Šta (ne) treba raditi kada se zaglavimo u liftu

Cilj ovog teksta je da razbije najčešće mitove o ponašanju u liftu u slučaju kvara i da pruži jasne i stručne smernice kako se treba ponašati dok ne stigne pomoć. Ako znate šta je tačno, a šta pogrešno, u stresnoj situaciji ćete moći da sačuvate prisebnost i sprečite napad panike.

“Liftovi nisu bezbedni jer se slabo održavaju”

Istina je potpuno suprotna - moderni liftovi su izuzetno sigurni za korišćenje. Oni podležu redovnim tehničkim pregledima i održavanju, što propisuje zakon. U okviru svake stambene zajednice, posebno u većim gradovima, upravnici imaju obavezu da angažuju sertifikovane firme koje redovno servisiraju liftove i proveravaju njihovu ispravnost.

Možete proveriti registar upravnika stambenih zajednica i tu pronaći da li vaša zgrada ima profesionalnog upravnika koji brine o bezbednosti objekta. Upravnik vodi računa i o liftovima – o njihovoj redovnoj kontroli, popravkama i servisiranju. To znači da, ukoliko živite u stambenoj zgradi, ne zavisite od “slučaja” već od sistemskog održavanja.

Mnogi i dalje veruju da su liftovi “stari” i da lako mogu da padnu. Međutim, svaki lift ima više sigurnosnih sistema – od kočnica do zaštitnih kablova i elektronskih kontrola. Čak i kada dođe do kvara, lift ne može samo da padne jer su ugrađeni mehanizmi koji ga zadržavaju. Dakle, strah od iznenadnog pada je zapravo mit, a zaglavljen lift ne znači da ste u životnoj opasnosti.

Zato je važno da građani znaju da je svaki registrovani i održavani lift pod stalnim nadzorom i da se kvarovi rešavaju profesionalno. Ako se lift zaustavi, to najčešće znači da je sistem automatski reagovao kako bi sprečio dalji problem, a ne da je došlo do katastrofalnog kvara.

“Treba sam/a da otvorim vrata”

Jedna od najopasnijih zabluda jeste verovanje da treba pokušati ručno otvoriti vrata lifta i izaći samostalno. U stvarnosti, to može biti kobna greška. Kada se lift zaglavi, on se ne mora nužno nalaziti tačno u nivou sprata. Ako neko pokuša da izađe, može upasti u šaht ili se povrediti usled pokretanja kabine.

Vrata lifta nisu predviđena za ručno otvaranje od strane korisnika. Ona se zaključavaju sigurnosnim mehanizmima, baš da bi se sprečilo da neko pokuša da ih otvori u pogrešnom trenutku. Forsiranje vrata može dovesti do ozbiljnih povreda i dodatnog oštećenja sistema.

Prava i jedina ispravna reakcija jeste ostati u kabini i sačekati pomoć. Kabina je konstruisana kao bezbedno mesto u slučaju kvara i dok su vrata zatvorena, osoba unutra je zaštićena. Zato, iako osećaj nelagode može biti jak, najpametnije što možete da uradite jeste da mirno čekate.

“Ako lift stane, najbolje je odmah skočiti ili lupati da proradi”

Svi smo čuli priče da neko “tresne” kabinu skačući ili udarajući u vrata i da se lift ponovo pokrene. U stvarnosti, ovo je opasan mit. Skačući ili udarajući u zidove lifta, korisnik može samo pogoršati stanje jer takvi udarci mogu dodatno destabilizovati sistem ili izazvati mehanička oštećenja.

Lupanje po vratima neće učiniti da lift ponovo proradi, jer kvarovi nastaju u mehanizmu ili elektronici, a ne u samim vratima. Umesto toga, ono što može učiniti jeste da izazove nepotrebnu paniku kod ljudi unutar kabine i kod onih koji lift treba da servisiraju.

Skačući u kabini, osoba zapravo povećava rizik od nepravilnog pomeranja lifta. Kabina se nalazi na sajlama i oslanja se na složen sistem balansa – svaki nagli i nepredviđeni pokret može izazvati neželjene vibracije. Umesto da ubrzate spasavanje, možete otežati intervenciju.

“Nema dovoljno vazduha u kabini”

Jedan od najčešćih strahova ljudi koji se nađu u liftu jeste da će ponestati vazduha. Ovo je u potpunosti pogrešno. Kabine liftova imaju ventilaciju koja obezbeđuje dovoljno svežeg vazduha čak i ako lift stoji duže vreme.

Veliki broj ljudi misli da u ovom slučaju treba da se “razbije” plafon lifta kako bi dotok vazduha bio veći. Plafon je deo konstrukcije koji sadrži električne instalacije i rasvetu. Ako neko pokuša da nasilno probije taj deo, može doći u kontakt sa strujom ili izazvati dodatni kvar. 

Još jedan važan razlog zašto nikako ne treba razbijati elemente lifta jeste taj što se time otežava posao serviserima. Kada dođu na teren, oni imaju jasno predviđene procedure za bezbedno otvaranje i izvlačenje. Ako su delovi lifta oštećeni, procedura postaje komplikovanija, a osoba u kabini dodatno izložena riziku.

Dakle, iako je strah od gušenja razumljiv, on nema realnu osnovu. Liftovi su projektovani da omogućavaju cirkulaciju vazduha i ostajanje unutar kabine je i u ovom slučaju najbezbednija opcija.

Savet: Najbrži način da izađete je da alarmirate službu

Najvažniji korak je da odmah aktivirate alarmno dugme ili interfon unutar lifta, jer je ono direktno povezano sa tehničkom podrškom. Prijatelj ili komšija nema stručna znanja ni opremu da vas bezbedno izvuče. Pokušaji “amaterskog spasavanja” mogu biti jednako opasni kao i pokušaji da sami otvorite vrata. Jedini ljudi koji smeju da otvore lift su obučeni servisni radnici.

To, naravno, ne znači da ne treba obavestiti nekoga bliskog da se nalazite u liftu – psihološki osećaj sigurnosti je važan. Ali ključ je u tome da se istovremeno alarmira profesionalna služba. Tako se obezbeđuje brza i bezbedna reakcija.

Zaglavljivanje u liftu svakako nije prijatno iskustvo, ali nije ni opasnost po život ako se ponašate pravilno. Najveći neprijatelj u toj situaciji nije kvar sam po sebi, već pogrešne odluke.