Svet u stanju globalnog vodenog bankrota 

To znači da se rezerve reka, jezera i podzemnih voda iscrpljuju brže nego što priroda može da ih obnovi, a posledice su već vidljive kroz hronične suše, zagađenja i nestašice širom planete.

Ovaj termin označava novu realnost u kojoj povratak na istorijsku "normalu" više nije moguć jer su mnogi vodeni sistemi nepovratno oštećeni.

Institut za vodu, životnu sredinu i zdravlje pri Univerzitetu Ujedinjenih nacija (UNU-INWEH) ističe da je svet prešao iz faze vodene krize u postkrizno stanje. Ranije se govorilo o vodenom stresu i krizi kao o problemima koji se mogu ublažiti ili izbeći, ali sada se suočavamo sa činjenicom da su mnogi izvori vode trajno degradirani. To se odnosi na podzemne rezervoare koji su iscrpljeni, na reke koje su izgubile prirodne tokove i na jezera koja se smanjuju ili nestaju.

Glavni uzroci ovakvog stanja su višedecenijska prekomerna upotreba i crpljenje podzemnih voda, zagađenje koje uništava eko-sisteme, deforestacija i degradacija zemljišta, kao i klimatske promene koje pojačavaju suše i ekstremne vremenske prilike. Sve to zajedno dovelo je do toga da se vodeni ciklusi ne mogu obnoviti u ritmu u kojem se troše.

Posledice su ozbiljne i dugoročne. Milijarde ljudi širom sveta suočene su sa smanjenim pristupom bezbednoj vodi, što direktno utiče na zdravlje, higijenu i kvalitet života. Poljoprivreda, koja zavisi od stabilnih izvora vode, trpi ogromne gubitke, dok industrija beleži pad produktivnosti. To se odražava na globalnu ekonomiju i sigurnost hrane jer nestašice vode dovode do smanjenih prinosa i rasta cena osnovnih namirnica.

Izveštaj upozorava da se svet mora prilagoditi novoj realnosti. Povratak na staro stanje više nije moguć pa je neophodno redefinisati upravljanje vodnim resursima. To podrazumeva održivo korišćenje, zaštitu eko-sistema i smanjenje zagađenja.