PRIČA O ENCU FERARIJU: Živeo je za trke i ušao u legendu

Udahnuo je život svom dečačkom snu, bio je vizionar koji je još 1929. godine, u vreme Velike krize, stvorio Tim Ferari kako bi mladi naslednici iz bogatih porodica imali gde da se trkaju. Ostalo je istorija, sačinjena od pobeda, velikih vozača i veličanstvenih automobila, moćne crvene mašine sa prepoznatljivim propetim konjem.

Svoju autobiografiju, prepunu anegdota i dirljivih opisa, Enco Ferari je napisao ranih šezdesetih godina prošlog veka. Dva puta ju je dorađivao, i štampao kako bi mogao da je poklanja prijateljima i klijentima. U svojoj knjizi Ferari otkriva kako je njegova preduzetnička karijera počela potkivanjem mazgi, kako je upoznao svoju veliku ljubav i koliko mu je bilo teško da preboli smrt sina.

https://www.youtube.com/watch?v=TW7iN5mg-fc

"Smrt mog sina Dina bila je bolna i doprinela je da napravim predah i da razmislim. I kada sam se nakon tako napornog puta osvrnuo unazad, uspeo sam da sagledam svoj život. Čitajući knjige koje prikazuju moj život, želja da predstavim ono što osećam pretvorila se u odlučnost. Zbog toga sam uspeo da dam oduška ovom razgovoru sa samim sobom, možda previše dugo odlaganom. Razgovoru u samoći, praćenom najvećim bolom u životu", navodi Ferari, koji opisuje u kakvom siromaštvu je živeo kao dete:

"Hladan, vrlo hladan, bio je najmanji zajednički imenitelj mog života u nekim važnim trenucima. Već kada sam se rodio 20. februara 1898. u Modeni. Stigao sam na svet 18. februara, ali je tog meseca sneg bio toliko visok da su tek dva dana kasnije mogli da prijave moje rođenje u kancelariji matičara. Ispričala mi je majka.

https://www.youtube.com/watch?time_continue=2&v=AFfHXw0oxvI

Moji rodielji, otack iz Karpija, majka iz porodice iz Forlija, živeli su na dalekoj periferiji, u skromnoj kući uz tesarsko-bravarsku radionicu koju je držao moj otac.

Radionica je bila rustična hala od stotinak kvadratnih metara, sa krovom od rebrastog lima i bez poda. Kuća se sastojala od četiri sobe na međuspratu, dok je prizemlje bilo namenjeno za podrum, šupu za drva, spremište za bicikle i mnoge druge stvari koje su u to vreme imale neki smisao i bile od koristi, počev od drvenih lopata za rašćišćavanje snega, kako bi zimi moglo da se dopre do regionalnog puta.

Išao sam da obiđem to mesto nakon šezdeset i dve godine, podstaknut dozom nostalgije. Nestali su samo kanali, konstrukcija je i dalje bila tu, sa crepom koji je nagrizao stub vremena, okružena modernim betonom. Na potamneloj i okrnjenoj fasadi i dalje je stajao čuveni natpis: MEHANIČARSKA RADIONICA ALFREDA FERARIJA".

Ferari je bio vozač trka, za dlaku je izbegao smrt u Prvom svetskom ratu, Fiat je odbio da ga zaposli, nakon čega je obećao da će se osvetiti toj kompaniji. U tome je i uspeo. Napravio je najpoželjniji trkački automobil na svetu i bio uspešan preduzetnik, a sve je stvorio sam svojim rukama.