnjama, na primer: ljudi kažu da su videli zastavu na Mesecu, gde nema vazduha i pitaju pa kako se onda ona vijorila.
"Nil Armstrong je bio pametan i razumeo to i zato je zakačio nekoliko poprečnih štapova kroz zastavu, kako bi zastava mogla da se vijori", objasnio je Vujić.
Drugo, navodi Vujić, ljudi kažu da su videli odraz Nila Armstronga na viziru kacige kod Oldrina i pitaju se kako to kad da nije imao kameru i ko je onda snimao njih dvojicu na Mesecu.
"Kamera je bila postavljana na njihovim odelima, tako da su se međusobno snimali dok su šetali. Eto to su neka najčešća pitanja koja se postavljaju, da li smo bili na Mesecu. Jesmo i uložili smo veoma veliki napor u kome je učestvovalo oko 400.000 naučnika, inženjera i rukovodilaca, koji su doprineli uspehu tog projekta", istakao je Vujić.
O Vujiću i ostatku ekipe
Vujić je prezentaciju započeo na srpskom jezku, rekavši da kao mali nije znao gotovo nijednu reč engelskog jezika, iako je rođen u Pensilvaniji kada su njegovi roditelji emigrirali u SAD. Međutim, danas je, kaže, zaboravio srpski jezik...
Vujić je rekao da je rođen u Midlandu (1935.) i da je njegov otac bio iz Okučana u Slavoniji, a majka iz Gline u Lici. Odrastao je, sa sestrom Ljubicom, u porodici oca Mitra i majke Milke (Todorović), koji su se doselili u SAD. Diplomirao je na poslovnoj administraciji na Univerzitetu Južna Kalifornija i magistrirao biznis i tehničke nauke na Karitosu, državnom univerzitetu Kalifornije.
Aktivan je u oblasti vojne avijacije, kosmičkih letova, sistema transporta, energije, razvoja tehnologije, unapređenja biznisa, marketinga i političkog lobiranja. Bio je inženjer, mason, srpski lobista i zvanični portparol NASA i programa "Apolo 11" u SAD.
U svemirskom programu slanja čoveka na Mesec direktno su bili uključeni: Milojko Majk Vučelić, Slavoljub Sem Vujić, Milisav Šurbatović, Danilo Bojić, Dragiša Giš Jovanović, Petar Gajić, Veljko Gašić i Dejvid Vujić iz Srbije koji su emigrirali u SAD.
Slavoljub Vujić je bio producent i kordinator projekta "Apollo 11", Milisav Šurbatović je bio šef inženjerke ekipe, a Danilo Bojić, kreator šatla "Orao" za šetnju po Mesecu. Dragiša Jovanović i Petar Gajić su bili inženjeri, dok je Veljko Gašić bio savetnik, ali istovremeno i dizajner američkih bombardera "T-38 trainer", "F-5 fighter" i "B-2".
David Vujić je zastupao NASA i bio zadužen za odnose sa medijima i javnošću. Ova srpska ekipa radila je i na programu "Apolo 13". Posle uspešnog sletanja ljudske posade na Mesec, njih osmorica, društvo "ćelavih orlovi", kako su se duhovito nazvali, napravili su malo slavlje u Kaliforniji i uspešno nastavili svoje sjajne karijere.
Komentari
