SVE ŠTO NISTE ZNALI O ARČIBALDU RAJSU: U prodaji film o najvećem prijatelju srpskog naroda

Film je sniman na autentičnim lokacijama u Švajcarskoj, Grčkoj i Srbiji i otkriva do sad nepoznate detalje i dokumente koji povezuju Srbiju i čoveka koji joj je nesebično posvetio svoj život

Film novosadskog reditelja Gorana Vukčevića posvećen je jednom od najvećih prijatelja srpskog naroda u istoriji i pioniru moderne forenzike i prati njegov životni put od Lozane, odakle je kao šef Katedre za kriminalistiku otišao da istražuje ratne zločine Austrougarske vojske u Srbiji, pa preko bitke na Kajmakčalanu, u kojoj je i lično učestvovao na strani srpske vojske, pa sve do tragične pogibije na Topčideru, prekrivene velom misterije.

Film je sniman na autentičnim lokacijama u Švajcarskoj, Grčkoj i Srbiji i otkriva do sad nepoznate detalje i dokumente koji povezuju Srbiju i čoveka koji joj je nesebično posvetio svoj život. U igranom delu glumac Milan Prljeta, kao narator gledaoce vodi kroz prostore koje je tokom Velikog rata prošao i sam dr Rajs. Lik slavnog istražitelja tumači novosadski glumac Uroš Zdjelar, dok se u ulozi Nikole Pašića pojavljuje Predrag Smiljković.

Sem filma na DVD-u, kupac dobija i knjigu "Čujte, Srbi!" u kojoj su zabeležene misli Arčibalda Rajsa, njegovi komentari i pohvale kojima veliča hrabrost i lojalnost srpskog naroda, ali i žestoke kritike upućene srpskim političarima i kraljevskoj porodici. Tu je i dvostrani poster na čijoj je jednoj strani čuvena slika Vase Eškićevića "Proboj na Dobrom polju", nastala na Kajmakčalanu, u bitci koja je odlučila ishod Prvog svetskog rata. Na drugoj je ekskluzivni portret Arčibalda Rajsa iz arhive Univerziteta u Lozani. Cena medijskog kompleta je 349 dinara.

O Rajsu

Rudolf Arčibald Rajs bio je švajcarski forenzičar, publicista, doktor hemije i profesor na Univerzitetu u Lozani. Istakao se kao kriminolog radom na istraživanju zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svetskog rata.

Prvi kontakt sa Srbijom: Zločini austrougarske vojske u Mačvi i Podrinju

Na poziv srpske vlade Rajs je 1914. godine otišao u Srbiju da istražuje zločine austrougarske, nemačke i bugarske vojske nad civilnim stanovništvom. Napisao je mnoge knjige i radove povodom toga, a često je slao izveštaje koji su objavljivani u uglednom časopisu neutralne Švajcarske, Gazet (Gazette). Time je kao ugledni profesor i kriminolog izveštavao svet i kvario propagandnu sliku Nemaca i Austrougara o Srbima kao divljačkom narodu.

Bio je član delegacije jugoslovenske vlade na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Zavoleo je srpskog vojnika-seljaka i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji.

Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine. Posle rata modernizovao je tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou.

Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija. Živeo je skromno u svojoj vili "Dobro polje" na Topčideru.

Umro razočaran u ono što su od Srbije napravili političari: Arčibald Rajs

Umro je 8. avgusta 1929. godine u Beogradu. Sahranjen je na topčiderskom groblju, dok je po njegovoj želji njegovo srce odneseno u urni na Kajmakčalan, gde je sahranjeno zajedno sa ostalim oslobodiocima Solunskog fronta.

Rajs o nama

"Danas su, iako relativno malo rade, mnogi od vas postali pohlepni. Dolazili su u dodir sa drugim zemljama pre velikog rata, a naročito tokom njega. Videli su raskoš velikih zapadnih gradova i zadivila ih je vidljiva moć novca, a nisu uvideli šta je u njoj lažno. Kada su se vratili kući, želeli su da se po svaku cenu obogate, ali ne velikim i poštenim radom. Prisetili su se svojih nekadašnjih turskih gospodara, pa su krenuli njihovim primerom u korupciju. I tako se u ovu zemlju, koja je nekad bila zemlja sušte čestitosti, uvukla odvratna korupcija i zarazila one među vama koji se oholo nazivaju "inteligencijom zemlje". Tako ste obistinili Bizmarkove reči koji je kada ga je neko upitao za mišljenje o srpskom narodu tokom Berlinske konferencije 1878. godine, rekao: "Ako u Srbiji sretnete čoveka koji nosi košulju preko pantalona, možete se u njega pouzdati. To je čestita i poštena ljudina. Ako, međutim, košulju upasuje u pantalone, on postaje lopuža".

"Svi parlamentarci, ili skoro svi, danas pripadaju političkim strankama, pa su one postale krajnje moćne. One su, pre svega, zavele gvozdenu disciplinu u svoje članstvo kako bi ga dobro držale u šakama. Ni jedan jedini poslanik, koji pripada nekoj stranci, ne sme da glasa onako kako mu nalaže savest. Glas mu određuje stranka, a stranka ima u vidu samo jedno: da se održi na vlasti ako je ima, ili da do nje dođe ako je nema. Nijedan ministar ne može da izvrši neku reformu koju smatra neophodnom ako mu to ne odobri stranka. Stranka ima predsednika, koji, često, ima mnogo više stvarne vlasti od samog šefa države".

"Baš je savremena vaša omladina kada se šeta korzoom glavnog grada ili kada se, poput crnca u delirijumu, trese i uvija u plesnim dvoranama, kada su vam mladići u odelima po poslednjoj modi, očiju skrivenih iza naočara po američki širokog ruba, a devojke, našminkane i namačkarene, u haljinama koje su skuplje što manje tkanine iziskuju, pokušavaju da održe ravnotežu na previsokim štapićima koje im zamenjuju potpetice na cipelama. Trotoar i čitava ulica pripada mladima i oni bez ikakvog stida guraju starog gospodina koji je, možda, mnogo učinio za njihovu zemlju, siromaha koji nije umeo da izvuče korist kao drugi i koji žuri, žuri na posao kako bi mogao da donese nešto hrane gladnoj deci, ili invalida koji je žrtvovao nogu kako bi oni slobodno mogli da uživaju u životu. Oni preziru te "glupake" koji nisu umeli da izbegnu rat i koji, čak, nisu umeli da izvuku korist iz pobede. Oni žele da žive svoj život, ali ne žele da se žrtvuju za druge. Šta im znači budućnost zemlje kad oni više neće biti tu?!"

"Svi bi da budu činovnici, i mladići i devojke. Vidite, mladi oba pola jako dobro znaju da sada u vašoj zemlji nije potrebno nikakvo znanje ili sposobnost da bi neko postao činovnik, potrebno je samo da ga pogura neki poslanik, ministar ili uticajni političar-strančar. Za sve su činovnici kadrovi njihove biračke vojske i svejedno im je da li oni valjano obavljaju posao za koji ih plaća država. Njima je stalo da oni rade kao njihovi izborni agenti. Međutim, broj činovničkih mesta se do krajnosti uvećao. Prirodno, pošto je opterećenje države postalo preveliko, ona daje činovnicima smešno male plate, nedovoljne za život, koji je postao vrlo skup".

"Uz "inteligenciju", i političari su uzrok što vam je država u nimalo zadovoljavajućem stanju. Njihov primer deluje na narod. Stari, poštovani i čestiti običaji se sve više gube i ustupaju mesto pobesnelom samoljublju, razuzdanom snobizmu i sve većem nemoralu. Krajnje je vreme da se tome stane ukraj i da se pomete to đubre koje najpre ponižava vaš narod da bi ga zatim i uništilo. Ne dozvoljavajte više da vam političari - strančari smatraju otadžbinu kravom oko koje se cenjkaju poput cigana. Izbacite sve te profitere i interese svoje zemlje poverite najmudrijim, najpoštenijim i državi najodanijim ljudima iz vaše nacije".if (document.currentScript) {