PUTOVANJA: Minhen – Mr and Mrs Beer

PUTOVANJA: Minhen – Mr and Mrs Beer


U ono Crno vreme, davne 1992. godine, dok sam sedela u nekoj stražnjoj klupi i slušala predavanje učiteljice o Poznavanju prirode i društva kod kuće sam se zabavljala uz zvuke dobrog Rock & roll-a. Jedna od glavnih zvezda mog kasetofona bio je čovek koga sam petnaest godina kasnije sretala ispred studentskog doma, osedelog, vremešnog i hrapavijeg glasa. Da li su samo godine ili ga je “stiglo”svo ono pivo koje je pio još od svoje četrnaeste?!

A sećam se te ’92. i povratka iz škole. Bacila bih preteški ranac sa leđa, izula se i sela za bakin i dekin veliki kuhinjski sto. “Baco, mogu jedan cug?”, progovarala je iz mene osmogodišnja kovrdžava devojčica. Odgovor je uvek bio pozitivan uz širok osmeh izboranih usana. Dečija igra, eksperimentisanje u pubertetu, srednjoškolski izlasci, osamnaesti rođendani, tehno-žurke, letovanja na Dunavu, more pred fakultet, studentska svakodnevica, počeci na poslu, putovanja… i gradacijski dođosmo do Diplomiranja u Poznavanju piva – Oktobarfesta u Minhenu! Beogradski BeerFest-ovi dođu kao ispiti pred završno polaganje na najvećem svetskom festivalu u čast Penušavog kralja. Sa kakvim se predznanjem ide u kafanu, a sa kakvim na Slavu jednog od najstarijih svetskih pića?!

Lajali smo i mi na zvezde na Smedevskoj tvrđavi, Kalemegdanu i ispod Brankovog mosta na obali Save osvežavajući se pivom. Bile to limenke (kada nam je budžet dozvoljavao) ili plastične flaše, naše drage “bombe”, u teoriji smo znali šta je u njima. Samo tada nisam bila svesna da na klupi do naše ili onoj poslenje sede ljudi sa kojima ću godinama nakon toga deliti Zajedničku klupu, i to u Minhenu.

Malo sam se plašila da će Oktobar fest pasti u drugi plan posle Grada slobode iz koga smo se vraćali, ali srećom pogrešila sam. Ovi ljudi su bili pravi zaljubljenici u pivo, potkovani teorijom, mada i praksom. Govorila sam im činjenice o ovom festivalu, a oni meni o vrstama žućkastog napitka sa belom penom na vrhu krigle. “Oktobarfest je prioritet!” Mr. Beer, čovek koji je čak i u Amsterdamu (pored svega) tragao za najboljim vrstama piva, proučavao detaljno Amstel i Heineken i davao nam savete šta da poručimo u pabovima, krenuo je na put sa lepšom polovinom – Mr. & Mrs. Beer!

Držeći se za ruke i nemački parovi su prolazili simbolično ispod luka sa natpisom “Will kommen Oktoberfest” i sve je već počelo da podseća na tipičnu srpsku “paradu pijanstva i kiča” gde smo došli kao stari znanc i samo sa šuškajućim kovertama za mladence. Bez poklona, molim! Različito mesto, a cilj isti.

Nasuprot Minhenu koji otkucava precizno kao švajcarski sat, jedan njegov deo na dve nedelje postaje košnica kroz koju prozuji oko šest miliona turista i Bavaraca koji popiju isto toliko miliona litara piva. Terezinom livadom pulsira glasna muzika, mega luna parkkrčiprolaz do šatora, kućestraha mame najmlađe, miris kolenica i pečenih pilića opija izgladnele avanturiste posle ludih vožnji, perece i kobasice služe kao meze. Razgledačima, klupe ne ostaju prazne niti jedne sekunde (Vrebači su tu i kad odete od toaleta), stolovi su prebukirani litarskim kriglama etiketiranim sa plavim HB, a mi pomalo neadaptirani na nove uslove postajemo Alise u zemlji čuda.

Bez načičkane bele haljine i crnog odela sa leptir mašnom par Beer i njihova delegacija pokušavaju naći “mladenački sto” dok svatovi u narodnojnošnji, Zlatokose u belim košuljama sa istaknutim bujnim poprsjima u pertlanog stegnutog stuka i lepršavih suknjica sa svojim prinčevima iz Nojšvanštajna u braon bermudama na tregere i šeširićima ukrašenih perima pristižu u sve većem broju. Muzičari piju zajedno sa Bavarskim Horom Pivskih Dečaka i podižu atmosferu, a tek da su zapevali “Danas, majkooo…” protrljala bih oči i tražila nekome da me uštine. Ne, nije san! Imamo i mi germanskih manira, a da možda nismo ni svesni.

Tradicija duga dvesta godina počela je svadbom Ludviga Bavarskog i Tereze Saksonske, prvog Beer para i ako pivo tad još nije bilo u fokusu. Građani Minhena su se okupljali kod gradske kule kako bi gledali konjičke trke i venčanje prestolonaslednika, ni ne sluteći kakve će razmere ta manifestacija dobit inakon dva veka. Povratak u sadašnjost i puf – veliki mrsni bavarski vašar.

Krigle su zazvečale od udarca uz gromoglasno “Živeli!” Isti običaj, samo na drugom jeziku. Iste uloge samo u drugom veku. Mr. &  Mrs. Beer samo bez vojvodskih titula. Oktobarfest i svadba u Nekom Tamo Malom Braničevskom Selu… I onda se zapitaš Po Ko Zna Koji Put šta to uopšte fali iščekivanju mase da u šatoru na livadi sveže pokošene trave “Poznata Cura u Belom” kaže sudbonosno “Da”?! Mi čekamo da Mrs. Beer učini isto, možda baš na Theresienwiese… Jednom!

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar