Život
08.03.2024. 13:42
Teodora Stojanović

Međunarodni dan žena

Šta zapravo slavimo 8. marta?

Žene, Međunarodni dan žena
Izvor: Shutterstock / Clara Murcia

Uz pomen 8. marta uglavnom ide i rečenica: “Voli i poštuj ženu svakog dana, a ne samo tada.“ I to je tačno, ali ovaj praznik je u tolikoj meri komercijalizovan da mnogi ni ne znaju šta on zapravo predstavlja.

Poenta Međunarodnog dana žena nije da svojoj partnerki, majci, drugarici, učiteljici ili koleginici poklonite cvet. Ovaj dan ima mnogo dublju poruku, ali i istoriju. On predstavlja borbu žena za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost. Ta borba traje više od jednog veka i nije zaslužila takvu komercijalizaciju.

Danas žene zahvaljujući toj borbi imaju pravo na glasanje, mogućnost napredovanja na poslu, dobre plate koje im omogućavaju samostalnost i mnoge druge beneficije koje imaju i muškarci. Međutim, put do toga bio je veoma trnovit i datira još od početka 20. veka. To je bilo doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije, a protesti zbog loših uslova rada bili su veoma česti, uključujući i žene zaposlene u industriji odeće i tekstila koje su protestovale zbog loših  radnih uslova i niskih plata.

Te žene su 8. marta 1857. godine u Njujorku javno demonstrirale, a zatim su se protesti na ovaj dan ponavljali i narednih godina. Najpoznatiji je onaj iz 1908. godine kada je ulicama Njujorka marširalo 15.000 žena boreći se za bolje radno vreme i plate, kao i pravo glasa.

NEK JE DETE ŽIVO I ZDRAVO I NEKA JE MUŠKO!

 

54% muškaraca bi želelo dečaka, ako bi im to bilo jedino dete
 
26% muškaraca nema preferencija u pogledu pola deteta ako bi imali samo jedno dete
 
19% muškaraca bi želelo devojčicu, ako bi im to bilo jedino dete
 
Ova statistika nije se promenila od 1941. godine
 

Prvi nacionalni Dan žena obeležen je 28. februara 1909. godine u SAD-u, nakon što je Socijalistička stranka Amerike izdala deklaraciju. Naredne godine održana je prva međunarodna ženska konferencija u Kopenhagenu, kada je na predlog poznate nemačke feministkinje Klare Cetkin ustanovljen Međunarodni dan žena.

Datum 8. mart odabran je za Međunarodni dan žena nakon štrajka koji je organizovan za vreme Prvog svetskog rata 1917. godine. Ruskinje su zahtevale “hleba i mira“, a nakon četiri dana car je bio prisiljen da abdicira i tako je privremena vlada ženama dodelila pravo glasa. Datum štrajka žena u Rusiji bio je, po julijanskom kalendaru, 23. februar. U gregorijanskom kalendaru to je bio 8. mart, koji se slavi i danas.

Ipak, nisu sve žene odmah dobile svoja prava. U Bosni i Hercegovini i drugim republikama bivše SFRJ pravo glasa dobile su tek 1945. godine, dok je Švajcarska, kao poslednja zemlja u Evropi koja je uvela pravo glasa ženama, to učinila 1972. godine.

Dakle, borba je trajala decenijama. Da li je uspešna? Danas žene imaju pravo na glasanje i ravnopravnost u mnogim oblastima, ali njihova borba još uvek traje. Proslavljamo 8. mart u vremenu kada su nasilje nad ženama i femicid u velikom porastu. Da li znate da je tokom 2023. godine u Srbiji ubijeno 28 žena? To je pet više u odnosu na prethodnu godinu. O porodičnom nasilju govori se sve više i sve je učestalije.

Zbog čega žene u 21. veku, u vreme kada ljudi sleću na Mesec, ne smeju da prijave nasilje? Zašto ćute, zašto se plaše? Napredak tehnologije pružio nam je društvene mreže, gde one sada neretko prijavljuju da su žrtve, a komentari ispod tih objava su blago rečeno sramotni. “Sama je kriva“, “Zašto je ćutala?“ i slični. Pa ćutala je upravo zbog toga.

Diskriminacija žena i primitivizam kod ljudi još uvek su prisutni. Ravnopravnost im jeste donela mogućnost za bolje pozicije na poslu, ali tu je mnogo prepreka. “Kako je došla do visoke pozicije, neko je tu doveo“, “Ne može ona da priušti taj dobar auto koji vozi, ko zna ko joj je ljubavnik“...

Sada je aktuelna i priča o akušerskom nasilju. Došli smo do toga da porodilju, ukoliko nema pratnju na porođaju, mogu da maltretiraju lekar ili babica. Skoriji događaj sa veoma tragičnim ishodom, kada je zbog akušerskog nasilja preminula beba, dokaz je da je borba žena očigledno bila uzaludna. Ukoliko žena ne želi da rodi dete i odluči se na abortus, onda sledi javni linč i priča kako je to greh. U mnogim državama zakonom je zabranjen ovaj čin.

POLITIČKA MOĆ ŽENA

 

27 država ima predsednicu i/ili premijerku
 
12 država ima premijerku
 
15 država ima predsednicu 195 je međunarodno priznatih država
 
Ruanda je država u čiijem je parlamentu najveći deo žena - 61,3%
 

Moramo se osvrnuti i na to kako žive žene u Avganistanu. Povratkom talibana na vlast poništena je cela ova borba koja traje više od jednog veka. Njima je zabranjen rad na većini poslova izvan kuće, zabranjeno im je više obrazovanje, kao i putovanje bez muške pratnje. Svoje lice i telo moraju pokrivati u javnosti. Koja su im onda prava ostala?

Setimo se i smrti Mahse Amini u Iranu. Dvadesetdvogodišnja devojka prvobitno je lišena slobode, a zatim i života zbog navoda da je prekršila stroga pravila koja nalažu da žene pokrivaju kosu maramom. Njena smrt izazvala je proteste širom Irana na kojima su i muškarci i žene tražili veća prava za žene. U tim protestima poginulo je više od 500 ljudi.

Možda je malo licemerno poklanjati ružu za 8. mart ženi koja svakodnevno trpi nasilje ili neki vid diskriminacije. Slaviti praznik žena koje još uvek nemaju sva prava. Slaviti njihovu borbu koja se u pojedinim državama svakodnevno obezvređuje. Iza tog cveća krijemo ozbiljne probleme koje zanemarujemo. Komercijalizovali smo sve što se moglo komercijalizovati. Možda je konačno došlo vreme da Međunarodni dan žena ponovo dobije svoj prvobitni značaj – žensku borbu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
36°C
16.07.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve